HEP pustio u rad svoj prvi vetropark Korlat, snage 58 MW

Vetropark Korlat, u koji je investirano 66,2 miliona evra, je prva vetroelektrana koja će u Hrvatskoj proizvoditi električnu energiju bez državnih podsticaja, tačnije fid-in tarifa. Takođe, je i prva vetroelektrana državne Hrvatske elektroprivrede (HEP).

Pored Korlata, snage 58 megavata (MW), koji su svečano pustili u rad premijer Hrvatske Andrej Plenković i predsednik Uprave HEP-a Frane Barbarić, hrvatska kompanija namerava da investira još 66,2 miliona evra u solarnu elektranu, snage 95 MW, i tako napravi prvi obnovljivi hibridni energetski park u Hrvatskoj.

Pored vetroelektrane gradiće se solarna elektrana što će biti prvi obnovljivi hibridni energetski park u Hrvatskoj

Vetropark Korlat je trenutno, zvanično, najveća vetroelektrana u ovoj državi, s obzirom da je elektrana Krš-Pađene, snage 142 MW, u probnom radu, a Senj, snage 156 MW, je u izgradnji.

Korlat se nalazi na istoimenoj lokaciji, osam kilometara severozapadno od Benkovca i prostire se na području opština Kula Atlagića, Korlat i Gornje Biljane. Elektrana se sastoji od 18 vetroagregata, pojedinačne instalisane snage 3,6 MW, koje je isporučila, ugradila i pustila u rad nemačka kompanija Nordex, saoštio je HEP.

HEP trenutno gradi ili razvija 50 projekata za obnovljive izvore energije

Radove na izgradnji infrastrukture i priključka na mrežu, kao i poslove praćenja i nadzora izgradnje izvele su hrvatske firme Ing-Grad i Fractal.

Premijer Andrej Plenković rekao je da je očekivana godišnja proizvodnja Korlata 170 GWh, što iznosi oko 1 odsto godišnje potrošnje električne energije u Hrvatskoj i dovoljno je za snabdevanje više od 50.000 domaćinstava, dok je Frane Barbarić, predsednik Uprave HEP-a, poručio da kompanija u ovom trenutku u izgradnji i različitim fazama razvoja ima oko 50 projekata obnovljivih izvora energije širom Hrvatske.

HEP planira da do 2030. ima 700 MW u vetru i solaru

Ulaganja u vetroelektrane i solarne elektrane deo su HEP-ovog investicionog ciklusa u obnovljive izvore energije, koji je započet 2019. Kompanija je tada najavila da planira u proseku godišnje da investira oko 135 miliona evra u zelenu energiju.

Prvi ciklus investicionog plana koji obuhvata osam solarnih elektrana ukupne vrednosti oko 26,5 miliona evra je pri kraju, saopštio je HEP.

U razvoju je vetroelektrana Lišane Ostrovičke snage 22o MW

U sklopu tog ciklusa su solarne elektrane Obrovac i Stankovci, snage skoro 10 MW, koje će uskoro početi proizvodnju, kao i elektrana Vis, snage 3,5 MW, prva velika sunčana elektranu na ostrvima, koja već radi, dok je pri kraju gradnja Vrlike jug, snage 2,1 MW.

U razvoju su solarne elektrane Sukošan (45 MW) i Kruševo (17 MW), kao i vetroelektrana Lišane Ostrovičke, snage 220 MW, i Zelovo, snage .

„HEP do 2030. godine planira da ima 350 MW u vetroelektranama i još toliko u solarnim elektranama. Realizacija obnovljivog scenarija razvoja HEP-a do 2030. povećaće udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnji 50 odsto i proizvodnju zelene energije sa 6 TWh na 9 TWh“, naveo je HEP.