EU u Zakonu o kritičnim sirovinama olabavila propise o zaštiti stanovništva, prirode

U nastojanjima da napreduje ka takozvanoj strateškoj autonomiji, Evropska unija je sastavila konačnu verziju Zakona o kritičnim sirovinama, posle podužeg otezanja u poslednjoj fazi. Glavne pregovaračice iz Evropskog parlamenta nisu zadovoljne odredbama o uticaju na društvo i životnu sredinu koje stupaju na snagu.

Savet EU je usvojio Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA) i on će tako postati važeći. Ima za cilj da obezbedi sigurno i održivo snabdevanje i da ga diverzifikuje, čime utire put za ideju koju administracija u Briselu naziva strateškom autonomijom.

Ključne sirovine su izuzetno važne za privredu i nose velik rizik poremećaja u snabdevanju. On se ogleda u jako ograničenom broju izvora i manjku zamenskih materijala. Evropski parlament je usvojio predlog još pre tri meseca i prosledio ga savetu. Nakon što dođe do inicijalnog dogovora, u kojem učestvuje i Evropska komisija, pomenuta institucija, koju čine nadležni ministri, obično zakonima daje samo formalno zeleno svetlo.

EU želi da recikliranjem obezbedi 25 odsto udela u snabdevanju

CRMA je zamišljena i da ojača cirkularnu ekonomiju, između ostalog recikliranjem. Kritične sirovine su bitne za industrijske lance vrednosti u celokupnoj privredi. EU se posebno fokusira na reindustrijalizaciju, i to sa najsavremenijim tehnologijama i za sektor odbrane.

Zvaničnici su zagovarali ovo novo zakonodavno rešenje kao jedan od mehanizama za postizanje ciljeva na polju klime, energetike i zaštite životne sredine. Za to vreme, kritičari su tvrdili da će zbog pojednostavljenja postupka izdavanja dozvola biti ugroženi ekosistemi i lokalno stanovništvo u uniji i zemljama koje treba da je snabdevaju.

Najmanje jedna desetina kritičnih sirovina treba da potiče sa teritorije ovog 27-članog trgovinskog bloka država

Od ključnih sirovina zavise i proizvodnja solarnih panela i vetroturbina i električnih vozila i opreme za energetski efikasno osvetljenje. Ambicija EU je da se manje oslanja na određene zemlje tako što će uspostavljati strateška partnerstva sa susedima i prijateljskim državama.

CRMA uvodi tri ciljana nivoa vezana za udele u potrošnji: deset odsto iz lokalne ekstrakcije, 40 procenata iz domaće prerade i četvrtina iz recikliranih materijala.

Bez strateških materijala nema električnih vozila, vetroturbina

U finalnom tekstu su 34 kritična materijala, od kojih 17 ima i strateški status, između ostalog bakar, aluminijum i prirodni grafit. Neke od stavki su zapravo grupe elemenata. Strateški teški retki minerali su neodimijum, terbijum, disprozijum i gadolinijum. Laki su prazeodimijum, samarijum i cerijum, podsetio je Savet EU.

Na primer, što se tiče upotrebe, tungsten je nezamenljiv za tehnologiju koja omogućava vibriranje telefona. Sektor električnih vozila je u ogromnom zamahu i proizvođačima treba sve više litijuma, kobalta i nikla, a svi su oni strateški. Još jedan, bor, koristi se u proizvodnji vetroturbina.

Savet je priznao da EU nikad neće sama moći da proizvede sve ove sirovine. Za nabavku nekih zavisi od po samo jedne zemlje… Kina isporučuje celokupnu potrebnu količinu teških retkih elemenata, 98 odsto bora stiže iz Turske, a Južnoafrička Republika ima udeo od 71 procenta u platini.

Neće proći bez društvenih nemira, narušavanja životne sredine

Henrike Han, koja je imala vodeću ulogu u sastavljanju zakona u Evropskom parlamentu, izjavila je da su njegove odredbe dale snažna ovlašćenja lokalnim zajednicama i starosedelačkim grupama da učestvuju u odlučivanju. Međutim, nigde se eksplicitno ne pominje uslov da njihov pristanak bude slobodan, dat unapred i to nakon što budu dobile sve relevantne informacije, kazala je, uz tvrdnju da je savet bio taj koji je to sprečio.

„Nadali bismo se i jačim odredbama za zaštićena područja, a tu smo morali da pristanemo na neke teške kompromise. Ipak, CRMA ne menja eksplicitno nijednu odredbu iz pravnog okvira za životnu sredinu, što bi za nas Zelene bila crvena linija“, navela je ova evroposlanica iz Nemačke.

Druga glavna pregovaračica je bila Kornelija Ernst iz grupacije Levica u Evropskom parlamentu – GUE/NGL. „Kada bageri krenu da se kotrljaju ka strateškim projektima u Evropi i drugde, neizbežni su društveni nemiri i narušavanje životne sredine. Tada ćemo videti koliko je stvarno čvrst zakon o ključnim sirovinama“, naglasila je, prenosi Euronews.

Rok za dozvole za rudarske projekte je 27 meseci

CRMA omogućava Evropskoj komisiji i državama članicama da proglašavaju projekte strateškim. U tom slučaju, vlasti su obavezne da dozvole za nameravano iskopavanje izdaju u roku od 27 meseci. Poređenja radi, za recikliranje i preradu će imati 15 meseci.

Srbija računa na strateško partnerstvo kakvo u pravni okvir uvodi CRMA

Evropska komisija je već potpisala sporazume sa Čileom, Grenlandom, Ukrajinom, Kanadom i Ruandom. Osim toga pregovara s Norveškom.

Na ovakvo strateško partnerstvo računa i Srbija, u kojoj je već došlo do velikih protesta i štetnih posledica po životnu sredinu. Aktivisti i aktivistkinje i lokalno stanovništvo su pre nešto više od dve godine uspeli da ukoče Rio Tintovu investiciju u eksploataciju i preradu litijuma. Osim toga su blokirali više drugih projekata istraživanja rudnih rezervi, uključujući minerala bora. Sada i u Bosni i Hercegovini rastu tenzije.

Zakon o kritičnim sirovinama je, zajedno sa zakonom o podršci potpunoj dekarbonizaciji industrije (NZIA) i reformom ustrojstva tržišta električne energije, deo Industrijskog plana za zeleni dogovor, lansiranog u februaru prošle godine.