Električna energija

Energetska zajednica traži od Srbije ambicioznije ciljeve za OIE i energetsku efikasnost u NEKP-u

srbija NEKP energetska zajednica preporuke

Objavljeno

14.11.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

14.11.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Sekretarijat Energetske zajednice pozvao je Srbiju da uskladi ciljeve za 2030. godinu za obnovljive izvore i energetsku efikasnost sa ciljevima Energetske zajednice i da pojača napore u oblasti pravedne tranzicije kako bi omogućila mirnu, inkluzivnu i pravednu energetsku tranziciju. Poziv je deo preporuka Sekretarijata u vezi sa Nacrtom nacionalnog energetskog i klimatskog plana.

Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije dostavilo je Energetskoj zajednici Nacrt nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP) krajem juna, a Sekretarijat je analizirao Nacrt i sada objavio svoje preporuke.

Srbiji je preporučeno da cilj za minimalni udeo obnovljive energije u bruto finalnoj potrošnji energije do 2030. sa 33,6 odsto poveća na 40,7 odsto što je definisano odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice, ili da objasni specifične nacionalne okolnosti koje opravdavaju ovu razliku.

Postizanje cilja za 2030, kako je istakao Sekretarijat, je pravno obavezujuće za Srbiju.

Sekretarijat je podsetio da su ugovorne strane Energetske zajednice u obavezi da pripreme nacrte NEKP-a sa ciljevima koji su u skladu sa ciljevima Energetske zajednice do 2030, kao i politikama i merama u pet dimenzija Energetske unije (smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost, unutrašnje tržište energije i istraživanje i inovacije).

Dekarbonizacija: nema informacija u vezi sa uvođenjem sistema trgovanja emisijama

Nacrt, kako je naveo Sekretarijat, predviđa da udeo uglja u proizvodnji električne energije bude smanjen za najviše 25 odsto u 2030. u odnosu 2019, ali će i dalje činiti približno polovinu ukupne proizvodnje električne energije. Očekuje se da će prestanak korišćenja uglja za proizvodnju električne energije da nastupi do 2050.

Ova dinamika zahtevaće ubrzano zatvaranje termoelektrana na ugalj u periodu 2030-2050, što će zajedno sa izuzetno ambicioznim ulaganjem u nove proizvodne kapacitete, predstavljati izazov u smislu obezbeđivanja novca i pravičnosti zelene tranzicije, navodi se u analizi Sekretarijata.

Nedostatak doslednosti izaziva ozbiljne sumnje u vezi sa ambicijom postepenog prestanka korišćenja fosilnih goriva u sektoru električne energije

U Nacrtu se, takođe, navodi da će sve termoelektrane na fosilna goriva potpuno prestati sa proizvodnjom električne energije do 2050. To, kako tvrdi Sekretarijat, ne samo da dovodi u pitanje postizanje cilja za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 2030. već i nije potkrepljeno cifrom ispod navedene izjave jer se prirodni gas i dalje pojavljuje u miksu električne energije 2050.

Nedoslednost zato izaziva ozbiljne sumnje u vezi sa ambicijom postepenog prestanka korišćenja fosilnih goriva u sektoru električne energije.

Do 2050, kako se navodi u analizi, nije planirano ni postizanje klimatske neutralnosti u celoj ekonomiji. Najambiciozniji scenario sa dodatnim merama (WAM) obezbeđuje smanjenje emisija od 75 odsto na nivou ukupne privrede do 2050. u poređenju sa 1990.

Nema informacija u vezi sa uvođenjem sistema za trgovanje emisijama

Porez na CO2 je uključen među politike i mere, ali samo u vidu olakšavanja njegovog uvođenja, bez ikakvih konkretnih planiranih akcija. Sekretarijat navodi da fusnota u Nacrtu NEKP-a ukazuje na potencijalno uvođenje takvog poreza od 2027. po niskoj stopi od četiri evra po toni i povećanje na 40 evra po toni (u poglavlju 5) ili na 70 evra po toni (u Aneksu II) do 2030.

Sekretarijat je istakao da nema informacija u vezi sa uvođenjem sistema za trgovinu emisijama, koji bi mogao biti instrument za obezbeđivanje izuzeća od prekogranične takse na CO2 EU (CBAM).

U poređenju sa istaknutom ulogom uglja najmanje do 2030. i planovima koji se odnose na modernizaciju rudarske industrije, detaljno planiranje politika i mera za pripremu srpskog društva i privrede da upravljaju postupnim prestankom korišćenja uglja u energetici odnosno da obezbede pravednu tranziciju uglavnom ne postoje, navodi se u analizi.

srbija NEKP energetska zajednica preporuke ciljevi

Obnovljivi izvori energije: potencijal za 3,58 GW solarne energije, ali cilj je samo 1,73 GW

Očekuje se, prema Nacrtu NEKP-a, da solarna energija i energija vetra preuzmu mesto uglja u proizvodnji električne energije, međutim, rast obnovljivih izvora energije prati spor trend do 2030, uz naknadno ubrzanje do 2050.

Cilj za udeo obnovljive energije za 2030. od 33,6 odsto je podeljen na sektorske ciljeve za električnu energiju (45 odsto), transport (7 odsto) i grjanje i hlađenje (41,4 odsto).

Sekretarijat ističe da studija Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije (IRENA) ‘Izgledi obnovljivih izvora energije za energetsku povezanost centralne i jugoistočne Evrope’ ukazuje da Srbija ima dvostruko veći potencijal za ekonomski isplativo korišćenje solarne energije za proizvodnju električne energije do 2030. u odnosu na ono što je predloženo u nacrtu plana (3,58 GW u odnosu na predloženih 1,73 GV).
U Nacrtu NEKP-a nema objašnjenja zašto je razlika tolika, piše u analizi.

Srbija je planirala mere za proizvodnju energije za sopstvenu potrošnju (prozjumeri) i energetske zajednice, međutim, u nedostatku opipljivih ciljeva, Sekretarijat smatra da će biti teško pratiti napredak.

Energetska efikasnost: postavljeni cilj nije u skladu da obavezujućim ciljem

Sekretarijat podseća da je postizanje cilja koji je Energetska zajednica odredila za 2030. u energetskoj efikasnosti pravno obavezujuće za Srbiju Odlukom Saveta ministara. To zahteva da Srbija teži istom nivou ambicija i da prihvati cilj za finalnu potrošnju energije od 9,54 miliona tona ekvivalentne nafte umesto 9,7 miliona tona.

U analizi se upozorava da sistemi daljinskog hlađenja nisu opcija u periodu do 2030, kao i da Nacrt NEKP-a, takođe, ne sadrži odgovor na pitanje dokle se stiglo sa ispunjenjem obaveze da se uradi analiza potencijala za primenu efikasnog grejanja i hlađenja.

Dokument ne sadrži ni detalje u vezi sa primenom sistema naplate grejanja na osnovu potrošnje, koji se trenutno samo delimično primenjuje, saopštio je Sekretarijat.

Energetska sigurnost – nezavisnost koja će biti skupa

Sekretarijat je naveo da je samodovoljnost centralni princip na kojem se u Nacrtu zasniva energetska sigurnost, dok se regionalna saradnja i dimenzija ne uzimaju u obzir. To će, smatraju, značajno povećati troškove energetske tranzicije.

Uravnotežena mešavina mera za diversifikaciju sa politikama koje unapređuju prekograničnu trgovinu energijom, posebno obnovljive energije, mogla bi rezultirati nižim nivoom neophodnih investicija uz postizanje istog nivoa energetske bezbednosti na niskougljenični način, poručio je Sekretarijat.

Nacrt NEKP-a nije usklađen sa desetogodišnjim planom razvoja Elektromreže Srbije

Većina politika i mera u vezi sa energetskom bezbednošću oslanja se na fosilna goriva, uključujući termoelektrane na ugalj, čime se, kako dodaju, slabi razvoj održivog energetskog sektora i ne odražava cilj da se 25 odsto smanji upotreba lignita do 2030.

Modernizacija proizvodnje uglja predstavlja meru sa značajnim investicionim potrebama (1,5 puta većim od troškova svih mera posvećenih smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte) što dovodi u pitanje uticaj planiranih mera za dekarbonizaciju, istakao je Sekretarijat.

Takođe je naglašeno da Nacrt NEKP-a nije usklađen sa desetogodišnjim planom razvoja 2023-2032 operatora prenosnog sistema Elektromreže Srbije (EMS), koji predviđa značajno veći potencijal za integraciju obnovljivih izvora energije (5.800 MW) u prenosnu mrežu od cifre u Nacrtu NEKP-a.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

fiat grande panda stellantis srbija elektricni automobili

Počela proizvodnja električnih automobila u Srbiji

14. novembar 2023. - Uz najavljene državne subvencije, cena električnog automobila Fiat Grande Panda bi mogla biti oko 18.000 evra

eds biljana komnenic elektrodistribucija srbije

Biljana Komnenić nova direktorka Elektrodistribucije Srbije

14. novembar 2023. - Vlada Srbije razrešila je Bojana Atlagića dužnosti vršioca dužnosti Elektrodistribucije Srbije, koji je na toj poziciji bio od 2016.

elektrodistribucija srbije kredit pametna brojila eib

Elektrodistribucija Srbije uzela kredit za ugradnju još 400.000 pametnih brojila

14. novembar 2023. - EDS i Evropska investiciona banke potpisali su ugovor o kreditu u vrednosti od 80 miliona evra kojim je predviđena nabavka i ugradnja brojila

zapadni balkan vetar solar projekti studija

Zapadni Balkan ima u razvoju projekte za solar i vetar snage 23 GW, slično kao Nemačka

14. novembar 2023. - Ostvaren je rast projekata u razvoju od 70 odsto u odnosu na godinu dana ranije, pokazala je studija Trka za vrh 2024: Zapadni Balkan