Klimatske promene

Klimatske promene će izazvati preranu smrt jedne milijarde ljudi, pokazuje nova studija

Klimatske promene ce izazvati preranu smrt jedne milijarde ljudi, pokazuje nova studija

Foto: so med from Pixabay

Objavljeno

07.09.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

07.09.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Klimatske promene utiču na život i zdravlje ljudi na različite načine. Naučnici upozoravaju da su potrebne hitne mere klimatske akcije i energetske politike, kako bi se globalno zagrevanje do 2100. godine ograničilo na dva stepena Celzijusa. Ukoliko taj nivo bude dostignut, kaže Džošua Pirs sa Univerziteta Zapadni Ontario (UWO), postoji velika verovatnoća da će uglavnom bogatiji ljudi biti odgovorni za smrt otprilike jedne milijarde uglavnom siromašnijih ljudi tokom narednog stoleća.

Za čovečanstvo, najvažnija posledica klimatskih promena biće gubitak ljudskih života. Industrija nafte i gasa, s nekim od najprofitabilnijih i najmoćnijih kompanija na svetu, direktno ili indirektno je odgovorna za više od 40 odsto emisija ugljen-dioksida. Ove emisije utiču na živote milijardi ljudi, od kojih mnogi žive u najizolovanijim delovima sveta i sa malo resursa, rekli su naučnici u novoj studiji.

Džošua Pirs, profesor sa Univerziteta Zapadni Ontario, i profesor Ričard Parnkat sa Univerziteta u Gracu autori su studije ‘Kvantifikovanje globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte brojem umrlih ljudi u cilju usmeravanja energetske politike’, objavljene u časopisu Energies.

Sagorevanje svakih 1.000 tona ugljenika uzrokuje jednu preranu smrt.

Analizom preko 180 naučnih članaka, oni su otkrili da se utvrđivanje broja smrtnih slučajeva koji su su posledica emisija svodi na takozvano pravilo hiljadu tona. Naime, pretpostavka je da sagorevanje otprilike svakih 1.000 tona ugljenika uzrokuje jednu preranu smrt.

„Ovakva masovna smrt je očigledno neprihvatljiva. Zaista je zastrašujuće, posebno za našu decu”, rekao je Pirs.

Autori predlažu agresivnu energetsku politiku koja bi omogućila trenutno i značajno smanjenje emisija CO2 i preporučuju državama, firmama i građanima da intenziviraju delovanje na polju dekarbonizacije globalne privrede, s ciljem minimiziranja broja preranih smrti.

„Brojevi u energetici poput onih kojima se mere megavati znače nešto energetskim inženjerima poput mene, ali ne i većini ljudi… Takođe nije lako shvatiti [posledice] par stepeni rasta prosečne temperature. Međutim, broj umrlih je nešto što svi razumemo”, izjavio je Pirs.

Merama u energetici za ublažavanje klimatskih promena treba dati prioritet

Prema studiji, nekoliko oblasti energetske politike u domenu ublažavanja klimatskih promena treba da dobiju prioritet. Neke od predloženih mera su da se povećaju štednja energije i energetska efikasnost, uz racionalnije korišćenje energije, pri čemu bi države to trebalo da podstaknu programima potrošače u industriji, poljoprivredi, saobraćaju i domaćinstvima.

Kao još jednu od mera, istraživači predlažu da se goriva s visokim sadržajem ugljenika (ugalj, nafta i prirodni gas) zamene energentima pri čijem se korišćenju ne oslobađaju štetne emisije. Na primer vodonikom i električnom energijom, koji se proizvode pomoću obnovljivih izvora poput hidroenergije, vetra, biomase i geotermalne i solarne energije.

Naučnici su se založili i za uvođenje mehanizama za opterećivanje ugljenično intenzivnih goriva porezima umesto da budu subvencionisana. Osim toga, ukazali su na značaj razvoja tehničkih rešenja za hvatanje i skladištenje CO2, poput sekvestracije u tlu. To je prirodan proces koji se može pojačati, na primer, merama na polju agrošumarstva i sadnjom višegodišnjih kultura.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Klimatske promene i proizvodnja hrane – koje biljne vrste nestaju

Klimatske promene i proizvodnja hrane – koje biljne vrste nestaju

7. septembar 2023. - Klimatske promene utiču na sve aspekte našeg života, a šteta koju nanose poljoprivredi je sve očiglednija i ozbiljnija

toplotni talas u Srbiji

Uživajte u letu – naredna će biti znatno toplija

7. septembar 2023. - Jugoistočnu Evropu je pogodio toplotni talas, sa maksimalnim temperaturama i do 40 stepeni Celzijusa

najtopliji jun u istoriji

Oboren rekord u visini prosečne svetske temperature za jun

7. septembar 2023. - Prošli mesec je bio najtopliji jun u istoriji i ujedno 12. mesec u nizu sa prosečnom temperaturom od barem 1,5 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog proseka

Papa Franja agrosolarnim parkom Vatikan energetski nezavisnim

Papa Franja želi da agrosolarni park učini Vatikan energetski nezavisnim

7. septembar 2023. - Vatikan namerava da dostigne energetsku nezavisnost izgradnjom agrosolarnog parka, objavio je papa Franja u pismu vernicima i vernicama