Najvredniji prioritetni infrastrukturni projekti u energetici Crne Gore su hidroelektrane Komarnica i Kruševo, Transbalkanski koridor i Jonsko-jadranski gasovod.
Vlada Crne Gore usvojila je Jedinstvenu listu prioritetnih infrastrukturnih projekata za sektor energetike kako bi ispunila završna merila Pregovaračkog poglavlja 21 – Transevropske mreže.
Lista sadrži 15 projekata ukupne procenjene vrijednosti oko 1,38 milijardi evra, saoštila je Vlada Crne Gore.
Na osnovu liste Evropska komisija će odlučivati o finansijskoj podršci iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan
Lista je, kako se navodi, ažurirana u skladu sa Metodologijom Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF). Na osnovu liste Evropska komisija će, u skladu sa definisanim prioritetima na nivou države, donositi odluke o tome koji će projekti biti finansijski podržani sredstvima iz WBIF-a.
Okvir je glavni mehanizam preko kojeg će biti dodeljena finansijska podrška Evropske unije za region u periodu od 2024. do 2027. godine.
Na listi su sledeći projekti:
- HE Komarnica – 315 miliona
- Jonsko-jadranski gasovod (IAP) – 210 miliona
- Interkonekcija Italija-CG-SRB-BIH (Transbalkanski koridor) – 163 miliona
- HE Kruševo – 160 miliona
- energetska efikasnost u zgradama javnog i rezidencijalnog – 104 miliona
- unapređenje kvaliteta napajanja turističkih regija – 78 miliona
- stvaranje uslova za priključenje OIE i izgradnju nove interkonekcije – 73,6 miliona
- Solari 10.000+ – 66 miliona
- plutajuća solarna elektrana Slano – 60 miliona
- fotonaponska elektrana Krupac – 40 miliona
- smart grid i smart metering sistem u CEDIS-u – 35 miliona
- osmi agregat u HE Perućica – 24 miliona
- smart grid program Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES) – 21 milion
- dekarbonizacija – 21 milion
- rekonstrukcija rezervoara za naftne derivate – 10 miliona.
Inače, Crna Gora ima i listu prirotetnih infrastrukturnih projekata čiji deo su energetski projekti. Prvi put je utvrđena 2018, ali se, takođe, i ažurira.
U odnosu na verziju sa 13 projekata iz decembra 2021. nema vetroparka Gvozd i ekološke rekonstrukcije termoelektrane Pljevlja, a dodati su sledeći projekti: HE Kruševo, solarna elektrana Krupac, Dekarbonizacija i rekonstrukcija skladišnih rezervoara za naftne derivate u Baru, Bijelom Polju i Lipcima.
