Električna energija

Opštini Nikšić naknada od 600.000 evra za zemljište pod Bilećkim jezerom

Opštini Nikšić naknada od 600.000 evra za zemljište potopljeno Bilećkim jezerom

Foto: EPCG

Objavljeno

28.05.2024.

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

28.05.2024.

Komentari

comments icon

0

Podeli

Ministri energetike i rudarstva Crne Gore i Republike Srpske Saša Mujović i Petar Đokić dogovorili su se na sastanku u Trebinju da će Opštini Nikšić biti isplaćivana naknada za njeno zemljište pod Bilećkim jezerom u iznosu od 600.000 evra godišnje.

Bilećko jezero je srce vodnog i hidroenergetskog resursa, Hidroenergetskog sistema Trebišnjica. Nadležni ministri Crne Gore i Republike Srpske su se dogovorili da će preduzeće Hidroelektrane na Trebišnjici (HET), koje posluje u okviru Elektroprivrede Republike Srpske (ERS), ponovo početi da Opštini Nikšić isplaćuje naknadu za njeno zemljište koje je pod Bilećkim jezerom.

Na sastanku u Trebinju su bili i predstavnici Elektroprivrede Crne Gore i Elektroprivrede Republike Srpske. Pokrenuta je i inicijativa za korištenje vode iz Bilećkog jezera za vodosnabdevanje Nikšića.

Naknada će početi da se isplaćuje retroaktivno za period od 1. januara 2024. godine

Bilećko jezero je nastalo 1965. godine pregrađivanjem Trebišnjice, granične reke između Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Crnoj Gori je naknada isplaćivana od 1971. godine, a 1991. prekinuta.

„Direktan benefit ovog današnjeg sastanka je da smo se dogovorili da se vrati plaćanje naknade za potopljeno zemljište ili, bolje reći, da će Opština Nikšić nastaviti da ubira taksu odnosno naknadu po tom osnovu, koja na godišnjem nivou iznosi nekih 600.000 eura. Dakle, vraća se naknada Opštini Nikšić i to ćemo početi retroaktivno od 1. januara 2024. godine“, istakao je ministar Mujović.

Ministri su razgovarali i o korišćenju hidropotencijala Bilećkog jezera za vodosnabdevanje Herceg Novog i Boke Kotorske

Na sastanku su razgovarali i o mogućnostima zajedničkog razvoja projekata i istakli ideju o valorizaciji hidropotencijala Bilećkog jezera za snabdevanje bokeških opština pijaćom vodom.

„Za Crnu Goru je takođe važno da smo se dotakli i pitanja korišćenja hidropotencijala Bilećkog jezera kroz mogućnost snabdijevanja pijaćom vodom Herceg Novog i Boke. To je za nas jako važno i moram da istaknem da smo naišli na široko ispruženu ruku kolega iz Republike Srpske, koji su spremni da podrže tu našu ideju i da i taj gorući problem za Crnu Goru riješimo na najbolji mogući način“, rekao je Mujović.

Crna Gora podržava projekat Buk Bijela sve dok ne ugrožava njenu životnu sredinu

Nakon sastanka, Mujović je rekao da je hidroelektranu Buk Bijela moguće graditi ukoliko ne ugrožava životnu sredinu Crne Gore, prenosi RTCG.

Buk Bijela je zajednički elektroenergetski projekat Republike Srpske i Srbije, vredan oko 250 miliona evra. Gradnja te hidroelektrane, snage 93 MW, zvanično je počela u maju 2021. godine, ali je došlo do zastoja usled prigovora Federacije BiH i Crne Gore.

„Želimo da podržimo taj projekat u onom obimu i onoj mjeri koji ne ugrožava Crnu Goru. Dakle, vi znate da taj projekat ima određenih problema u samom procesu realizacije. Jedan dio se tiče i Crne Gore u smislu da postoje određene dileme da li on sa ekološkog aspekta ugrožava Crnu Goru. To je pod ingerencijom crnogorskog Ministarstva za turizam i ekologiju. Vidjećemo kakav je njihov stav“, rekao je Mujović.

Pregovori oko izgradnje HE Buk Bijela traju već nekoliko godina

Pregovori oko izgradnje ove hidroelektrane traju već nekoliko godina. U julu 2021, ministarstva ekologije Crne Gore i Republike Srpske dogovorila su formiranje ekspertskog tima koji će ispitati mogući uticaj HE Buk Bijela na reku Taru u Crnoj Gori. Zatim su u julu 2023. BiH i Crna Gora osnovale radnu grupu.

Nekoliko nedelja kasnije, entitetska vlada je saopštila da će uraditi dodatnu ekološku studiju da analizira efekte gradnje hidroelektrane na Nacionalni park Durmitor u Crnoj Gori, koji je pod zaštitom organizacije Unesko.

„Ono što vam mogu obećati, ako nemamo negativan uticaj na životnu sredinu u Crnoj Gori, dakle, apsolutno želimo da se taj projekat realizuje. Da Republika Srpska, da Bosna i Hercegovina, da Srbija imaju najveću moguću benefit. Jer, vraćam se na to što sam prije rekao, od njihova dobra nama može biti samo dobro“, naglasio je Mujović nakon sastanka.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Mickoski: Evropi ove zime preti energetska kriza zbog Ukrajine

28. maj 2024. - Ukrajina je zbog rata ostala bez dobrog dela elektrana za proizvodnju električne energije, pa je prinuđena da uvozi električnu energiju

GEN-I svoju drugu solarnu elektranu u Severnoj Makedoniji

GEN-I pustio u rad svoju drugu solarnu elektranu u Severnoj Makedoniji

28. maj 2024. - GEN-I grupa je u opštini Kavadarci u Severnoj Makedoniji izgradila fotonaponsko postrojenje od 11,8 megavata

evropa solar radna mesta poslovi izvestaj EU Solar Jobs Report 2024

Usporava rast zelenih poslova u EU, povećanje u solaru samo 0,4 odsto u 2024.

28. maj 2024. - Broj radnih mesta u sektoru solarne industrije u Evropi povećan je 27 odsto u 2023. godini u odnosu na 2022.

EU prekogranicnu taksu CBAM prosiriti preradivacki preradjivacki

EU će prekograničnu taksu CBAM proširiti na prerađivački sektor

28. maj 2024. - Evropska komisija sprovodi studiju o mogućnosti proširenja CBAM-a, prekograničnog poreza na CO2, na naredni segment lanca snabdevanja