Klimatske promene

Klimatske promene, drugi ljudski faktori pogoršali poplave u Libiji, Grčkoj

Klimatske promene drugi ljudski faktori pogorsali poplave Libiji Grckoj

Foto: Freepik

Objavljeno

20.09.2023.

Država

,

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

20.09.2023.

Država

,

Komentari

0

Podeli

Zagrevanje izazvano ljudskim aktivnostima povećalo je verovatnoću obilnih padavina do 10 puta u Grčkoj, Bugarskoj i Turskoj, i do 50 puta u Libiji, pri čemu su izgradnja u plavnim područjima, loše održavanje brana i drugi lokalni faktori pretvorili ekstremne vremenske uslove u humanitarnu katastrofu.

Obilne padavine, koje su prouzrokovale razaranje u velikim delovima Sredozemlja početkom septembra, postale su verovatnije zbog klimatskih promena nastalih kao rezultat emisija gasova sa efektom staklene bašte, pokazala je brza analiza međunarodnog tima naučnika iz grupe World Weather Attribution (WWA).

Studija je nazvana ‘Uzajamno delovanje kiše, pojačane klimatskim promenama, izloženosti i ranjivosti izazvalo je širokorasprostranjene posledice u regionu Sredozemlja’ (Interplay of climate change-exacerbated rainfall, exposure and vulnerability led to widespread impacts in the Mediterranean region).

Sproveli su je naučnici i naučnice sa univerziteta i iz istraživačkih centara u Grčkoj, Holandiji, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama. WWA je međunarodna inicijativa koja analizira mogućnost uticaja klimatskih promena na ekstremne vremenske događaje kao što su oluje, ekstremne padavine, toplotni talasi, hladni talasi i suše i objavljuje rezultate.

Naučnici uporedili aktuelnu klimu sa onom od pre globalnog zagrevanja

Studija je takođe otkrila da je uništavanje uzrokovano obilnim padavinama bilo mnogo veće zbog faktora koji uključuju izgradnju u područjima sklonim poplavama, deforestaciju i posledice konflikta u Libiji.

Početkom septembra, odsečeni ciklon koji je uticao na Španiju i sistem niskog pritiska koji se formirao u Istočnom Sredozemlju, nazvan oluja Danijel, doneli su velike količine kiše tokom desetodnevnog perioda u nekoliko zemalja uključujući Španiju, Grčku, Bugarsku, Tursku i Libiju. Obilne padavine dovele su do masovnih poplava u regionu, pri čemu su u Bugarskoj poginule četiri osobe, u Španiji pet, u Turskoj sedam, a u Grčkoj njih 17.

Najveća katastrofa zadesila je Libiju, gde su poplave prouzrokovale urušavanje dve brane. Iako tačan broj žrtava još nije utvrđen, do sada je potvrđeno 3.958 smrtnih slučajeva samo u Derni i 170 ljudi na drugim mestima u Libiji, a više od 10.000 osoba je nestalo.

Da bi kvantifikovali uticaj klimatskih promena na obilne padavine u regionu, naučnici su analizirali klimatske podatke i simulacije računarskih modela kako bi uporedili trenutnu klimu, nakon globalnog zagrevanja od oko 1,2°C, sa klimom iz prošlosti, primenjujući metode koje su recenzirali drugi stručnjaci.

Postojala je izuzetno mala verovatnoća da Libiju pogode ovolike padavine

Naučnici su podelili svoju analizu na tri regiona: Libiju, gde su se usredsredili na severoistočni deo zemlje, budući da je tamo pao najveći deo kiše; Grčku, Bugarsku i Tursku, gde su analizirane maksimalne padavine tokom četiri uzastopna dana; i Španiju, gde je većina kiše pala za samo par sati.

Što se tiče Libije, naučnici su otkrili da su klimatske promene koje su izazvali ljudi učinile takav događaj do 50 puta verovatnijim, sa do 50 odsto više padavina tokom posmatranog perioda. Ovakav događaj je i dalje izuzetno redak i može se očekivati da se desi samo jednom u 300-600 godina u trenutnoj klimi.

Prekretnica u osmišljavanju sistema ranog upozorenja

Za Grčku, Bugarsku i Tursku, analiza je pokazala da su klimatske promene učinile izuzetno jake padavine do 10 puta verovatnijim, sa do 40 odsto više po kvadratnom metru. U toliko velikoj oblasti, koja obuhvata delove sve tri zemlje, ovakav događaj se sada očekuje prilično često: otprilike jednom u 10 godina. Tačnije, verovatnoća svake godine iznosi 10 odsto.

U centralnoj Grčkoj, gde su se najviše osetile posledice, događaj je manje verovatan i očekuje se da se desi samo jednom u 80-100 godina, što je ekvivalentno šansi od jedan do 1,25 procenata svake godine.

Centralnu Grčku je pogodila takozvana stogodišnja poplava, budući da verovatnoća svake godine iznosi između jedan i 1,25 odsto

„Ekstremne količine padavina koje su pogodile centralnu Grčku i njihove razorne posledice jesu prekretnica u našem pristupu reorganizovanju sistemâ ranog upozorenja – tako da obaveštenje sadrži procenu posledica udara, zatim jačanju kapaciteta Civilne zaštite za reagovanje te projektovanju infrastrukture koja će biti istrajna u eri klimatskih promena“, izjavila je Vasiliki Kotroni, jedna od autora i direktorka za istraživanja u Nacionalnoj opservatoriji u Atini.

Istraživači i istraživačice su procenili da se u Španiji, gde je veći deo kiše pao za samo par sati, toliko obilne padavine očekuju jednom u 40 godina, ali nisu mogli sprovesti potpunu analizu atribucije, jer dostupni klimatski modeli slabo prikazuju obilne padavine tokom vremenskih perioda kraćih od 24 sata.

Matematička neodređenost zbog relativno male površine pogođenih područja

Saopšteno je da su nalazi matematički u velikoj meri neodređeni, budući da su pogođena područja relativno mala, a da većina klimatskih modela ne može dovoljno dobro da pokrije padavine u toliko malim razmerama.

Iako naučnici ne mogu potpuno isključiti mogućnost da klimatske promene nisu uticale na verovatnoću i intenzitet ovakvih događaja, oni su uvereni da su odigrale ulogu iz nekoliko razloga: povećane temperature obično dovode do jačih kiša, a postojeći naučni radovi predviđaju povećanje padavina kako temperature budu rasle; naučnici nisu našli dokaze da bilo koji faktori obaraju verovatnoću rasta količine padavina koja bi bila kontrateg uticaju klimatskih promena; podaci sa meteoroloških stanica u regionu pokazuju trend povećanja količine padavina.

Većina gradova i zajednica i velik deo infrastrukture u pogođenoj oblasti u centralnoj Grčkoj nalaze se u područjima sklonim poplavama

Zbog ograničenosti modelâ, naučnici nisu dali centralnu procenu uticaja klimatskih promena, kao što su to radili u prethodnim studijama, već su naveli gornju granicu efekta.

Ključni nalaz studije je da je do veoma ozbiljnih posledica zabeleženih u nekim područjima došlo usled kombinacije visoke ranjivosti stanovništva i njegove izloženosti datom događaju. Većina gradova i zajednica i velik deo infrastrukture u pogođenoj oblasti u centralnoj Grčkoj nalaze se u područjima sklonim poplavama.

U Libiji je tragičnom učinku doprinela kombinacija nekoliko faktora uključujući dugotrajni oružani konflikt, političku nestabilnost i mogućnost grešaka pri projektovanju brana te njihovog slabog održavanja. Uzajamno delovanje navedenih faktora i veoma obilna kiša, pogoršana klimatskim promenama, dovelo je do strašnog razaranja.

Vruća tačka za opasnost od klimatskih promena

„Sredozemno more je vruća tačka kada su u pitanju opasnosti uzrokovane klimatskim promenama. Nakon leta s opustošujućim toplotnim talasima i šumskim požarima na kojima se jasno vidi trag klimatskih promena, izračunavanje doprinosa globalnog zagrevanja ovim poplavama pokazala se izazovnijom. Međutim, apsolutno nema sumnje da je smanjenje ranjivosti i povećanje otpornosti na sve vrste ekstremnih vremenskih uslova od suštinskog značaja za spasavanje života“, kaže Friderike Oto. Ona je takođe koautorka, kao i viša docentkinja u oblasti klimatskih nauka na Institutu Grantam za klimatske promene i životnu sredinu, na Imperijal koledžu u Londonu.

Džuli Arigi, direktorka Klimatskog centra Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, izjavila je da projektovanjem infrastrukture tako da može da izdrži buduću klimu, unapređenje upravljanja vanrednim situacijama i druga praktična rešenja mogu da spreče da katastrofe postanu redovne.

Prethodne studije koje je sprovela WWA uključuju istraživanje u kojem je zaključeno da su klimatske promene pogoršale prošlogodišnje poplave u Nigeriji i drugim delovima Zapadne Afrike. Studije WWA su takođe pokazale da je verovatnoća suše koja je lane zabeležena na Severnoj hemisferi bila porasla zbog klimatskih promena i da su one pojačale padavine koje su dovele do smrtonosnih poplava u Pakistanu, ali i da nisu bile glavni faktor za nedostatak hrane na Madagaskaru 2021. godine.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

COP28: Tanka slamka spasa na kraju najtoplije godine ikada

COP28: Tanka slamka spasa na kraju najtoplije godine ikada

20. septembar 2023. - Međunarodne organizacije teže postizanju globalnog konsenzusa o napuštanju fosilnih goriva, dok fosilna industrija ima blaži stav o tome

penzioni fondovi, Ujedinjeno Kraljevstvo, nafta, fosilna goriva

Penzioni fondovi predmet satire zbog podrške industriji fosilnih goriva

20. septembar 2023. - Penzioni fondovi u Velikoj Britaniji drže 88 milijardi funti u akcijama i obveznicama naftnih i gasnih kompanija

CAN Europe, Zapadni Balkan, NEKP

CAN Europe: NEKP-ovi BiH, Kosova* i Srbije nemaju dovoljno ambiciozne klimatske ciljeve i definisane godine za napuštanje uglja

20. septembar 2023. - Bosna i Hercegovina, Kosovo* i Srbija poslale su nacrte NEKP-ova Sekretarijatu Energetske zajednice na pregled krajem juna i jula 2023.

dijalog o klimatskim promenama srbija undp cop 28

Dijalog o klimatskim promenama: Rast temperature u Srbiji 60 odsto veći od globalnog proseka

20. septembar 2023. - U susret najvažnijem svetskom skupu o klimatskim promenama COP 28 Ministarstvo zaštite životne sredine i UN organizovali su skup u Srbiji