Klimatske promene

Emisije iz sektora energetike 2023. oborile rekord

Emisije iz sektora energetike 2023 oborile rekord

Foto: Hubert Berberich (HubiB) / https://creativecommons.org/licenses/by/3.0/legalcode.en

Objavljeno

04.03.2024.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

04.03.2024.

Država

Komentari

0

Podeli

Suša je prošle godine širom planete ograničila rad hidroelektrana, pa su fosilni izvori u velikoj meri pokrili manjak, objavila je Međunarodna agencija za energetiku. Tako su emisije gasova s efektom staklene bašte oborile rekord. Njihov nivo konstantno raste, kao i koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi. Globalno zagrevanje se i dalje ubrzava.

Emisije gasova s efektom staklene bašte su u oblasti energetike 2023. porasle 1,1 odsto na 37,4 milijarde tona, saopštila je IEA. Od kraja Drugog svetskog rata, pad je zabeležen samo sedam puta, za vreme recesija: 1949, 1980, 1981, 1982, 2009, 2015. i 2020. godine.

Ova organizacija je 40 odsto prošlogodišnjeg skoka pripisala izuzetno jakim sušama, jer su zbog toga hidroelektrane manje radile. S druge strane, saopštila je da su solarne i vetroelektrane, električna vozila i druge tehnologije zaslužne što su emisije povećane manje nego prethodne godine, budući da je ukupan rast potražnje za energijom povećan.

energy emissions IEA 2023

Od 2019. su čistom proizvodnjom energije sprečene dve trećine mogućeg povećanja emisija

Povećanje emisija CO2 bi u proteklih pet godina bilo tri puta veće da u energetici nije bilo čistih tehnologija, pokazao je godišnji izveštaj. Godišnja količina ispuštenih gasova s efektom staklene bašte je od 2019. do 2023. povećana za 900 miliona tona. U razvijenim privredama zabeležen je najveći pad do sada, i to na najniži nivo u poslednjih pedeset godina. Autori su napisali da je za to zaslužno postepeno smanjivanje i eliminisanje upotrebe uglja.

Emisije u razvijenim privredama su smanjene najviše zbog snažnog rasta proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, prebacivanja sa uglja na gas, unapređenju energetske efikasnosti i slabljenja industrijske proizvodnje. Prošle godine su niskougljenični izvori, poput obnovljivih i nuklearne energije, prvi put imali natpolovični udeo u proizvodnji električne energije.

Smanjivanje i eliminisanje upotrebe uglja je oborilo emisije u sektoru energetike u razvijenim privredama na najniži nivo u poslednjih 50 godina

„Tranzicija ka čistim izvorima u energetici je poslednjih pet godina prošla niz testova na naprezanje – i pokazala svoju istrajnost. I pandemija i energetska kriza i geopolitička nestabilnost su mogle da ometu napore za izgradnju čistijih i bezbednijih energetskih sistema. Umesto toga, u mnogim privredama smo svedočili suprotnom“, izjavio je izvršni direktor IEA Fatih Birol.

Uvođenjem vetroelektrana i fotonaponske tehnologije u elektroenergetske sisteme širom sveta je od 2019. nadomeštena godišnja potrošnja uglja Indije i Indonezije zajedno – i umanjila potražnju za prirodnim gasom za količinu koju je Rusija izvezla u Evropsku uniju pred početak rata, piše u izveštaju.

Zemlja će nastaviti da se zagreva barem dok se ne eliminišu sve neto emisije

Međutim, koncentracija gasova s efektom staklene bašte u atmosferi i dalje se konstantno uvećava i time ubrzava klimatske promene. Za CO2 su potrebni vekovi, pa i hiljade godina da se razgradi. Metan opstaje samo par decenija, ali je njegov takozvani potencijal globalnog zagrevanja, koji se računa za stogodišnji period, i do 30 puta veći nego CO2.

Količina ugljen-dioksida u atmosferi je u maju, kada je obično vrhunac u kalendarskoj godini, dostigla rekordnih 424 čestica u milion. Klizni dvanaestomesečni prosek je u decembru bio 419 u milion, što je 2,4 čestice više nego godinu dana ranije.

Prosečna globalna temperatura je za svaki mesec od maja 2023. porušila prethodni rekord. Što se tiče temperature mora, trend je vrlo sličan. Tako se i smanjuje količina leda i pokrivenost na vodi i kopnu.

Globalno zagrevanje već celu godinu dana iznosi više od 1,5 stepena Celzijusa

Kopernikus ili C3S, služba EU za klimatske promene, saopštio je da je s januarom prvi put dostignuto 12 meseci da se prosečna globalna temperatura održala na više od 1,5 stepena Celzijusa iznad referentnog nivoa iz doba predindustrijskog razvoja. Taj cilj je iz Pariskog sporazuma iz 2015. godine. Postavljen je za 2100. godinu. Sada se čini da je bio previše ambiciozan i da su od tada svetski napori da se neto emisije smanje na nulu bili nedovoljni.

U teoriji, putanja bi mogla da se preokrene i da pre kraja ciljanog perioda poništi prekoračenje. Ali svaki delić stepena više pojačava rizik od ekstremnih meteoroloških pojava i izumiranja brojnih vrsta biljaka i životinja. Zato bi u praksi, radi izbegavanja katastrofalno loših scenarija, neto emisije morale ne samo da se hitno i znatno smanje, već da se što pre učine negativnim.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

prozjumeri srbija solar analiza domacinstva firme

Dvogodišnjica prozjumera u Srbiji: Cifra dostigla 3.000, ali iskorišćeno samo jedan odsto krovova kuća

4. mart 2024. - Analiza "Dve godine prozjumera u Srbiji", koju je pripremio Dejan Stojadinović, energetski konsultant, pokazala je da će sadašnjim tempom Srbija iskoristiti potencijal za krovne solarne elektrane za 340 godina

Reforma trzista elektricne energije gasa vodonika EU stupa na snagu

Reforma tržišta električne energije, gasa, vodonika u EU stupa na snagu

4. mart 2024. - EU je ozakonila reformu tržišta električne energije i gasa te vodonika i drugih takozvanih dekarbonizovanih gasova

Messer Tehnogas Mirjana Jukic Beogradski energetski forum Srbiji Messer dekarbonizaciju

Vodeći industrijski proizvođač u Srbiji Messer Tehnogas sprema investicije u dekarbonizaciju

4. mart 2024. - Messer Tehnogas namerava da velik deo svojih potreba za električnom energijom pokrije iz vlastitih fotonaponskih pogona

Alcazar Energy Partners investicioni fond zelenu energiju 490 miliona dolara

Alcazar Energy Partners uvećao investicioni fond za zelenu energiju na 490 miliona dolara

4. mart 2024. - Fond za održivu infrastrukturu Alcazar Energy Partners II SLP-SCSp (AEP-II) kompletiran je, prikupivši ukupno 490 miliona dolara