10 najčitanijih objava u 2018.

CoolHeating u Šapcu – korišćenje biomase za daljinsko grejanje

Projekat-CoolHeating-koriscenje-biomase-za-daljinsko-grejanje-u-sapcu

Slika: CoolHeating

Objavljeno

01.06.2018.

Država

Komentari

1

Podeli

Objavljeno

01.06.2018.

Država

Komentari

1

Podeli

Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu zajedno sa partnerima u okviru projekta „CoolHeating“ završio je prethodne studije izvodljivosti za dva investiciona projekta malih modularnih sistema daljinskog grejanja iz obnovljivih izvora enegije (OIE) u gradu Šapcu: „Letnjikovac“ – korišćenja biomase u prigradskom području i „Nova Toplana“ – korišćenja biomase u urbanim sredinama.

O projektu CoolHeating

Cilj projekta je podrška razvoju tržišta malih modularnih sistema za grejanje i hlađenje na bazi OIE u gradovima i opštinama jugoistočne Evrope. Dostizanje ovog cilja u konkretnom projektu biće ostvareno kroz transfer znanja i zajedničke aktivnosti partnera iz država u kojima postoje dobri primeri iz prakse (Austrija, Danska i Nemačka) i država koje nisu dostigle visok nivo razvoja u ovoj oblasti (Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Bosna i Hercegovina i  Srbija).

Krajnji rezultat biće dovođenje projekata malih modularnih sistema daljinskog grejanja i hlađenja na OIE u predinvesticionu fazu u pet fokus gradova i oština. Aktivnosti projeka odvijaju se u nekoliko gradova i oština u regiji jugoistočne Evrope: Grad Ozalj (Hrvatska), opština Ljutomer (Slovenija), opština Visoko (Bosna i Hercegovina), opština Karpoš (Makedonija), i Grad Šabac (Republika Srbija).

Šta su mali modularni sistemi daljinskog grejanja i hlađenja?

Mali modularni sistemi daljinskog grejanja i hlađenja baziraju se na različitim izvorima energije, uključujući solarne kolektore, biomasu, viškove energije (npr. iz industrijskih procesa ili iz biogasne elektrane koja se već ne koristi). Posebno je interesantna kombinacija solarne energije i biomase jer obezbeđuje sigurnost snabdevanja, cenovnu stabilnost, lokalni ekonomski razvoj i zapošljavanje u seoskim sredinama.

Sa druge strane, ova kombinacija je interesantna jer kod solarne energije nema goriva, a biomasa može da se skladišti i koristi tokom zimskih meseci kada ima manje sunčeve energije. U tom slučaju skladište je najvažniji deo sistema grejanja. Povećavanje udela varijabilnih obnovljivih izvora električne energije praćeno je konverzijom električne u toplotnu enegiju preko toplotnih pumpi  i dodatni je izvor fleksibilnosti ovakvih sistema koji se povezuju na elektroenergetski sistem.

“Letnjikovac”

Investicioni projekat „Letnjikovac“ sastoji se od kotla na biomasu od 1.500 kW, kotla na mazut od 3.500 kW, sa ukupnom proizvodnjom od 4.274 MWh toplote, i rezervoara za skladištenje toplote od 60 kubnih metara. Predviđeno je povezivanje oko 250 novih kupaca na novoizgrađeni distributivni toplovod dužine oko 7.656 metara.
Ukupni investicioni troškovi su oko 250 miliona dinara uz učešće različitih aktera:

– građana, kroz ulaganja fizičkih i pravnih lica od 43.660.000 dinara, i kroz plaćanje naknade za priključenje od 59.000 do 590.000 dinara uz mogućnost vlasništva potrošača i formiranja energetske zadruge,

– lokalne samouprave kao regulatora i kroz davanje garancije za kreditnu liniju u iznosu od 1.450.000 evra, i

– bespovratnih sredstava obezbeđenih na nacionalnom nivou od 14.750.000 dinara.

Za minimalnu profitabilnost projekta i internu stopu prinosa od 8,76 odsto izračunata je prosečna godišnja cena od oko 120.000 dinara za prosečno domaćinstvo. Ugovori bi bili potpisani na minimum 15 godina (2019-2033), a što je dovoljno obzirom na vreme otplate investicije (9,05 godina). Društveno-ekonomske koristi su povećanje kvaliteta života kroz čistiji vazduh, bolji komfor, i stvaranje ekonomskih mogućnosti na lokalnom nivou kroz izbegnute ekonomske gubitke sečom šuma i korišćenjem kvalitetne biomase na neefikasan način sa godišnjim troškovima od oko 40 miliona dinara.

„Nova Toplana“

Investicioni projekat „Nova Toplana“ sastoji se od tri nova kotla na biomasu sa po 4,5 MW, postojećih kotlova na prirodni gas do 35 MW, sa ukupnom proizvodnjom od oko 62.000 MWh toplote, i rezervoara za skladištenje toplote od 200 m³. Nije potrebno priključenje novih kupaca (oko 7.500 pojedinačnih potrošača već je priključeno), niti izgradnja distributivne mreže, ali je potrbno produžiti prenosnu toplovodnu mrežu i to u dužini od 2.240 metara. Ukupni investicioni troškovi iznose oko 850 miliona dinara, uz učešće različitih aktera:

– privatnog investitora, finansijera, kroz investiranje od oko 260 miliona dinara,

– lokalne samouprave kroz davanje garancije za kreditnu liniju u iznosu od 590 miliona dinara, i

– nacionalnog regulatora kroz davanje potrebnih saglasnosti.

Cena toplote određena je na osnovu smanjene prosečne godišnje cene za prosečno domaćinstvo od oko 50.000 dinara na osnovu ugovora na deset godina (2019-2029), zadržavajući vrlo atraktivnu internu stopu povraćaja investicije od 37 odsto i vrlo kratko vreme otplate (2,69 godine).

Društveno-ekonomske koristi, osim smanjene cene energije za građane, su smanjenje nacionalnih emisija ekvivalentnog ugljendioksida od 7.540 tona i povećana energetska sigurnost zbog smanjene zavisnosti od uvoza prirodnog gasa, uz smanjenje troška od oko 188 miliona dinara godišnje.

Takođe, korisno za lokalni ekonomski razvoj biće i skladište biomase koje pokriva do 90 dana godišnje potrošnje, koja iznosi 13.000 tona, kojim bi se moglo uspostaviti tržište biomase na regionalnom nivou vrednosti od milion dinara. Osim toga, pokreće se i ekonomska aktivnost u sektoru snabdevanja biomasom.

Energetska tranzicija u sektoru grejanja

Dr Ilija Batas Bjelić, naučni saradnik Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji je direktno uključen u izradu studija, kaže da je od samog početka projekta postojala dilema da li da se zajedno sa partnerima iz Šapca opredele za manje prigradsko postrojenje, i pokrenu projekat od nule prvi put u našoj zemlji, ili da pokušaju da reše projektni zadatak na nivou gradske toplane, kakvih je u Srbiji 66.

“Ali, na kraju smo se ipak odlučili za oba i pripremili prethodne studije izvodljivosti. Sada je potrebno da zajedno sa svim akterima, građanima, lokalnom samoupravom, potencijalnim investitorima, izvođačima radova, bankama i proizvođačima opreme radimo na potpisivanju obavezujućih pisama o namerama i idemo ka pripremi tendera za realizaciju ovih investicija. Uspešna realizacija jedne od ovih investicija biće opredeljujuća za ukupan pravac energetske tranzicije u sektoru grejanja Republike Srbije”, istakao je on.

Komentara: (1)
Darabubamara / 21.04.2019.

Pitanje je kako studiju izvodljivosti radi elektrotehnicki faks a ne masinski odsek enegetike.dalje je pitanje gde i po kojoj ceni naci toliku kolicinu otpada drvenog toga nema pa ce seci sumu i praviti secku za sagorevanje.i trece pitanje finansija tu se nezna skoro nista uglavnom kad toplana podigne kredit pitanje njenog postojanj visi o klinu

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Projekat-CoolHeating-koriscenje-biomase-za-daljinsko-grejanje-u-sapcu

CoolHeating u Šapcu – korišćenje biomase za daljinsko grejanje

01 јуна 2018 - Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu zajedno sa partnerima u okviru projekta „CoolHeating“ završio je prethodne...