Lideri balkanskih zemalja na samitu u Briselu podržali ekspanziju nuklearne energije

Lideri i predstavnici vlada Slovenije, Hrvatske, Srbije, Rumunije, Bugarske i Turske učestvovali su u Briselu na Samitu o nuklearnoj energiji 2024. Ovo okupljanje na najvišem svetskom nivou oslikava nagli preokret politike nazad ka atomskoj energiji. Jedan od faktora je navala projekata za tehnologiju malih modularnih reaktora, mada je ona daleko od dostizanja zrele faze razvoja.

Belgija i Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) su u Briselu organizovale Samit o nuklearnoj energiji 2024. Učestvovali su šefovi i šefice država i vlada i delegacije 36 zemalja u kojima već postoje nuklearne elektrane ili su u planu.

Desetak godina nakon katastrofe u Fukušimi u Japanu 2011, a ona je ponovo upropastila reputaciju te tehnologije, imperativ dekarbonizacije je pokrenuo promene u suprotnom smeru. Politička podrška nuklearnoj energiji je posebno opet ojačala u Evropi, u čemu veliku ulogu igra nada u rešenja zasnovana na malim modularnim reaktorima (SMR). Međutim, ona su tek u povoju.

Nuklearna energija je posebno potrebna zemljama koje nemaju velik potencijal iskorišćavanja obnovljivih izvora, naveo je izvršni direktor IEA Fatih Birol

Dva velika izuzetka su Nemačka, koja je pre godinu dana pogasila preostale reaktore, i Španija, a ona će svoje zatvoriti jednog po jednog između 2027. i 2035. godine. Poljska se pak svrstala u suprotni tabor, dok je Slovačka izgradila svoj prvi reaktor, Italija razmatra povratak nuklearnoj energiji, a Estonija ispituje mogućnost odobravanja izgradnje prvog SMR-a.

„Bez podrške nuklearnom energijom, nemamo šanse da na vreme ispunimo svoje klimatske ciljeve“, izjavio je izvršni direktor Međunarodne agencije za energetiku Fatih Birol. Istakao je ogromnu ulogu zelene energije, i to posebno solarne, ali je napomenuo da je svetu potrebna i nuklearna energija, i to pogotovo u zemljama koje nemaju visok potencijal za iskorišćavanje obnovljivih izvora.

Fon der Lajen: Razmislite dobro da li želite da ugasite reaktore u svojoj zemlji

„Zelena tranzicija gubi na snazi, i to ne samo zbog sporosti u napredovanju, već i zbog sve većeg zamora. Nuklearna energija, ključna saveznica u borbi protiv klimatskih promena, od presudnog je značaja za uravnoteženi energetski miks“, po rečima generalnog direktora IAEA Rafaela Marijana Grosija. On tvrdi da ta tehnologija spasava „milione života od zagađenog vazduha“ i obezbeđuje električnu energiju na jedan od najisplativijih načina.

Generalna direktorka Svetske nuklearne asocijacije (WNA) Sama Bilbao i Leon podsetila je da je 25 država dalo podršku inicijativi, pokrenutoj na samitu COP28 u Dubaiju, da se mirnodopski nuklearni kapacitet u svetu utrostruči. „Mi smo, kao industrija, spremni da prihvatimo izazov i da zakone i propise pretočimo u projekte kako bismo sproveli neophodnu ekspanziju nuklearne energije“, istakla je.

Šef IAEA tvrdi da nuklearna energija spasava milione života od aerozagađenja

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen naglasila je da je produžavanje bezbednog rada postojećih nuklearnih reaktora jedan od najjeftinijih načina da se obezbedi snabdevanje čistom energijom na masovnom nivou. Obrazložila je da to može da doprinese utiranju isplativog puta ka obaranju neto emisija na nulu.

„S obzirom na urgentnost klimatskog izazova, države treba da pažljivo razmotre svoje opcije pre nego što se odreknu lako dostupnog izvora električne energije sa niskim emisijama“, izjavila je Fon der Lajen.

Javna podrška proizilazi iz nuklearne bezbednosti

Obraćajući se učesnicama i učesnicima Samita o nuklearnoj energiji 2024, predsednik Vlade Slovenije Robert Golob naveo je da je nuklearna bezbednost na prvom mestu i da je to faktor kojim se dolazi do podrške u javnosti. Prošlo je više od četiri decenije otkad je izgrađena nuklearna elektrana Krško. Više od 65 odsto građana ima pozitivno mišljenje o nuklearnoj energiji, što je rekordno visok nivo, dodao je.

„Slovenija planira da do 2040. godine dekarbonizuje proizvodnju električne energije. Postoji samo jedan put koji bi nam omogućio da to postignemo – kombinacija ambicioznih planova u domenu obnovljivih izvora energije i jačanje nuklearnog kapaciteta“, podvukao je premijer.

Hrvatska, takođe deo regiona kojeg Balkan Green Energy News pokriva, vlasnik je 50 procenata Krškog. To postrojenje je poznato i po akronimu NEK. Premijer Hrvatske Andrej Plenković kazao je u Briselu da će, ukoliko sve države članice odluče da sarađuju, Evropska unija moći da angažuje naučni, tehnološki i finansijski kapital za suočavanje s najvećim izazovima u ovom sektoru.

Greenpeace kritikuje Hrvatsku zbog namere da se priključi projektu NEK 2

U toku su pregovori o mogućnosti da se Hrvatska priključi projektu NEK 2. Greenpeace je zbog toga uputio Plenkoviću i predsedniku Zoranu Milanoviću otvorena pisma u kojima kritikuje taj stav.

„Osim što je izgradnja njezine infrastrukture preskupa i prespora, nuklearna energija nije ni obnovljiva ni održiva ni sigurna te otvara više pitanja i problema nego što ih rješava. Hrvatska ni nakon više od četiri desetljeća suvlasništva nad NE Krško nema riješeno pitanje zbrinjavanja nuklearnog otpada. Dok se ovaj krajnje ozbiljan problem ne riješi, neodgovorno je ulaziti u nove opasne, skupe avanture koju su slovenski mediji trenutno procijenili na 10 milijardi eura“, poručila je ova nevladina organizacija.

Ona je među 600 grupa iz 56 zemalja i teritorija koje su objavile deklaraciju protiv „nuklearnih bajki“. Pozvali su vlasti država da umesto toga obezbede snabdevanje energijom iz obnovljivih izvora. Tokom događaja u Briselu je i održan protest.

Greenpeace se usprotivio trošenju pet milijardi evra novca poreskih obveznika na projekat nuklearne elektrane s otvorenim rokom izgradnje i troškovima. Takođe je ukazao na opasnost od oružanih konflikata, zemljotresa, sajbernapada i ekstremnih vremenskih nepogoda.

Bugarska će 2035. imati dvostruko veći kapacitet

Rumunija proizvodnjom uranijuma i teške vode postepeno konsoliduje svoj integrisani nuklearni ciklus, izjavio je ministar energetike Sebastijan Burduža.

U nuklearnoj elektrani Cernavodă, jedinoj u toj zemlji, u izgradnji je treći pogon za uklanjanje tricijuma. Taj izotop vodonika se smatra potencijalnim gorivom za nuklearnu fuziju, naglasio je Burduža. Rumunija razvija jedan projekat SMR-a i namerava da u nuklearki Cernavodă instalira još dva reaktora.

Bugarska se dokazala pedesetogodišnjim iskustvom u bezbednom i sigurnom upravljanju svojom nuklearnom centralom Kozloduy, kazao je odlazeći premijer Nikolaj Denkov. Izjavio je da je ulaganje u tehnologije nove generacije i diverzifikaciju kamen temeljac nacionalne strategije. Pored toga, ova država ima jedinstveno iskustvo u pogledu zatvaranju reaktora, napomenuo je predsednik Ministarskog saveta Bugarske u ostavci.

Ministar energetike Rumen Radev rekao je da je Bugarskoj glavni izazov da nadomesti ugalj, kojeg postepeno izbacuje iz upotrebe. Država vidi nuklearnu energiju kao alternativu tom fosilnom gorivu, objasnio je. U planu je da se najkasnije 2035. nuklearni kapacitet udvostruči, istakao je Radev.

Srbiji su potrebni SMR-ovi da snabdeva strujom svoju odbrambenu industriju

Predsednik Aleksandar Vučić je u govoru u Briselu otkrio da je Srbija zainteresovana za izgradnju „barem četiri SMR-a koji mogu da nadomeste 1.200 megavata“.

Međutim, po njegovim rečima, vlada ne zna kako da finansira takav projekat, vredan do osam milijardi evra. „Bićemo spremni za značajno učešće, ali treba nam neka vrsta podrške od drugih strana, od vodećih država, vodećih zemalja Evropske unije“, izjavio je Vučić. Ukazao je i na ambiciju da se na ovaj način podrži jačanje namenske industrije i celokupni rast privrede.

„Nije lako promeniti stavove ljudi. Ali smo spremni to da učinimo, što znači da ne samo da ćemo da se prilagodimo, nego ćemo morati da promenimo ukupni zakonski okvir. I učinićemo to“, naveo je predsednik. U Srbiji je od 1989. na snazi nuklearni moratorijum.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nagovestio je da će nuklearni moratorijum biti ukinut

Srbija se u svojoj energetskoj politici uveliko oslanja na saradnju sa Mađarskom. Premijer te zemlje Viktor Orban izjavio je na skupu da je svima u interesu da „spreče da nuklearna energija postane talac geopolitičkih sukoba, licemerja i ideoloških rasprava“. Njegova zemlja gradi svoju drugu nuklearnu elektranu Paks 2 sa Rosatomom i finansira je iz ruskog kredita.

Turski ministar inostranih poslova Hakan Fidan izjavio je da će prva nuklearka Akkuyu, koja je u izgradnji, pokriti deset odsto domaće potražnje za strujom. Vlada planira još takvih konvencionalnih postrojenja kao i SMR-ove, kazao je publici. Rosatom je izvođač i u projektu Akkuyu.