Energetska zajednica: NEKP BiH nema jasno definisane politike, mere, potrebne investicije

Nacrtu nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP) Bosne i Hercegovine nedostaje analitička osnova, jasan set politika i mera, opis neophodnih investicija i procena uticaja planiranih politika, mera i investicija, pokazale su preporuke Sekretarijata Energetske zajednice za Nacrt NEKP-a BiH.

Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH 30. juna prošle godine dostavilo je Sekretarijatu na razmatranje Nacrt nacionalnog energetskog i klimatskog plana. Time je ispoštovalo rok predviđen Uredbom o upravljanju Energetske zajednice, ali Sekretarijat navodi da dokument nije imao izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.

„Nacrtu NEKP-a nedostaje analitička osnova, što je od suštinskog značaja za analizu planiranog puta zemlje ka postizanju svojih ciljeva za 2030. u pogledu smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, obnovljive energije i energetske efikasnosti. NEKP bi bio mnogo bolji da sadrži konkretnije formulacije politika i mera koje odražavaju precizne radnje koje vlasti BiH planiraju da preduzmu kako bi olakšale zelenu tranziciju“, saopštio je Sekretarijat.

Inače, analitička osnova sadrži pregled trenutnog stanja, kao i projekcije budućeg stanja sa primenom trenutno važećih i planiranih politika i mera.

Sekretarijat je, takođe, pozvao BiH da ciljeve za 2030. za energetsku efikasnost – maksimalni nivo potrošnje primarne energije uskladi sa ciljevima Energetske zajednice za 2030.

U nastavku su glavne preporuke Sekretarijata. Da podsetimo, Sekretarijat je sredinom novembra objavio i preporuke za Nacrt NEKP-a Srbije.

Dekarbonizacija – nema datuma postepenog prestanka korišćenja uglja

Neenergetskim sektorima, kao što su poljoprivreda, otpad i industrijski procesi i upotreba proizvoda, nedostaju sektorski ciljevi i politike i mere.

Deo koji se odnosi na elektrane sa velikim ložištima nije detaljno razrađen i zahteva suštinska poboljšanja. Postoji samo jedna kratka referenca na Nacionalni plan za smanjenje emisija (eng. NERP), koji je alternativa izabrana od strane BiH za usklađivanje sa Direktivom o velikim ložištima (eng. Large Combustion Plants Directive – LCPD), koju, kako podseća Sekretarijat, zemlja krši od 2018.

Postoji samo jedna mera koja se odnosi na pravednu tranziciju

Nacrt NEKP-a, takođe, nezakonito uzima u obzir elektrane koje su bila predmet opt-out ​​mehanizma i koje su već trebale da budu zatvorene jer su dostigle ograničenje od 20.000 radnih sati (Tuzla 4 i Kakanj 5).

Postoji samo jedna mera koja se odnosi na pravednu tranziciju, a koja uključuje implementaciju Mape puta za tranziciju regiona bogatih ugljem u BiH do 2025. Sekretarijat je naveo da nije jasno šta je dokument koji se naziva Mapa puta.

Na sve to, s obzirom na ulogu uglja u energetskom sektoru BiH, važno je da postoji jasna indikacija planiranih akcija koje će biti sprovedene posle 2025, kako bi se podržali ti regioni da uspešno sprovedu tranziciju, sugerisao je Sekretarijat.

Nacrt se fokusira na uspostavljanje nacionalno ETS-a bez razmatranja regionalne ili evropske perspektive

Nacrt plana ne ukazuje na bilo kakav datum prestanka korišćenja uglja, ni u proizvodnji električne energije, ni na nivou cele ekonomije, iako spominje opšti cilj dostizanja ugljenične neutralnosti do 2050.

Dokument sadrži politike i mere u vezi sa uspostavljanjem i funkcionisanjem sistema za trgovinu emisijama sa rokom do 2026.

Međutim, to se odnosi na uspostavljanje nacionalnog ETS-a bez razmatranja regionalne ili evropske perspektive, a nedostaju i detalji, kao što su sektori koji će biti obuhvaćeni, metodologija alokacije i drugi osnovni elementi.

Obnovljivi izvori energije – povećanje kapaciteta za vetar 4,4 puta, a za solar 14,6 puta

Ukupni cilj za rast udela obnovljive energije u potrošnji za 2030. od 43,6 odsto podeljen je na sektorske ciljeve za električnu energiju (70,1 odsto), transport (8,4 odsto) i grejanje i hlađenje (60,8 odsto).

Plan predviđa značajno povećanje kapaciteta za korišćenje energije vetra sa 135 MW u 2022. na 600 MW i povećanje solarnog fotonaponskog kapaciteta sa 102 MW na 1.492 MW. To će značiti rast od približno 4,4 puta za vetroelektrane i 14,6 puta za solarne elektrane.

Cilj od 70,1 odsto za sektor električne energije je ambiciozan

Sekretarijat je naveo da studija Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA) “Izgledi obnovljive energije za energetsku povezanost centralne i jugoistočne Evrope (CESEC)”, ukazuje da BiH poseduje skoro dvostruko veći potencijal za isplativo korišćenje energije vetra od onog koji je naveden u Nacrtu – 1.030 MW, dok je za solar to na istom nivou – 1,49 GW.

S obzirom da je obnovljiva energija činila 46,32 odsto potrošnje električne energije u 2021, postizanje cilja od 70,1 odsto do 2030, za Sekretarijat, izgleda ambiciozno.

Energetska efikasnost – cilj mora biti veći

Ciljevi energetske efikasnosti do 2030. navedeni u Nacrtu NEKP-a su 6,84 Mtoe za maksimalnu potrošnju primarne energije i 4,34 Mtoe za maksimalnu finalnu potrošnju energije.

Dostizanje ove vrste ciljeva je pravno obavezujuće za BiH prema odluci Ministarskog saveta kojom se od ugovornih strana zahteva da teže istom nivou ambicija kao i u već definisanim ciljevima za BiH, što znači 6,50 Mtoe umesto 6,84 Mtoe, podsetio je Sekretarijat.

Politike i mere u Nacrtu, dalje se navodi, ne daju objašnjenja ili primere o tome kako će biti primenjen princip “energetska efikasnost na prvom mestu”.

Energetska bezbednost – nedostatak regionalne saradnje

Nacrtu plana nedostaje objašnjenje strateških prioriteta i kvantifikovani ciljevi, kao što je diversifikacija, u oblasti energetske bezbednosti.

Dokument prepoznaje neophodnost diversifikacije puteva snabdevanja naftom i prirodnim gasom, ali netačno pretpostavlja istu potrebu i u sektoru električne energije koji je dobro povezan.

Fokus je na diversifikaciji izvora energije i snabdevanja iz trećih zemalja, ali se ne uzima u obzir regionalna saradnja i regionalna dimenziju, što bi moglo, smatra Sekretarijat, značajno da smanji troškove energetske tranzicije.

Unutrašnje tržište energije – Nedovoljno pažnje posvećeno Paketu za integraciju električne energije

Nacrt NEKP-a ne uzima u potpunosti u obzir Paket integracije električne energije, već se dotiče samo veoma ograničenog broja njegovih zahteva. Paket je, inače, morao da se transponuje i primeni do 31. decembra 2023.

Što se tiče fleksibilnosti u elektroenergetskom sistemu, očekuju se veće rezerve na strani potrošača, ali ne postoji analitičko objašnjenje za ovu pretpostavku, niti konkretni ciljevi za odgovor na odziv potrošnje (eng. demand response) ili učešće potrošača.

Plan ne sadrži analizu smanjenja energetskog siromaštva

Dugoročni plan razvoja prenosne mreže 2021-2030 koji je izradio Elektroprenos BiH zasnovan je na Indikativnom planu razvoja proizvodnje koji je izradio NOS BiH, ali nije usklađen sa Nacrtom, a ne razmatra ni različite scenarije integracije obnovljivih izvora energije, naveo je Sekretarijat.

Nacrt se bavi energetskim siromaštvom, ali trenutno ne postoji ni definicija energetskog siromaštva, ni jasna metodologija ili primenjeni indikatori za njegovo merenje.

Plan, takođe, ne sadrži analizu smanjenja energetskog siromaštva, zaključio je Sekretarijat Energetske zajednice u svojim preporukama za Nacrt NEKP-a BiH.