Kopač: Srbija gazi krupnim koracima u energetici; cena struje mora rasti

Posle mnogo godina kad se nije mnogo dešavalo po pitanju usklađivanja propisa Srbije u energetici sa Evropskom unijom, sad se stvarno mnogo dešava, kazao je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač. On je pohvalio reforme, ali je istakao da cena struje za domaćinstva mora da se poveća, a da je nerazdvajanje delatnosti Srbijagasa najveći problem u tom sektoru. Ministarka energetike Zorana Mihajlović zahvalila je sekretarijatu na pomoći u izradi i izmeni zakona i najavila saradnju na polju energetske tranzicije i klimatskih promena.

Srbija je još uvek među prvima u regionu u napretku na polju tržišta električne energije i postigla je veoma velik uspeh u oblasti naftnih rezervi, ali mnogo zaostaje u sektoru gasa, rekao je poslanicima u Narodnoj skupštini Srbije direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač. On je izjavio da je „srećan zbog procesa“ koji se odvijaju u zemlji i koje je pokrenula potpredsednica vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.

„Jedva stignemo da komentarišemo sve što na dnevnoj osnovi dolazi iz Srbije… Posle mnogo godina kad se nije mnogo dešavalo, sad se stvarno mnogo dešava i, naravno, veoma smo zadovoljni time“, izjavio je prilikom predstavljanja godišnjeg izveštaja svoje organizacije o napretku u implementaciji pravnog poretka Energetske zajednice i Evropske unije u sektoru energetike.

Mihajlović je na sastanku pre sednice zahvalila Kopaču na pomoći u izradi i izmeni zakona i navela da će Srbija zajedno s Energetskom zajednicom raditi na energetskoj tranziciji, dekarbonizaciji i borbi protiv klimatskih promena. Dvoje zvaničnika su takođe obišli gradilište postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u termoelektrani Nikola Tesla A (TENT A).

Srbijagas je najveći problem u energetskom sektoru Srbije

Srbija je ranije bila prva u svim sektorima, a danas zaostaje za Crnom Gorom, Severnom Makedonijom i Albanijom, koje su krenule u brze reforme, kaže Kopač. Najstariji prekršajni postupak unutar Energetske zajednice je onaj što je pokrenut 2013. zbog nerazdvajanja prenosne i distributivne delatnosti Srbijagasa, podsetio je i naveo da je to „najveći problem u energetskom sektoru.“

Prekršajni postupak protiv Srbijagasa je najstariji u Energetskoj zajednici

Srbija je tu obavezu preuzela još 2006. sa Drugim energetskim paketom, naglasio je Kopač i rekao da je uveren će to pitanje biti rešeno ove godine.

Mihajlović je odgovorila da će se razdvajanje sprovesti relativno uskoro i ukazala na četiri predloga zakona iz svog resora koji će se uskoro naći pred parlamentom. Izjavila je da je zemlja na dobrom putu kad je reč o investicijama, posebno u solarnu energiju i energiju vetra, i naglasila važnost predstojećeg procesa izrade integrisanog nacionalnog plana za klimu i energetiku – NECP.

EMS nije sasvim razdvojen od EPS-a

Proces odvajanja Elektromreže Srbije takođe nije okončan i ovo pitanje bi trebalo da se reguliše u strategiji upravljanja preduzećima u državnom vlasništvu, dodao je Kopač. On je napomenuo da zakonom treba urediti da Elektroprivreda Srbije i EMS budu u nadležnosti različitih ministarstava.

Udeo prekograničnih kapaciteta za prenos struje namenjenih trgovanju mora da se podigne na 70 odsto

Operateri prenosnog sistema električne energije u EU imaju obavezu da namene 70 odsto prekograničnog kapaciteta za trgovanje, što omogućava niže cene za potrošače, a ta kvota bi mogla da se uvede i u Energetskoj zajednici, navodi Kopač. On je rekao da je nivo Srbije iznad 40 procenata i najviši na Zapadnom Balkanu.

Srbija bi trebalo da nastavi da radi na uparivanju tržišta struje sa susedima, poručio je Kopač. U izveštaju se podseća da je u Srbiji jedini pružalac usluga balansne rezerve EPS, dok je to tržište u Bosni i Hercegovini potpuno liberalizovano. Srbija primenjuje regionalno koordinisanje alokacija kapaciteta samo na granicama sa Bugarskom i Hrvatskom, što čini cene uvozne električne energije višim nego što bi mogle da budu, naveo je.

Niska cena struje za domaćinstva opterećuje privredu, kaže Kopač

Dalje, Sekretarijat Energetske zajednice je zabrinut što je cena struje u domaćinstvima daleko ispod proseka EU, dok kod industrije nije toliko niska, a to znači da je opterećenje na industriji i da se gubi konkurentnost privrede, izjavio je Kopač i pozvao na kontrolu pomoći socijalno ugroženima u energetskom sektoru tako da je stvarno dobijaju onima kojima je potrebna.

Cena EPS-ove struje bi se udvostručila kada bi se uvelo naplaćivanje emisija CO2

Cena struje za domaćinstva mora porasti, podvukao je Kopač. On je podsetio da bi uračunavanje cene dozvola za ispuštanje ugljen-dioksida „gurnulo EPS u stečaj ili užasno podiglo cene“. Direktor Sekretarijata Energetske zajednice je istakao da je na berzi cena tih sertifikata stigla do 40 evra po toni, što je blizu potrebne količine za proizvodnju jednog megavat-sata. Tako bi se cena struje koju proizvodi EPS udvostručila, rekao je Kopač.

Sekretarijat će predložiti državnom proizvođaču električne energije da za početak samo računa cene dozvola za emitovanje CO2 i da ih upoređuje s cenom struje, kaže Kopač. Novac za sertifikate bi ostao u zemlji i mogao bi da se koristi za mere energetske efikasnosti i podršku proizvodnji zelene energije, izjavio je.

Subvencionisanje uglja je nedopustivo

U Srbiji su direktne subvencije u proizvodnju električne energije iz uglja 2019. bile dvostruko veće nego iz obnovljivih izvora i po tome se ona najlošije kotira u regionu, a Kopač upozorava da podsticaji za ugalj nisu dozvoljeni. Što se tiče EPS-a, operater distributivnog sistema još nije izdvojen. Maloprodajno tržište je liberalizovano, ali EPS, koji je i garantovani i rezervni snabdevač, drži 99 odsto snabdevanja jer je regulisana cena garantovanog snabdevanja ispod tržišne i ekonomski opravdane, piše u izveštaju.

Aukcije za korišćenje obnovljivih izvora energije, koje su u pripremi, mogle bi oboriti podsticaje do blizu nule

Srbija je 2018. podigla udeo energije iz obnovljivih izvora na 20,3 odsto, u poređenju sa ciljem od 27 procenata za 2020. godinu. Fidin tarife su nepotrebno visoke i onda se nove investicije praktično blokiraju, tvrdi Kopač. Ovo pitanje bi moglo biti rešeno Zakonom o obnovljivim izvorima energije koji je u pripremi, pa će s uvođenjem aukcija podsticaj „možda biti blizu nule“, napomenuo je.

„Investitori stoje u redu“ da se prijave kada zakon stupi na snagu, istakao je i dodao da je „pun poverenja za brzi razvoj u pozitivnom pravcu“. Po računici sekretarijata, krajem 2019. je u Srbiji bilo instalirano samo 11 megavata u solarnim pogonima za proizvodnju struje.

Monopol podiže cenu gasa za domaćinstva

Kopač je od zamerki pomenuo da je gasni interkonektor kod Horgoša praktično zatvoren za zakup drugim stranama osim onima koje Srbijagas arbitrarno propusti. Srbijagas drži monopol, što je loše za potrošače, a rešavanje te prepreke je uslov za otvaranje poglavlja 15 u pregovorima o pristupanju EU, naveo je. Po računici sekretarijata, godišnji računi za gas za domaćinstva bi bili 20 evra niži kad bi bilo konkurencije.

U izveštaju stoji da Komisija za zaštitu konkurencije nije donela nijednu odluku u vezi sa antikonkurentskim ponašanjem u energetskom sektoru, a Komisija za kontrolu državne pomoći nijednu odluku u vezi sa energetskim sektorom.

Energetska efikasnost je energent budućnosti

Sekretarijat Energetske zajednice je u februaru preporučio unošenje jasnijih odredbi u Nacrt zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj potrošnji energije i dalje usklađivanje sa svojim direktivama, u kojima Srbija kasni.

„Nije samo zbog rokova. Nama je do toga da zemlje imaju pozitivan razvoj jer struja odnosno gas koje ne upotrebiš su najjeftiniji. Prvi energent budućnosti je energetska efikasnost. Previše energije se baca,“ izjavio je Kopač.

Emisije SO2 u Srbiji su 2019. bile šest puta veće nego što je dozvoljeno

U pogledu zaštite životne sredine, najveće zamerke su upućene zbog emisija sumpor-dioksida, i to najviše iz termoelektrana Kostolac i Nikola Tesla ili TENT. One su u Srbiji 2019. bile šest puta veće nego što je dozvoljeno, a još više ako se gledaju propisi EU, kaže Kopač, uz napomenu da postrojenja za odsumporavanje nisu ugrađena na vreme.

„Nismo tu da kritikujemo. To je konstruktivna kritika. Želeli bismo pomoći. Vaš uspeh je naš uspeh jer, na kraju, rad Energetske zajednice se procenjuje samo kroz napredak članica. Mi smo tu zbog vas,“ izjavio je.