Energetska efikasnost

Hrvatska ulaže u energetsku obnovu zgrada 2,3 milijarde evra do 2030.

Hrvatska planira da u energetsku obnovu zgrada investira 2,3 milijarde evra do 2030.

Photo: mtomicphotography from Pixabay

Objavljeno

16.11.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

16.11.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Hrvatska namerava da do 2030. godine obavi energetsku obnovu 6,3 miliona kvadrata višestambenih zgrada, koje su odgovorne za 30 odsto potrošnje energije u celokupnom stambenom sektoru. Da bi se sproveo ovaj plan potrebno je investirati 2,3 milijarde evra.

Mere za povećanje energetske efikasnosti u višestambenim zgradama, koje su predviđene Nacrtom Programa energetske obnove višestambenih zgrada za razdoblje do 2030. godine, su ugradnja ili zamena izolacije i tehničkih sistema za grejanje koji koriste energente i rešenja koja manje zagađuju životnu sredinu. Neki od tih energenata su prirodni gas, pelet, a rešenja solarni paneli, toplotne pumpe.

Očekuje se ušteda energije od 2,348 GWh

Nacrt, koji je na javnoj raspravi do 24. decembra, predviđa da će se primenom ovih mera kumulativne uštede u neposrednoj potrošnji energije do 2030. dostigle 2.348 gigavat-sati (GWh).

Očekivano smanjenje emisija CO2 je 74.981 tona, navodi se u Nacrtu, i dodaje da će višestambene zgrade na ovaj način doprineti sa 24 odsto cilju za smanjenje CO2 koji je zacrtan u Dugoročnoj strategiji obnove nacionalnog fonda zgrada Republike Hrvatske do 2050.

Program će doprineti strateškom cilju da sve zgrade u Hrvatskoj 2050. imaju nulte emisije CO2 ili da budu na visokom nivou energetske efikasnosti, navodi se u Nacrtu.

Oko trećine višestambenih zgrada u Hrvatskoj ima najlošija energetska svojstva

Fokus Programa je na zgradama s najlošijim energetskim svojstvima. Takvih je u oko 34 odsto u kontinentalnoj Hrvatsko, a oko 30 odsto u primorskom delu zemlje.

Osnovni uslov za učestvovanje višestambenih zgrada u programu je ušteda godišnje potošnje toplotne energije za grejanje od najmanje 50 odsto u odnosu na stanje pre obnove.

Ogrevno drvo je najzastupljeniji energent za grejanje u višestambenim zgradama

Inače, u strukturi potrošnje energenata vidljiva je dominacija ogrevnog drveta sa gotovo 50 odsto u stambenom sektoru, dok je kod višestambenih zgrada udeo oko 35 odsto.

Ali, u ovim zgradama drvo je najzastupljeniji energent, ispred prirodnog gasa i daljinskih sistema grejanja, što ukazuje na potrebu zamene ovakvih ssistema modernijim rešenjima koja koriste obnovljive izvore energije, navodi se u Nacrtu.

Dva modela subvencionisanja

Dokument predviđa dva modela sprovođenja mera: obnovu zgrada neoštećenih u zemljotresu i oštećenih u potresu.

Prvi model predstavlja nastavak postojećeg modela iz perioda 2014-2020. i primenjivaće se u prve tri godine sprovođenja programa. Model podrazumeva osiguranje bespovratnih sredstava putem javnih poziva do 60 odsto za integralnu energetsku obnovu i 80 odsto za dubinsku i sveobuhvatnu obnovu.

Moguće je dobiti do 80 odsto bespovratnih sredstava

Sredstava za ovaj model biće obezbeđena delom iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti, a radiće se na finansijskog instrumenta koji će kombiniovati kredite i bespovratna sredstva iz Evropskih strukturnih i investicionih fondova (ESIF), ali po mogućnosti i privući dodatna sredstava iz komercijalnih izvora.

U drugom modelu moguće je dobiti bespovratna sredstva u iznosu do 80 odsto investicije.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Srbija INEKP 2030 ciljati smanjenje emisija 40 3

Srbija će u INEKP-u za 2030. ciljati smanjenje emisija od 40,3 odsto

27 јула 2022 - Srbija je predstavila preliminarne ciljeve za integrisani nacionalni energetski i klimatski plan pred pokretanje javne rasprave

Mala i srednja preduzeca BiH prijave subvencije energetsku efikasnost zelenu energiju

Mala i srednja preduzeća u BiH mogu da se prijave za subvencije za energetsku efikasnost, zelenu energiju

19 јула 2022 - MSP u Bosni i Hercegovini mogu do 12. avgusta da se prijave za sufinansiranje za energetsku efikasnost, obnovljive izvore i energetske preglede

Fond zeleni razvoj 2021 rekordni rast

Fond za zeleni razvoj 2021. ostvario rekordni rast

13 јула 2022 - GGF je objavio da je 2021. ostvario najveći neto rast svog portfelja do sada, na 1,3 milijarde evra u zelenim zajmovima

Slovenija upozorila potrosace gasnu krizu

Slovenija upozorila potrošače na gasnu krizu

12 јула 2022 - Snabdevanje gasom u Sloveniji je nesmetano, ali Agencija za energiju upozorava na poremećaje ukoliko se smanje isporuke iz Rusije