Rezultati nedavnog istraživanja koje su sproveli Zero Waste Europe i Equanimator pokazuje da je sortiranje preostalog mešovitog otpada pre spaljivanja dovodi do većeg smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte nego hvatanje i skladištenje ugljenika.
Studija pod nazivom ‘Materijali ili gasovi? Kako uhvatiti ugljenik?’ (Materials or Gases? How to Capture Carbon) uporedila je dva pristupa spaljivanju otpada: uz prethodno sortiranje ostataka mešovitog otpada (LMWS) i sa primenom tehnologija za hvatanje i skladištenje ugljenika (CCS). Cilj je bio da se lokalne samouprave i operateri spalionica upute kako da smanje štetni uticaj tih postrojenja na klimu.
LMWS je dodatno razvrstavanje raznih vrsta otpada u sistemima gde već postoji primarna selekcija. Probiru se materijali koji mogu da se recikliraju, a time se smanjuje kalorijska vrednost mase za spaljivanje.
Evropska unija razmatra mogućnost uključivanja delatnosti spaljivanja komunalnog otpada u Sistem za trgovanje emisijama (EU ETS). Namera autora studije je bila da pokažu opštinama i operaterima spalionica kako da jeftinije smanje svoje emisije.
Spaljivanjem otpada uz istovremeno zarobljavanje ugljen-dioksida se emisije brže smanje, ali su troškovi visoki, pokazuje studija. Međutim, sortiranje ostataka mešovitog otpada dovodi do bržeg i isplativijeg smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte u ovoj delatnosti, zahvaljujući jeftinijoj i fleksibilnoj infrastrukturi, stoji u dokumentu.
Kombinovanje sortiranja ostataka mešovitog otpada i CCS-a je najefikasnije za smanjenje emisija ugljen-dioksida
Dominik Hog, direktor Equanimatora, ukazao je na zaključak studije da dodatno razvrstavanje mešovitog otpada, kada se primenjuje uporedo sa CCS-om, može najviše da smanji emisije ugljen-dioksida. Naveo je da su troškovi približno upola manji nego kada se primenjuje samo CCS.
Nevladine organizacije su protiv obavezne primene CCS-a
Države članice EU pomoću LMWS-a mogu brže da postignu ciljeve u domenu recikliranja i klime, a to će doprineti i smanjenju kapaciteta za spaljivanje u onim zemljama gde je trenutno prevelik, istakao je Janek Vahk. On se u mreži Zero Waste Europe, koja zagovara smanjivanje količina otpada na nulu, bavi propisima i zakonodavstvom.
Ranije ovog meseca, dvadeset i tri ekološke nevladine organizacije, uključujući Zero Waste Europe, potpisale su dokument u kom ističu protivljenje obaveznoj implementaciji CCS-a u spalionicama otpada. Ukazale su na potrebu uvećanja stope reciklaže kao i na višak kapaciteta spalionica, uz argument da je razvrstavanje mešovitog otpada korisnije.
Na osnovu nalaza studije, Zero Waste Europe preporučuje EU da se odmah usredsredi na sortiranje ostataka mešovitog otpada, a kasnije instalira CCS sisteme samo u postrojenja za koja se očekuje da će biti neophodna.
