Životna sredina

Deluj sada! Evo šta možeš da uradiš da spasiš Zemlju od klimatskih promena 

act-now-un-climate-change

Slika: Ujedinjene nacije

Objavljeno

16.09.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

16.09.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

Nova kampanja Ujedinjenih nacija protiv klimatskih promena poručuje: Deluj sada! Mi dodajemo: promeni obrasce ponašanja, jer da bismo spasili planetu, i kolektivna i individualna promena je neophodna. Evo šta možeš da uradiš TI kao pojedinac da spasiš Zemlju od klimatskih promena:

1. Kraće se tuširaj

2. Više pešači i vozi bicikl

3. Koristi lokalni proizvod

4. Isključi svetlo kada ti nije potrebno

5. Prepravi i ponovo nosi staru odeću

6. Ne bacaj plastične flaše, već ih ponovo upotrebi

7. Ponesi ceger kad kreneš u kupovinu

8. Recikliraj

9. Jedi manje mesa

10. Smanji potrošnju energije

Verovatno i dalje ne veruješ i pitaš se kako to da baš TI možeš da napraviš promenu. Objašnjenje je veoma jednostavno: sve ove navike i obrasci ponašanja koje ljudi širom planete ponavljaju iz dana u dan, zagađuju planetu, i verovali ili ne, utiču na klimatske promene. A klimatske promene su toliko uzele maha da zahtevaju hitnu, kordiniranu i kontinuiranu aktivnost da bi se postigao željeni rezultat.

10 saveta za spas planete deo su globalne onlajn i kampanje na društvenim mrežama (Deluj sada! ili ActNow) koju su pokrenule Ujedinjene nacije i koja za cilj ima da edukuje i ohrabri pojedince širom sveta da promene obrasce ponašanja i potrošnje. Menjanjem naših navika i biranjem stvari koje manje utiču na životnu sredinu, svako od nas ima moć da se smanji svoj lični doprinos klimatskim promenama.

Održivo kuvanje

Hrana koju jedemo utiče na klimatske promene. Seča šuma da bi se dobilo poljoprivredno zemljište, kao i povećana potražnja za mesom značajno povećavaju gasove sa efektom staklene bašte i doprinose klimatskim promenama i ugrožavaju bezbednost hrane na globalnom nivou. A povrh svega, čak trećina hrane koja se proizvede se i baci.

Svesni problema, UN akciji su se priključili i neki od najpoznatijih šefova kuhinja i snabdevači hranom koji su počeli da promovišu lokalno proizvedenu i organsku hranu, kao i da promovišu trend u ishrani koji smanjuje upotrebu mesa, ali i brze hrane. Poznati kuvari otišli su i korak dalje i počeli da promovišu recepte zdravih jela sa idejom da putem društvenih mreža ovi recepti došli do što većeg broja ljudi.

Moda 

Tekstilna industrija odgovorna je za 10 procenata svih emisija gasova staklene bašte u svetu i troši više energije od avijacije i  transporta robe zajedno, navodi se u Okvirnoj konvenciji o klimatskim promenama Ujedinjenih Nacija. Tu se ne završava negativan uticaj ove industrije na životnu sredinu. Tekstilna industrija proizvodi oko 20 procenata otpadnih voda, 85 procenata tekstila završi na deponijama ili se spali, iako bi se taj materijal mogao ponovo iskoristiti.

Kampanja Deluj sada! poziva ljude širom sveta da daju svoj lični doprinos modi bez otpada.  Izazov je da se stara odeća prepravi, ponovo nosi, a da se kreacije podele na društvenim mrežama uz haštag #ActNow. I na kraju pogledaj video koji nas poziva da preispitamo svoj stav o modi i nošenju majica od 5 dolara, kultu kupovine stvari koje veoma brzo bacamo na djubre da bismo bili „u trendu“.

Deluj sada! 

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Subvencije stara dizel vozila Srbija Euro 3

Srbija će za zamenu starih dizel vozila izdvojiti 102 miliona evra

16. septembar 2019. - U Programu zaštite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030. su i subvencije za zamenu najstarijih dizel vozila novijim

dri revizija upravljanje opasnim otpadom

Izveštaj revizora o opasnom otpadu u Srbiji: ne zna se koliko ga ima, ko ga stvara, kako se tretira

16. septembar 2019. - Izveštaj o reviziji "Upravljanje opasnim otpadom" Državna revizorska institucija pripremila je za period 2020-2021.

Električni i elektronski otpad

Električni i elektronski otpad: Gde u Srbiji reciklirati i može li se od starih uređaja zaraditi

16. septembar 2019. - Suočeni sa nedostatkom informacija, većina ljudi odustane od reciklaže, tako da stari uređaj završi u komunalnom otpadu ili u podrumu

Otpad je resurs: EU uvodi strožiju regulativu i zabranjuje izvoz plastičnog otpada

Otpad je resurs: EU uvodi strožiju regulativu i zabranjuje izvoz plastičnog otpada

16. septembar 2019. - Evropski parlament je podržao predlog o uvođenju strožijih pravila o otpremanju otpada iz zemlja Evropske...