EU ETS 2 će verovatno biti veće i tesnije tržište nego aktuelni EU ETS

Autori: Pavel Šejtanov, trejder za korporativni sektor; Štefan Fojhtinger, rukovodilac istraživanja; Vertis Environmental Finance

U Evropskoj uniji je u nastajanju poseban sistem za trgovanje emisijama iz goriva u drumskom saobraćaju i zgradarstvu i iz malih industrijskih pogona. Eksperti iz firme Vertis Environmental Finance dali su za Balkan Green Energy News svoje viđenje efekata novog mehanizma EU ETS 2 i istakli da će on biti uveden bez ikakvih kvota za besplatne dozvole. Štaviše, gornji limit broja sertifikata u opticaju biće manji nego emisije.

U okviru predstojeće evolucije Sistema za trgovanje emisijama Evropske unije (EU ETS) na vidiku je intenzivno proširenje, kojim će biti obuhvaćeni ključni sektori kao što su drumski saobraćaj, zgradarstvo i proizvodni pogoni pojedinačne snage ispod aktuelnog praga od 20 megavata. Ova značajna ekspanzija, zakazana za 2027, ali uz mogućnost odlaganja na 2028. ukoliko cene energenata budu posebno visoke, biće odsudni trenutak za širenje trgovanja emisijama u Evropi.

Između ostalog, ETS 2 je poseban u poređenju s ETS-om po tome što uopšte više nema kvota za dodelu besplatnih dozvola za emisije gasova s efektom staklene bašte, pa počinje razdoblje raspodele isključivo kroz aukcije. Još nije utvrđen broj subjekata koje će pokriti, a inicijalna procena uticaja koju je sprovela komisija EU nagoveštava da je reč o otprilike 11.400 kompanija.

Pejzažu za trgovanje stoga sledi sveobuhvatna transformacija, prihvatanje celokupnog spektra od transakcija na primarnom tržištu, preko trgovanja na sekundarnom tržištu do aktivnosti na tržištu derivata. S nastupom ove ekspanzije, okvir za dozvole za emisije, koje će možda biti nazvane EUA2, ostaje likvidan dok ne bude kompletiran.

Strana ponude

Ponuda stupa na tržište 2027. bez ikakvih besplatnih paketa za podelu, odnosno ide direktno kroz aukcije. Od presudnog značaja je odnos prijavljenih emisija i broja dozvola. Gornji limit za 2027. je izračunat uvođenjem linearnog faktora redukcije (LRF) od 5,1 odsto na nivo emisija iz 2024. godine. Obim emisija koji će biti obuhvaćen odredio je Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC), a ne EU, zbog toga što u početku nije bilo dovoljno podataka usklađenih sa standardom merenja, izveštavanja i verifikacije (MRV).

Budući da navedeni sistem kreće 2027, tako je maksimum određen jedino za tu godinu, a za 2028. i dalje biće druga računica. LRF raste na 5,38 odsto i primenjuje se kao za 2025. godinu. Referentna vrednost za izračunavanje ovog procenta su MRV emisije iz 2024, 2025 i 2026. godine.

Pri uvođenju ETS-a, ponuda je u najvećem delu bila mnogo veća od potreba. S druge strane, EU ETS 2 će biti jedan od najtesnijih, ako ne i najtesnijih ETS-ova pri uvođenju, jer gornji limit na početku neće biti veći od emisija. Osim toga, retroaktivno će biti primenjen LRF još od 2024 za emisije, iako sistem kreće tek 2027. godine.

Pri uvođenju na tržište 2027, u ponudi neće biti besplatne alokacije, već se ide direktno preko aukcija

Fundamentalno ograničenje na samom početku će, međutim, izazvati ozbiljan cenovni rizik, pa su zbog toga zakonodavci odlučili da neke od dozvola namenjenih za kasnije uvedu odmah, kako bi operatorima dali više vremena da se prilagode na novi sistem. Tako gornji limit za 2027 iznosi 130 odsto i plasman unapred je određen za prvih 17 meseci, zaključno s majem 2028, što na početku dovodi do viška dozvola. Međutim, sertifikati koji će biti dostupni unapred su za period od 2029. do 2031, što znači da će suficit trajati veoma kratko.

Po našoj prognozi emisija, ukupna ponuda će 2027. stoga iznositi oko 1,3 milijarde dozvola, pa onda 1,1 milijardu 2028. i 830 miliona 2029. godine. Teško da će tako ekstremno nagli pad ponude biti praćen jednako strmim padom potražnje, pa zbog toga očekujemo da ovo tržište prilično brzo pređe u deficit – a koliko brzo, to zavisi od očekivanih emisija.

Strana potražnje

Strana potražnje ima ključnu ulogu u određivanju bilansa ponude i potražnje i, samim tim, potencijalne cene.

Sa strane potražnje u mehanizmu EU ETS 2 vidimo da su one emisije koje će biti pokrivene grupisane u tri široke kategorije: drumski saobraćaj, zgrade i industrijske aktivnosti isključene iz obaveza koje važe za prvi EU ETS (budući da su ispod praga od 20 megavata po pogonu). Obaveze na ime emisija iz sagorevanja u drumskom saobraćaju i zgradama snose snabdevači koji isporučuju gorivo krajnjem potrošaču. U aktuelnom ETS-u je drugačije: on pokriva sagorevanje goriva i stoga je orijentisan na trenutak kada se oslobađaju gasovi s efektom staklene bašte.

Po podacima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), procenjujemo da su emisije iz drumskog saobraćaja 2022. u EU-27, na Islandu, u Norveškoj i Lihtenštajnu ukupno iznosile oko 737 miliona tona ugljen-dioksida. Posebno je velik izazov davati prognoze za ovaj sektor s obzirom na velike poremećaje koji se konstantno javljaju u industriji električnih vozila, a istovremeno velik uticaj imaju regulatorni, fundamentalni i faktori vezani za ponašanje i navike.

EU, Island, Norveška i Lihtenštajn su prošle godine u drumskom saobraćaju imali emisije od 737 miliona tona CO2

Da  bismo prognozirali emisije u ovom sektoru, uračunali smo očekivani rast broja lakih, srednjih i teških vozila u EU. Za svaku kategoriju vozila smo modelirali distribuciju populacije za motore sa unutrašnjim sagorevanjem, hibridna i vozila sa nula emisija (ZEV) s obzirom na rastuću potražnju za električnim vozilima i, u manjoj meri, vozila sa gorivim ćelijama na vodonik. Zatim uračunavamo očekivane promene u rastu broja stanovnika.

Sve u svemu, naš model prognozira da će emisije u drumskom transportu najkasnije 2030. pasti oko 21 odsto na 590 miliona tona CO2 godišnje. Procenjujemo da je to prilično konzervativna prognoza.

Očekuje se da su emisije u sektoru zgradarstva 2022. dostigle oko 421 milion tona CO2, a predviđamo da će se ti godišnji nivoi do 2030 postepeno smanjiti za ukupno skoro 29 procenata na oko 301 milion tona CO2. Ova procena proističe iz Direktive EU o energetskim performansama zgrada, po kojoj 2050. sve postojeće zgrade u uniji treba da postanu klimatski neutralne.

Subjekti u industriji za koje se očekuje da će biti pokriveni mehanizmom EU ETS 2 imali su 2022. udeo u emisijama od otprilike 182 miliona tona CO2. Očekujemo da će se emisije u toj kategoriji kretati u velikoj meri slično kao one u okviru postojećeg EU ETS-a, da će se najkasnije 2030. spustiti na 141 milion tona ugljen-dioksida odnosno nekih 23 odsto sa nivoa iz 2022. godine. U svoju prognozu emisija iz industrijske proizvodnje uračunali smo očekivanu potražnju za proizvodima kao i opcije za umanjivanje emisija kao što su elektrifikacija industrijskih procesa i povećana upotreba biomase.

Kad se podvuče crta, procenjujemo da je 2022. udeo emisija iz subjekata pokrivenih sistemom EU ETS 2 iznosio 1,339 milijardi tona CO2 i da će se u periodu zaključno sa 2030. smanjiti na 1,03 milijarde tona CO2 godišnje.

Bilans ponude i potražnje

Budući da će gornji limit 2027, s obzirom na izdavanje dela dozvola unapred, iznositi 130 odsto, očekujemo da će u sistemu u početku biti oko 150 miliona dozvola viška. Međutim, čim je ukupni broj dozvola u opticaju (TNAC) manji od 210 miliona, iz rezerve za stabilnost tržišta se povlači 100 miliona dozvola. Postoje i pragovi vezani za skokove cena koji automatski dovode do oslobađanja dodatnog obima: po 20, 50 i 150 miliona sertifikata.

Očekuje se da će ETS 2 od fundamentalno širokog postati fundamentalno tesno tržište čim se okonča ubacivanje paketa dozvola unapred

Pretpostavljamo da će prva dva okidača biti aktivirana pre 2030, a poslednji u periodu od 2030. do 2032. godine. Treći prag se dostiže kada cene postanu tri puta veće nego u referentnom periodu od prethodnih šest meseci, što znači da je visok. Ipak, s obzirom na očekivani manjak u sistemu, očekujemo da će taj paket biti pušten na tržište ne više od par godina od početka 2030. godine.

Zaključujemo da će tržište od fundamentalno širokog, čim se okonča ubacivanje paketa dozvola unapred, postati fundamentalno tesno odnosno da će efekat viška od ubacivanja unapred brzo biti neutralisan. To će ostaviti malo manevarskog prostora kompanijama koje se u okviru ovog sistema nisu zaštitile da to učine naknadno.

Iako je teško predvideti kretanje tržišta, možemo da pretpostavimo da će tržište u početku imati problema u funkcionisanju, dok se ne obezbedi dovoljno likvidnosti, pa da će se u tom trenutku verovatno uključiti finansijski igrači i da bi to dovelo do pritiska odozdo na cene koji bi bio gori od onog viđenog u aktuelnom ETS-u od 2019. do 2021. godine.

Obim dva ETS-a je sličan, ali dok će ukupni broj dozvozla u opticaju u prvom ETS-u i dalje iznositi nekoliko stotina miliona, ETS 2 će, po našim pretpostavkama, do 2030. skoro potpuno presušiti, a onda se ne može izbeći jak pritisak naviše na cene. Zaključak ove inicijalne procene je da možemo da očekujemo da će cene u ETS-u 2 isprva biti niže nego u sadašnjem ETS-u, da bi ubrzo, pre kraja ove decenije, skočile iznad nivoa koji će biti kod njegovog starijeg brata.