Elektroenergetski sektor EU zabeležio rekorde u 2024 – struja pojeftinila 16 odsto

Elektroenergetski sektor Evropske unije prošle godine zabeležio je više rekorda. Pad veleprodajnih cena električne energije nije bio rekordan, ali s obzirom šta se dešavalo prethodnih godina, pojeftinjenje od 16 odsto predstavlja veliko olakšanje za potrošače u Evropi.

Eurelectric, organizacija koja predstavlja elektroenergetski sektor Evropske unije, predstavila je podatke o 2024. godini. Rekordi su zabeleženi u miksu električne energije, emisijama, kao i negativnim cenama, dok je jedina tamna tačka potražnja za strujom.

EU je, kako pokazuju podaci, 2024. završila sa nižim veleprodajnim cenama na dan-unapred tržištu. Cena je u 2023. bila 97 evra po megavat-satu (MWh), a 2024. 82 evra. To je druga godina zaredom da cene padaju, s obzirom da su 2022. bile 227 evra.

Te 2022. je počeo rat između Rusije i Ukrajine, pa su cene sa 101 evra “otišle” na pomenutih 227 evra. Cena od 82 evra iz 2024. je niža i od predratnog 101 evra za MWh.

Ulaganja u u obnovljivu energiju moraju biti dopunjena fleksibilnim kapacitetima kako bi se uravnotežila njihova varijabilnost

Prosek je u 2024. bio još niži – 76 evra – sve do poslednjeg kvartala prošle godine, kada su skok cena prirodnog gasa, velika potražnja pred zimu, manjak proizvodnje iz solarnih elektrana i vetrparkova doveli do poskupljenje struje. Skokovi cena su zabeleženi u većini evropskih država, kao što su Nemačka, Mađarska, Rumunija i Švedska, naveo je Eurelectric.

Istovremeno, negativne cene su oborile novi rekord 2024. jer su registrovane 17 odsto vremena u najmanje jednoj zoni za nadmetanje.

„Podaci organizacije Eurelectric još jednom dokazuju da je ulaganje u veću proizvodnju struje iz obnovljivih izvora pravi put za konkurentniju i dekarbonizovaniju ekonomiju, ali mora biti dopunjeno fleksibilnijim kapacitetima kako bi se uravnotežila njihova varijabilnost, ograničilo oslanjanje na skupa fosilna goriva i sprečili skokovi cena“, rekao je Kilijan O’Donahju (Cillian O’Donoghue) iz ove organizacije.

Rekordno niske emisije iz energetskog sektora EU

Prošlu godinu su obeležile najniže emisije iz energetskog sektora EU. Godišnji pad iznosio je 13 odsto. Obnovljivi izvori energije su sa 48 odsto doprineli doprineli ukupnoj proizvodnje električne energije, nuklearna energija sa 24 odsto i fosilna goriva sa 28 odsto – što je njihov najniži udeo ikada.

Dok je nuklearna energija ostala vodeća tehnologija u proizvodnji energije, vetar je zadržao prednost nad prirodnim gasom iz prošle godine, pokazali su podaci.

O’Donahju je istakao da je elektrifikacija i dalje najpovoljnije rešenje za dekarbonizaciju EU. „Što više elektrifikujete svoje energetske potrebe, lakše ćete se dekarbonizovati, ali potražnja za električnom energijom nije tamo gde bi trebala biti danas“, dodao je on.

Potražnja za električnom energijom porasla je za manje od 2% i ostala je niža od nivoa pre krize

Potražnja za električnom energijom porasla je za manje od dva odsto u odnosu na 2023, ali je ostala niža od nivoa pre krize. Eurelectric pripisuje deo smanjenja većoj energetskoj efikasnosti i uštedi energije. Međutim, navodi se da je više od 50 odsto pada uzrokovano usporavanjem industrije.

U Nemačkoj je potrošnja električne energije u industriji smanjena 13 odsto u 2023. u poređenju sa 2021. i očekuje se da će dodatno pasti u 2024. jer je industrijska proizvodnja opala za četiri odsto na godišnjem nivou, podvukla je evropska organizacija.

Eurlectric je naglasio da je Clean Industrial Deal idealna prilika za pružanje novih podsticaja za elektrifikaciju, kao što je stvaranje banke za elektrifikaciju, područja ubrzane elektrifikacije i mehanizama za smanjenje rizika za dugoročne ugovore o kupovini električne energije.