Kriza sa strujom u Srbiji: EPS se muči da osposobi termoelektrane

Blatnjavi lignit je izazvao havarije u najvećim termoelektranama u Srbiji pri prvom jakom snegu. EPS je uspeo da neke od svojih sve starijih blokova vrati u funkciju, ali zemlja se i dalje u velikoj meri oslanja na uvoz, a predsednik Aleksandar Vučić je ukazao na odgovornost uprave kompanije. Budući da su elektrane na ugalj zastarele, Srbiji bi bilo najbolje da se okrene energiji iz obnovljivih izvora, kazao je za Balkan Green Energy News profesor Nikola Rajaković.

Javna je tajna da Elektroprivreda Srbije već godinama presporo razvija ugljenokope odnosno da ne uklanja dovoljno otkrivke, sloja zemlje iznad naslaga uglja. Nedavne kiše i, za njima, prvi jači sneg u sezoni natopili su lignit, u kojem je već velik udeo blata, gline i peska, što je dovelo do zagušenja u kompleksu termoelektrana Nikola Tesla – TENT u Obrenovcu.

Havarije u dve najveće termoelektrane u Srbiji 12. decembra dovele su do velikih isključenja struje i prisilile EPS da krene da uvozi količine struje bez presedana preko Elektromreže Srbije, državnog operatora prenosnog sistema. Udeo električne energije iz inostranstva u domaćoj potrošnji popeo se i do 45 odsto.

Kad je reč o obimu, u nekim trenucima u poslednjih nekoliko dana uvoz je premašivao dva gigavata. Aktivni kapacitet termoelektrana na ugalj srozao se 14. decembra na malo više od 900 megavata, u poređenju sa gotovo tri gigavata, koliko je uobičajeno.

Kriza je dostigla vrhunac kada je stao vetar, pa vetroelektrane nisu mogle da rade, a u termoelektrani u Kostolcu se takođe dogodila havarija. Hidroelektrane su podnele većinu tereta oko domaće proizvodnje.

Vučić: Totalni kolaps

Po podacima sa EMS-ove aplikacije Energy Flux, EPS trenutno na mreži ima 2,1 gigavat snage iz kapaciteta na ugalj. Uvoz je na 1,4 gigavata i pokriva 26 procenata potrošnje.

U jučerašnjem dramatičnom obraćanju na zajedničkoj sednici Vlade Srbije i predstavnika javnih preduzeća i drugih institucija, predsednik Aleksandar Vučić je kazao vršiocu dužnosti direktora EPS-a Miloradu Grčiću da je lično odgovoran za „totalni kolaps“.

„Obesio bih se o ovaj najveći luster“ u prostoriji, izjavio je Vučić, uz tvrdnju da je pogrešio što je slušao sve moguće ekologe, lažne stručnjake i sve moguće strance“, kao i što izgradnja bloka Kostolac B3 nije počela ranije i što je napušten projekat termoelektrane Kolubara B. To nije prvi put da predsednik izrazi skepsu prema postepenom napuštanju upotrebe uglja, procesu koji se ubrzava širom Evrope.

Distributivna mreža zanemarena

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je jutros da je 30 odsto proizvodnog kapaciteta još uvek bilo van pogona, a da je 12. decembra bez struje bilo 126.000 potrošača.

Mihajlović: EDS-u potrebne ozbiljne investicije narednih godina

Veći deo teritorije opštine Obrenovac i sam grad bili su neko vreme bez električne energije, daljinskog grejanja i vode. Struja je nestajala širom Srbije, uglavnom u seoskim područjima. Tamošnji stanovnici se žale da je distribuciona mreža, u nadležnosti Elektrodistribucije Srbije (EDS), zanemarena već mnogo godina i da se situacija pogoršava, što nameće pitanje ko je odgovoran što su marginalizovani.

Ministarka i potpredsednica vlade Zorana Mihajlović izjavila je da su EDS-u, operatoru distributivnog sistema, potrebne velike investicije tokom više godina, i priznala da je održavanje dugo bilo neadekvatno. Ta kompanija je pre godinu dana odvojena od EPS-a.

Srbija usled kolapsa plaća više od 10 miliona evra dnevno za uvoz struje. Vučić je ukazao na to da će finansijske posledice biti ozbiljne.

Obnovljivi izvori su najbolja varijanta za budućnost energetike Srbije

Profesor Nikola Rajaković sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu izjavio je za Balkan Green Energy News da, bez obzira na loš kvalitet lignita, ne može više mnogo da se učini s najstarijim blokovima u elektranama na ugalj, podsećajući da su neki pokrenuti još pre pola veka.

„Srbija će morati postepeno da ih gasi, ali ne pre nego što instalira kapacitete kojima bi ih nadomestila. Naučnici i struka su svesni izazova oko nestabilnosti snabdevanja ako se oslonimo na solarne elektrane i vetroparkove, ali sve više naginju ka takvom prelasku, kako postaju dostupna nova rešenja za skladištenje i fleksibilnost. Na korak smo do proboja“, naglasio je Rajaković.

Nova rešenja za skladištenje energije i fleksibilnost, odziv na strani potrošnje i sprezanje sektora na putu su da omoguće potpun prelazak na obnovljive izvore, navodi profesor Nikola Rajaković

Kod korišćenja obnovljivih izvora energije, stabilnosti može doprineti sprezanje sektora (eng. sector coupling), na primer korišćenje viškova iz vetroelektrana i solarnih parkova za proizvodnju toplotne energije i vodonika za druge potrebe, istakao je profesor. Rajaković je ukazao i na odziv na strani potrošnje – demand response kao važan faktor: slabljenje u snabdevanju električnom energijom može da se prevaziđe koordinisanim smanjenjem potražnje kod potrošača.

Gas je „savršeno prelazno rešenje“, a Srbija bi trebalo da se okrene nuklearnoj energiji jedino u slučaju da prepreke koje dolaze s obnovljivim izvorima ipak ne mogu da se reše. S druge strane, ova zemlja nema iskustva s tom tehnologijom, a manji, modularni nuklearni reaktori još nisu dovoljno isprobani, po Rajakovićevim rečima.

Treba pomenuti da je na Kosovu* upravo došlo do još jedne u nizu havarija poslednjih nedelja na tamošnjim elektranama na ugalj, a jedan blok u termoenergetskom kompleksu REK Bitola je pre mesec dana skinut s mreže zbog velikog požara na tamošnjem transformatoru.