Otpad

Globalni dan reciklaže: od separacije otpada do smanjenja emisija CO2

Foto: mali maeder from Pexels

Objavljeno

17.03.2023.

Država

,

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

17.03.2023.

Država

,

Komentari

0

Podeli

Globalni dan reciklaže se obeležava 18. marta, radi ukazivanja na važnost ponovne upotrebe predmeta i materijala i očuvanja resursa. Procenjuje se da će reciklažna industrija 2030. doprinositi smanjenju emisija ugljen-dioksida sa oko milijardu tona godišnje.

Globalni dan reciklaže su 2018. godine usvojile Ujedinjene nacije, podsećaju u Globalnoj fondaciji za reciklažu. Ta organizacija ističe da je hitno potreban globalni pristup recikliranju.

Reciklaža doprinosi očuvanju prirodnih resursa i ključna je za prelazak na cirkularnu ekonomiju.

Pri obeležavanju ovog dana ističe se potreba za unapređivanjem upravljanja ne samo otpadom, nego i resursima, jer se recikliranje tiče jednog i drugog, objašnjava Kristina Cvejanov, ekspertkinja za otpad iz mreže Greenloop.

„Moramo da se povezujemo sa sistemom, da razumemo tok materije i tok novca, kao i mogućnosti koje imamo da smanjimo svoj ekološki otisak“, kazala je za Balkan Green Energy News.

Cvejanov: Neophodno je da se što bolje razumeju procesi i efekti našeg uticaja na na životnu sredinu

Neophodno je da se što bolje razumeju procesi i efekti našeg uticaja na na životnu sredinu, navodi Cvejanov. Dodala je da je neophodno povezivanje svih aktera.

„Dan reciklaže upravo simboliše ono što je osnova za takav uspeh, a to je zajednički rad, to je saradnja. To je jedan dan u kome cela planeta razmišlja o reciklaži, kada mediji pišu o tome, kada građani i kompanije prave akcije. To je veliki doprinos širenju svesti i međusobnom povezivanju i umrežavanju“, ističe naša sagovornica.

Sortiranjem otpada do smanjenja emisija CO2

U procesu recikiranja, nezaobilazna je selekcija i separacija. Zagreb je uveo takav sistem za komunalni otpad za domaćinstva i firme i brzo postigao značajan pomak. Oko 80 procenata stanovnika glavnog grada Hrvatske razvrstava otpad.

U Evropskoj uniji se skoro polovina komunalnog otpada reciklira i kompostira, a nešto manje od trećine se iskoristi za dobijanje energije. Prema podacima Eurostata, oko četvrtine komunalnog otpada se ne iskoristi i završi na deponijama. dok u Srbiji udeo dostiže skoro 90 procenata.

Godišnje se na planeti proizvede 2,1 milijarda metričkih tona čvrstog otpada, od čega se reciklira tek oko 16 procenata. Međutim, i pored tako slabog učinka, svake godine se recikliranjem uštedi preko 700 miliona tona emisija ugljen-dioksida (CO2), po podacima Globalne fondacije za reciklažu. Do kraja decenije bi ta količina trebalo da se uveća na milijardu tona, saopšteno je.

Recikliranje vetroturbina

Oko 90 procenata mase vetroturbine može da se recikilira. Veći deo tih mašina se sastoji od čelika i bakra, koji mogu da se prerade. Međutim, elise se najčešće izrađuju od kompozitnih materijala, plastike i kombinacije ugljeničkih i staklenih vlakana, radi postizanja čvrstine. One uglavnom završavaju na deponijama nakon isteka radnog veka vetroturbine, koji u proseku traje 25 godina.

Proizvođači su počeli da prave vetroturbine koje se mogu reciklirati. Prvi takav prototip – ZEBRA (Zero wastE Blade ReseArch), proizveden je prošle godine od termoplastične smole ojačane staklenim vlaknima.

Reciklabilni materijal je sedmi resurs planete

Pored šest primarnih resursa – vode, vazduha, nafte, prirodnog gasa, uglja i minerala, za civilizaciju postaje neophodan i sedmi, reciklabilni materijal.

Resursi su ograničeni, a zbog preteranog i nemarnog iskorištavanja milijarde tona otpada završe na deponijama svake godine.

Čovečanstvo je u poslednjih pola veka potrošilo više resursa nego u celoj istoriji do tada.

Danas se preko 50 procenata proizvedenih aluminijumskih limenki reciklira. Staklo može ponovo da se iskoristi bez promene kvaliteta, dok se stari časopisi i novine za samo sedam dana recikliraju u nove. Pri tome, za svaku tonu recikliranih novina sačuva se 17 stabala.

Oko 1,6 miliona ljudi širom sveta zaposleno je u procesima prerade materijala koji se može reciklirati, navodi pomenuta fondacija.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Požar na deponiji: Da li nam je neodgovornost došla na naplatu

Požari na deponijama: Neodgovornost došla na naplatu

17. mart 2023. - Požar koji je izbio u Regionalnom centru za upravljanje otpadom Duboko je poslednji poziv na otrežnjenje, kažu Gojkan Stojinović i Kristina Cvejanov, eksperti za upravljanje otpadom

Potpuna dekarbonizija proizvodnje je strateški cilj Eliksir Grupe do 2030. godine, Matijas Predojević

Potpuna dekarbonizacija proizvodnje je strateški cilj Eliksir Grupe do 2030. godine

17. mart 2023. - Na proizvodnoj lokaciji u Prahovu, koja je centar Eliksirove hemijske proizvodnje, do 2027. godine biće izgrađena četiri nova grinfield postrojenja sa potpuno novom industrijskom infrastrukturom, što su investicije vrednosti oko 300 miliona evra

Sakupljači sekundarnih sirovina-siva zona ili oslonac cirkularne ekonomije

Sakupljači sekundarnih sirovina-siva zona ili oslonac cirkularne ekonomije

17. mart 2023. - U Srbiji sistem sakupljanja otpada, gotovo da ne postoji, te se cirkularna ekonomija oslanja na preko 60.000 neformalnih sakupljača, uglavnom Roma

Energetski intenzivna industrija u Srbiji se sprema za CBAM – za primenu rešenja za dekarbonizaciju traži podršku države

17. mart 2023. - Privreda Srbije se ne boji dekarbonizacije i CBAM-a, ali je zabrinuta da država ne prepoznaje šta je sve potrebno da olakša poziciju pogođenim industrijama, poručili su na Beogradskom energetskom forumu veliki industrijski proizvođači