Operatori distributivnog sistema upozoravaju: visoke cene struje ugrožavaju stabilno snabdevanje

Operatori distributivnog sistema (ODS), koji nabavljaju električnu energiju po tržišnim cenama, doživljavaju ozbiljnu krizu likvidnosti koja ugrožava njihovu sposobnost da obezbede pouzdano i kontinuirano snabdevanje potrošača, upozorila je Koordinaciona grupa operatora distributivnog sistema Energetske zajednice (ECDSO-E CG).

Operatori distributivnog sistema Energetske zajednice zbog toga su pozvali nacionalne regulatorne agencije da izmene pravila i procedure za određivanje tarifa za distribuciju struje kako bi mogli adekvatno da reaguju na stalne promene na tržištu, saopštio je Sekretarijat Energetske zajednice.

Sve ugovorne strane Energetske zajednice osim BiH i Ukrajine su neto uvoznici električne energije, pa su Albanija, Crna Gora, Gruzija, Kosovo*, Moldavija, Severna Makedonija i Srbija prinuđene da zbog energetske krize uvoze struju po visokim cenama.

Operatori se suočavaju sa ogromnim troškovima za nabavku energije za pokrivanje gubitaka u distributivnoj mreži

Cene struje na regionalnom veleprodajnom tržištu su u proseku su porasle četiri do pet puta u poslednjih 18 meseci, sa oko 50 evra po megavat-satu (MWh) u četvrtom kvartalu 2020. godine na 210- 250 evra u drugom kvartalu 2022.

Operatori se zbog toga suočavaju sa ogromnim troškovima za nabavku struje za pokrivanje gubitaka u distribuciji, koji znatno premašuju planirane i odobrene iznose u okviru cene koju plaćaju potrošači, navodi se u analizi koji je pripremila Koordinaciona grupa.

Osim zakasnelog ili neadekvatnog priznavanja stvarne tržišne cene energije za odobrene gubitke, razlika između odobrenog i stvarnog nivoa gubitaka je, takođe, nanela dodatnu finansijsku štetu operatorima.

Finansijski problemi uticaće na investicije i operativni rad operatora na srednji rok

Naime, kada stvarni gubici pređu prag koji je odobrio regulator, a ne mogu da se nadoknade uštedama na drugim stavkama ili iz dobitii, na udaru su tokovi gotovine i finansijska održivost operatora, kao i investicije i operativni pokazatelji na srednji rok, navodi se u dokumentu.

Poskupljenje drugih energenata, kao što su ugalj, ogrevno drvo, gas ili nafta, u kombinaciji sa neadekvatan rast cena struje, učinile su je jeftinijom od drugih izvora grejanja. Zbog toga će se više potrošača okrenuti grejanju na struju što će zahtevati dodatne napore operatora da zadovolje potražnju i održe stabilnost mreže.

Operatori, na sve to, moraju i da obezbede uslove za održivu integraciju obnovljive energije koju proizvode prozjumeri, čiji se broj ubrzano povećava.

Restrikcije samo kao krajnja mera

Da bi se na adekvatan način uračunali promenljivi troškovi struje i pokrili gubici u distribuciji, nacionalni operatori bi trebalo da donesu fleksibilnije propise koji regulišu cene, kao što su kraći interval za reviziju tarifa i jednostavnija procedura za njihovu promenu.

Ovo bi omogućilo operatorima da održe prihvatljiv nivo obrtnog kapitala, zahtevaju korekcije tarifa i pokriju nastale troškove u razumnom vremenskom okviru.

Socijalna politika ne bi trebalo da se sprovodi preko mrežnih tarifa

U analizi se navodi da mere socijalne zaštite, posebno zaštita ugroženih potrošača, ne bi trebalo da se sprovodi putem tarifa za mreže jer su cene koje odražavaju troškove potrebne da bi se podstakla racionalna potrošnja i prave investicione odluke.

Autori dokumenta navode i da svi akteri trebalo da imaju za cilj da svim sredstvima spreče restrikcije, što bi trebalo da bude krajnja mera za zaštitu elektrodistributivnog sistema.