x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Energetska zajednica objavila prvi izveštaj o statusu energetske tranzicije na Zapadnom Balkanu

16.07.2020. | Komentari: 0Autor:

Energetska zajednica objavila prvi izveštaj o statusu energetske tranzicije na Zapadnom Balkanu

Sekretarijat Energetske zajednice danas je objavio prvi izveštaj o statusu energetske tranzicije na Zapadnom Balkanu. Sekretarijat je u okviru izveštaja Praćenje energetske tranzicije (Energy Transition Tracker) predstavio status procesa energetske tranzicije među šest ugovornih strana na Zapadnom Balkanu.

U prvom izdanju dat je presek trenutnog stanja u Albaniji, BiH, Crnoj Gori, Kosovu*, Severnoj Makedoniji i Srbiji u vezi sa emisijama, tržištem električne energije, obnovljivim izvorima energije, energetskom efikasnošću i nacionalnim energetskim i klimatskim planovima (NEKP).

Tranzicija ka energetskom sektoru bez emisija CO2 i integrisanom energetskom tržištu na Zapadnom Balkanu je započela, a ugovorne strane na tom putu moraju biti ambiciozne kako bi bili ispunjeni ciljevi, koji će uskoro biti usvojeni u Energetskoj zajednici, navodi se u izveštaju.

Reč je o ciljevima za povećanje udela obnovljive energije, poboljšanje energetske efikasnosti i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte

Prvi korak u tranziciji je promena miksa energenata u proizvodnji električne energije jer termoelektrane na ugalj i dalje čine oko 45% kapaciteta za proizvodnju.

Zahvaljujući atraktivnim modelima podsticaja obnovljivi izvori energije, kao što su male hidroelektrane, vetar i solar počeli su da se razvijaju, ali njihov udeo je samo oko 6% kapaciteta za proizvodnju, ističe se u izveštaju.

Sekretarijat će Pregled energetske tranzicije objavljivati svake dve godine, a ovo su najvažniji zaključci prvog izdanja.

Prilagođavanje tržišta električne energije za energetsku tranziciju

pregled energetske tranziije zapadni balkan trziste

Iako je sprovedeno ozbiljno restrukturiranje, što je rezultiralo određenim stepenom deregulacije cena i otvaranjem tržišta, prava konkurencija se nije razvila.

Posledice su niske privatne investicije u sektor električne energije.

Na regionalnom nivou osam nacionalnih elektroprivreda (jedna u svakoj ugovornoj strani Energetske zajednice uz tri u BiH) obezbeđuje 93% ukupne proizvodnje električne energije. Ove kompanije i dalje isporučuju električnu energiju za skoro 100% krajnjih potrošača koji su na univerzalnom snabdevanju.

Odsustvo organizovanog tržišta električne energije (dan-napred tržišta) je u većini ugovornih strana glavna prepreka za razvoj konkurencije.

Da bi omogućile energetsku tranziciju ugovorne strane moraju da pojačaju napore na razvoju konkurencije i stvaranju cenovnog ambijenta koji će će privući konkurentna ulaganja u obnovljivu energiju i omogućiti novim firmama da uđu na tržište.

Smanjivanje emisija

pregled energetske tranziije zapadni balkan emisijeRaskidanje veze između proizvodnje električne energije i emisija CO2 je ključni izazov u ​​energetskoj tranziciji Zapadnog Balkana.

Potpisivanjem Pariskog sporazuma pet zemalja Zapadnog Balkana obavezalo se da će ograničiti uticaj proizvodnje električne energije i drugih aktivnosti na klimu.

Svih šest ugovornih strana sa Zapadnog Balkana emituje u proseku osam puta više CO2 nego članice EU da bi stvorilo određeni deo BDP-a. Takođe, one u proseku stvaraju 3,5 puta manje BDP-a po jedinici potrošene električne energije od članica EU.

Trenutno se priprema studija za razradu opcija za određivanje takse na CO2 za Energetsku zajednicu.

Najefikasniji pravni instrument da elektrane na ugalj smanje zagađenje, da se smanji zagađenje vazduha i poboljšanje javnog zdravlja je Direktiva o velikim ložištima, koja je stupila na snagu 1. januara 2018.

Povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije

pregled energetske tranziije zapadni balkan aukcijeSubvencije su pomogle da solarna i energija vetra naprave prodor u energetski miks kojim dominira ugalj. Međutim, njihov puni potencijal tek bi trebalo da se iskoristi.

Sektorski ciljevi za grejanje, hlađenje i transport za 2020. trebalo je da olakšaju efikasnije ispunjavanje ciljeva za OIE i njihovom većem udelu u tim sektorima. Ipak, transformacija u ovim sektorima nije ni započeta.

Da bi se obezbedila transparentnost u raspodeli resursa i snizile cene, ugovornim stranama su potrebni tržišni modeli podrške u skladu sa novom Direktivom o obnovljivim izvorima energije i Smernicama o državnoj pomoći za zaštitu životne sredine i energije.

Dok su neke od njih na dobrom putu da reformišu svoje modele subvencionisanja i već su održale prve aukcije za obnovljive izvore energije (Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija), druge moraju da ubrzaju proces.

Kako da energetska efikasnost postane prva opcija

pregled energetske tranziije zapadni balkan energetska efikasnost

Iako su dostigli svoje ciljeve za energetsku efikasnost za 2020. za primarnu potrošnju energije, ugovorne strane ne koriste svoj potencijal za efikasnije korišćenje energije.

Trenutna analiza o dostizanju ciljeva, zasnovana na podacima o potrošnji primarne energije za 2018. i projektovanom cilju za 2018, pokazuje da je potrošnja energije, s izuzetkom Bosne i Hercegovine, znatno ispod maksimalne gornje granice za 2018. godinu.

Međutim, njihova energetska produktivnost (proizvodnja i kvalitet dobara i usluga po jedinici energije) i dalje je niska u poređenju s EU.

Ulaganja u renoviranje zgrada iznosila su otprilike 1,06 milijardi evra između 2010. i 2020, što je samo 30% onoga što je potrebno da se investira.

Planiranje dekarbonizovane energetske budućnosti

Nacionalni energetski i klimatski planovi (NEKP) predstavljaju okvir za integrisanje energetskih i klimatskih politika i pokretanje dekarbonizacije energetskih sektora i privrede u celini, u skladu sa Pariskim sporazumom.

Četiri od šest ugovornih strana sa Zapadnog Balkana – Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo* i Severna Makedonija – počele su da pripremaju svoje planove, tako što su imenovale radne grupe, razvile integrisane metodološke alate i obavile konsultacije sa zainteresovanim stranama.

Albanija i Severna Makedonija su već predale nacrte Sekretarijatu, koji će im poslati eventualne neformalne korekcije koje bi trebalo da naprave.

Rok za finalizaciju NEKP-a, koji je utvrđen neobavezujućim smernicama Sekretarijata, je kraj 2020.

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.