Kratak vodič za zelene praznike

Približavamo se kraju 2023. godine i, dok kitimo jelku, dekorišemo prostor, kupujemo poklone i razmišljamo o prazničnoj trpezi, bilo bi dobro da obratimo pažnju na životnu sredinu. Obeležavanje praznika ima višestruk uticaj na životnu sredinu, uglavnom negativan.

Praznike najavljuje nezaobilazno kićenje jelke. Svake godine se u Severnoj Americi i Evropi proda skoro 100 miliona prirodnih jelki. Samo u Velikoj Britaniji proda se do osam miliona, od kojih sedam miliona završi na deponiji nakon praznika.

Malo ljudi zna da božićno drvo može da se reciklira. Bačene jelke mogu da se iskoriste u hemijskoj industriji. Borove iglice su sirovina za proizvode kao što su zaslađivači i boje. Takođe, u njima se nalaze supstance koje su aktivni sastojci parfema. Stablo može da se iskoristi za pravljenje malča.

Pred Novu godinu se u Srbiji poseče 100.000 do 200.000 stabala mladih četinara

Srbija se suočava sa drugačijiom vrstom problema. Pred praznike dolazi do nelegalne seče mladih četinara. Nezvanične procene su da se pred Novu godinu u Srbiji poseče 100.000 do 200.000 jelki.

Mnogi ljudi misle da čine uslugu Zemlji tako što iz godine u godinu koriste plastično božićno drvce, ali nije baš tako jednostavno. Materijali od kojih se prave plastične jelke mogu sadržati otrovne supstance, poput olova.

Ukoliko se odlučite za plastično drvce, koristite ga što duži niz godina, jer imajte u vidu da će mu trebati hiljadu godina da se plastika od koje je napravljeno razgradi.

Kupite jelku sa busenom

Najjednostavnije i za planetu najkorisnije rešenje jeste kupovina jelke sa busenom, koja se nakon praznika može zasaditi. Umesto da 100.000 mladih stabala završi u kontejneru, od njih može da nastane šuma površine 50 hektara.

JKP Zelenilo Beograd i ove godine prodaje jelke sa busenom, koje je moguće vratiti nakon praznika, a biće zasađene na javnim površinama. Raspitajte se za rasadnike u svojoj blizini koji nude slične usluge. Cene ovih jelki kreću se od 1.500 do 3.000 dinara u zavisnosti od visine.

Takođe, ukoliko imate prostora, možete uzgajati svoje drvo u bašti ili saksiji.

Unikatni ručno napravljeni ukrasi

Gde je jelka, tu su i ukrasi. Kugle, trake, zvončići, zvezde u zlatnoj, srebrnoj, crvenoj, plavoj boji. Ukoliko su vam ukrasi dosadili i planirate da kupite nove, setite se da kupujete plastiku, ma koliko šljokičasta i neodoljiva bila. Umesto toga, možete da napravite nove i unikatne ukrase od osušenog lišća, šišarki, lešnika, suvog voća i drugih darova prirode, kao i od papira. Planeta će vam biti zahvalna.

Neizostavan detalj, lampice. Ma koliko vam se sviđala bleštava svetla, ona troše struju i stvaraju takozvano svetlosno zagađenje. Odlična alternativa običnim lampicama jesu LED sijalice. One troše do 90 odsto manje energije i traju do 25 puta duže od tradicionalnih. Jednako su svečane, a daleko su isplativije.

Led lampice troše 90 odsto manje energije

Izloženost veštačkom svetlu, poput onog od prazničnih sijalica, dovodi do smanjenog lučenja hormona melatonina, što posledično znači lošiji san. Isključite lampice pre odlaska na spavanje i kada izlazite iz kuće.

Kupovina poklona generiše najveću količinu otpada

Većina otpada koja se generiše u toku praznične sezone nastaje kupovinom poklona. Pre nego što umotate svoje praznične poklone, uzmite u obzir da se svake godine u svetu prikupi oko 11,2 milijardi tona čvrstog otpada. Sve veći obim i složenost otpada u savremenoj privredi ozbiljan je rizik za ekosisteme i zdravlje ljudi.

Mnoge vrste papira za pakovanje teško se recikliraju, što dodatno pogoršava uticaj na životnu sredinu. Obično je tanak i pun mastila, tako da su potrebne dodatne hemikalije za ekstrakciju vlakana za reciklažu. Ambalažni papir sa šljokicama, kao i ukrasni detalji poput mašni, uopšte se ne mogu reciklirati.

Kao alternativu, poklone možete umotati u reciklirani papir ili materijal za višekratnu upotrebu, poput tekstila. Takođe, možete ga zapakovati u kutiju ili ceger, koje će primalac poklona moći da koristi.

Na nivou Srbije godišnje se baci čak 726.000 tona hrane

Rasipanje hrane se dramatično povećava tokom sezone praznika. U mnogim kulturama zajedničko ručavanje je neizostavno važan ritual. Nažalost, to često rezultira nepojedenom hranom, a bacanje hrane tokom praznika predstavlja veliki problem.

U Srbiji se godišnje baci 83 kilograma hrane po glavi stanovnika

U Srbiji, prema podacima Ujedinjenih nacija, godišnje se baci 83 kilograma hrane po glavi stanovnika ili devet više od svetskog proseka. Prekomerne količine pripremljene hrane, kvarenje i istek roka trajanja najčešći su razlozi da ona bude bačena. Na nivou Srbije godišnje se baci čak 726.000 tona hrane.

Jela od mesa su središnji deo većine prazničnih obroka. Stočarska industrija čini oko 14,5 odsto svih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Posledično, obrok koji se više bazira na biljkama je ekološki prihvatljiviji.

Da praznična hrana ne završi u otpadu, pre svega možemo bolje isplanirati količinu koju ćemo spremiti. Ostatke možete uvek odložiti za kasnije, a ono što nije jestivo može biti kompostirano.

Da višak hrane završi na tanjiru, a ne na smetlištu, u Srbiji već tri godine nastoji udruženje Obrok za porodicu. Tu su i druge organizacije, među kojiima i Banka hrane, koja ima niz inicijativa za donaciju hrane, i Solidarna kuhinja.

Doček Nove godine bez vatrometa

Vatromet proizvodi niz hemijskih reakcija, kako bi se postigla željena veličina, boja ili zvuk. Tipičan vatromet sadrži barut, mešavinu sumpora, drvenog uglja, kalijum-nitrata i boje. Najznačajniji zagađivač kojeg ispušta pirotehnika su PM čestice. Pored čestica PM2,5 i PM10 vatromet oslobađa i ultrasitne čestice (UFP), one koje su manje od 0,3 mikrona u prečniku.

Zbog upotrebe pirotehnike od srčanog udara ugine preko 5.000 pasa svake godine

Vatromet utiče negativno na respiratorne i kardiovaskularne probleme kod ljudi. Buka koju stvara pirotehnika posebno uznemirava decu sa teškoćama u razvoju i životinje. Prema podacima MUP-a, zbog upotrebe pirotehnike od srčanog udara ugine preko 5.000 pasa svake godine.

Organizacija Animal Rescue Serbia (ARS) poslala je pisma svim gradonačelnicima i predsednicima opština u Srbiji, ukazujući na problem. Takođe, građani su pozvani da potpišu peticiju za zabranu bučne pirotehnike Petarda je zlo.

Dobra vest je da su tri najveća grada u Srbiji odustala od vatrometa u novogodišnjoj noći. Beograd je odustao od šarenog spektakla, iznad Novog Sada će zasijaće laseri i specijalni efekti, a Nišlije su se takođe odrekle vatrometa. Novac za vatromet biće preusmeren u humanitarne svrhe, tvrde gradonačelnici.

Pozitivni primeri zabrane bučne pirotehnike mogu se videti i u svetu – Slovačka, Holandija, Nemačka, Švajcarska, Velika Britanija – ali i u zemljama okruženja, poput Hrvatske.