Životna sredina

Međunarodni dan šuma 2023: zdrave šume za zdrave ljude

Svetski dan šuma 2023: zdrave šume za zdrave ljude

Foto: Matthias Durstewitz from flickr /https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/2.0/

Objavljeno

20.03.2023.

Država

Komentari

1

Podeli

Objavljeno

20.03.2023.

Država

Komentari

1

Podeli

Zdrave šume su od vitalnog značaja za sve aspekte zdrave planete, od sredstava za život i ishranu do biodiverziteta i zaštite životne sredine, saopštio je Forum Ujedinjenih nacija o šumama povodom obeležavanja Međunarodnog dana šuma. Očuvanje i održivo korišćenje šuma jedan je od najboljih načina da se očuva priroda na planeti, kao i zdravlje ljudi. Ipak, ovaj dragoceni prirodni resurs je kritično je ugrožen.

Međunarodni dan šuma se obeležava svakog 21. marta, od 2012, a ove godine je u fokusu pozitivni uticaj šumskih ekosistema na ljudsko zdravlje.

Zdrave šume su takođe ključne u borbi protiv klimatskih promena, kao i za doprinos prosperitetu sadašnjih i budućih generacija, ističu u Forumu UN-a o šumama (UNFF).

Zaštita šuma je zaštita blagostanja ljudi

Šume su izuzetno značajne za smanjenje siromaštva i postizanje ciljeva održivog razvoja, poručila je svetska organizacija. Prečišćavaju vodu, čiste vazduh, hvataju ugljenik koji bi inače odlazio u atmosferu i izazivao globalno zagrevanje i obezbeđuju hranu i lekove.

Neprocenjive za životnu sredinu, privredu, društvo i zdravlje, šume su ugrožene zbog požara, štetočina, suša i nekontrolisane eksploatacije i krčenja, a oni su dosegli nezabeležene razmere, upozorava UNFF.

Pošumljenost je neujednačena po regionima. Najveći gubici beleže se u zemljama u razvoju, a u tropskim krajevima industrijalizacija poljoprivrede i prekomerno iskorišćavanje devastiraju šumske ekosisteme.

Prašume Amazona i na Borneu se uglavnom krče radi gajenja industrijskih žitarica odnosno ekspanzije industrije palminog ulja.

Velik deo globalne populacije zavisi od usluga ekosistema omogućenih bogatstvom i zdravljem šuma. Od njih zavisi život i rad 1,6 milijardi ljudi, među kojima je i više od dve hiljade autohtonih zajednica, koje u šumi pronalaze sredstva za život, lekove, gorivo, hranu i sklonište. Trećina svetskog stanovništva, 2,4 milijarde ljudi na planeti, za pripremanje hrane koristi drvo i druge vrste biomase.

Velik deo globalne populacije zavisi od usluga ekosistema omogućenim bogastvom i zdravljem šuma

I u razvijenim zemljama očuvanje šuma dobija na važnosti. Međutim, do sada se pokazalo da njima najbolje upravljaju starosedelačke zajednice, jer su u većoj, drevnoj ravnoteži sa ekosistemima.

Ključno je očuvati šumske ekosisteme

Šumski ekosistemi apsorbuju neto 7,6 milijardi metričkih tona ugljen-dioksida godišnje, navodi organizacija Global Witness. Jedanaest procenata globalnih emisija gasova staklene bašte pripisano je krčenju i degradaciji šuma, koje umanjuju kapacitete za skladištenje ugljenika.

Šume zauzimaju oko jedne trećine kopna na planeti, a udeo se smanjuje. Od 1960. do 2019. godine je nestalo 437,3 miliona hektara, dok su u istom periodu zasadi i nove šume zauzeli 355,6 miliona hektara.

Prosek pošumljenosti po čoveku je 1960. iznosio 1,4 hektara, a danas je pola hektara.

Šume su stanište za 80 procenata kopnenih vrsta biljaka i životinja. Po nekim studijama, gde je više vegetacije ima i više padavina. Preko 40 procenata padavina na kopnu potiče od isparavanja vode iz biljaka.

Bujne i zdrave šume utiču na klimu, povećavaju količinu padavina i smanjuju trajanje sušnih sezona

Za bogate šumske ekosisteme i prašume nisu nije zaslužna samo vlažnost u tim područjima, već oni održavaju vlažnost i druge uslove za život. Bujne i zdrave šume stabilizuju klimu, povećavaju padavine i smanjuju trajanje sušnih sezona.

Procenat pošumljenosti u regionu

Najviše površina pod šumama ima Rusija, 815 miliona hektara, zatim Brazil, 490, i Kanada, 346 miliona hektara.

U Evropi najviše šume ima Švedska, 28 miliona hektara, a slede Finska, sa 22, i Španija, sa 18 miliona hektara.

Najveći procenat u regiji o kojoj izveštava Balkan Green Energy News imaju Crna Gora i Slovenija, po dve trećine, što ih svrstava među najpošumljenije države u Evropi.

Bosna i Hercegovina ima 43 procenta teritorije pokrivene šumama, Severna Makedonija oko 40, Hrvatska 34, a Srbija 31 procenat.

Komentara: (1)
vojnik / 21.03.2023.

Mi ćemo vrlo brzo, ako ne već u narednim godinama biti zemlja koja nema šuma. Jer bitange seku nemilice, lično ja gledam koliko kamiona ide sa Beljanice za kronošpan firmu, i to je tako godinama.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Srbija vecinu sredstava zelenih obveznica saobracaj vodosnabdevanje upravljanje otpadnim vodama

Srbija većinu sredstava iz zelenih obveznica uložila u saobraćaj, vodosnabdevanje, upravljanje otpadnim vodama

20. mart 2023. - Srbija je raspodelila sva sredstva što je prikupila od prodaje svog prvog paketa zelenih obveznica, pokazao je završni izveštaj

Nova studija pokazala da vetroturbine nemaju negativan uticaj na ptice

Studija pokazala da je negativni uticaj vetroturbine na ptice zanemariv

20. mart 2023. - Nova studija sprovedena u Sjedinjenim Američkim Državama, pokazuje da uticaj vetroelektrana na ptice nije dramatičan koliko se govori.

Aktivisti u Francuskoj se izborili za zatvaranje vetroelektrane kako bi zastitili biodiverzitet

Aktivisti u Francuskoj se izborili za zatvaranje vetroelektrane radi zaštite ptica

20. mart 2023. - Sud je naložio zatvaranje jedne vetroelektrane na jugu Francuske zbog stradanja zaštićenih ptica i zato što smeta lokalnom stanovništvu

Uticaj solarnih elektrana na biodiverzitet: Slepi misevi izbegavaju solarne elektrane

Uticaj solarnih elektrana na biodiverzitet: slepi miševi ih izbegavaju

20. mart 2023. - Nova studija sprovedena u Velikoj Britaniji pokazuje da velike solarne elektrane imaju negativan uticaj na aktivnost slepih miševa