Električna energija

CEE Bankwatch: Rizici ulaganja u hidroelektrane u zemljama jugoistočne Evrope su visoki i u porastu

The Komarnica canyon_Photo Dobrica Mitrović_CEE Bankwatch_web

Foto: Dobrica Mitrović

Objavljeno

28.07.2022.

Država

Autor

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

28.07.2022.

Država

Autor

Komentari

comments icon

0

Podeli

Investicije u razvoj novih grinfild velikih hidroelektrana širom jugoistočne Evrope suočavaju se sa velikim rizicima i niskim stopama realizacije, pokazuje novi izveštaj organizacija CEE Bankwatch, EuroNatur, RiverWatch i WWF Adria, a koji takođe posebno ističe visoke rizike od izgradnje devet projekata.

Iako je na stotine malih hidroelektrana – koje su izrazito štetne po biodiverzitet – izgrađeno širom regiona u poslednjoj deceniji, pokušaji da se izgrade hidroelektrane kapaciteta većeg od 10 MW bili su uglavnom neuspešni, osim u Albaniji i Sloveniji.

Rizici od suša, pravni problemi, sve veći otpor javnosti i nedostatak finansiranja, samo su neki od faktora koji su zaustavili niz velikih hidroenergetskih projekata poslednjih godina, uključujući dva na reci Vojuša u Albaniji, dva u Nacionalnom parku Mavrovo u Severnoj Makedoniji i nekoliko projekata na rekama Morači i Vrbasu u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Hidroenergija, zajedno sa ugljem, tradicionalno igra veliku ulogu u jugoistočnoj Evropi, ali se situacija menja zbog klimatskih promena. Iako je Albanija povećala instaliranu snagu hidroenergije za 600 MW razvojem velikih hidroelektrana i još nekoliko stotina megavata razvojem malih hidroelektrana od 2010. godine, prosečna proizvodnja hidroenergije jedva je porasla između 2010. i 2020. godine. U Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori, koje su u međuvremenu izgradile samo male hidroelektrane, prosečna proizvodnja se čak i malo smanjila.

Uprkos tome, vlade i elektroprivrede u regionu bez ikakvog straha žele da izgrade još veće hidroelektrane. Bosna i Hercegovina je posebno ambiciozna, planirajući izgradnju najmanje 12 velikih brana, iako nije uspela da završi projekat izgradnje nijedne „grinfild” velike hidroelektrane u poslednjoj deceniji.

Finansiranje hidroenergetskih projekata postaje sve oskudnije jer su Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i Nemačka razvojna banka (KfW) u poslednje vreme postale opreznije, ostavljajući kineske i turske banke, kao i američku Međunarodnu razvojnu finansijsku korporaciju (DFC), među retkim investitorima koji su voljni da se klade na tako rizičan sektor.

Ipak, uprkos tome što su kineske kompanije uključene u nekoliko projekata u Bosni i Hercegovini – uključujući hidroelektranu Ulog na Gornjoj Neretvi, niz od tri elektrane na Bistrici, a potencijalno i još tri elektrane na Gornjoj Drini – jedino potvrđeno kinesko finansiranje je za kontroverznu elektranu Dabar snage 160 MW, za koju je u januaru ove godine potpisan kredit Eximbanke od 180 miliona evra.

Pipa Galop, CEE Bankwatch Mreža – “Proizvodnja hidroenergije u regionu ide gore-dole kao jo-jo zbog klimatskih promena, zbog čega je uzaludna izgradnja još brana. Ovo je najočiglednije u zemljama poput Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore koje su već prilično zavisne od hidroenergije. Potpuno je neshvatljivo da je Crna Gora do kraja 2021. godine imala instalirano samo 2,5 MW solarnih fotonaponskih uređaja. Hitno je potrebna diversifikacija obnovljivih izvora energije i ozbiljno povećanje energetske efikasnosti.”

Ameli Huber, Fondacija EuroNatur – “Hidroelektrane i dalje privlače investitore zbog mogućnosti besplatnog izvora energije koji je uvek dostupan, medjutim, hidroenergija je odavno prestala to da bude: prekoračenje vremena i troškova za projekte izgradnje je postala svakodnevica, posebno kada su u pitanju velike hidroelektrane, a rečni tokovi više nisu pouzdani i predvidivi. Povrh toga, mora se uzeti u obzir i veoma negativan uticaj hidroenergije na biodiverzitet rečnih sistema. Zemlje čiji energetski sistemi zavise od hidroelektrana, platiće visoku cenu kako se uticaji klimatskih promena intenziviraju, a suše i poplave sve češće desavaju.”

Ulrih Ajhelman iz organizacije Riverwatch – “Pored energetskih aspekata koji govore protiv izgradnje brana na balkanskim rekama, postoji i činjenica da reke poput Neretve, Drine i mnogih drugih imaju neverovatnu prirodnu vrednost. Da li biste se usudili da uništite poslednje preostale stare šume za proizvodnju peleta? Uradili bismo isto sa ovim preostalim netaknutim rekama ako bismo dozvolili da se pregrade. Na sreću, ljudi sve više shvataju pravu vrednost reka na Balkanu i sve više se bore protiv projekata izgradnje brana i – pobeđuju.“

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

baterije rast evropa nemacka rumunija belgija

OIE

Baterije osvajaju Evropu: Nemačka, Belgija i Rumunija instaliraju baterijske sisteme snage 11,5 GWh

28. jul 2022. - Kapaciteti baterija poslednjih godina doživljavaju neverovatan rast, pa su godišnje instalacije za samo četiri godine uvećane više od 12 puta

Ugovori o otkupu električne energije postaju popularni na Balkanu – evo koje su opcije za investitore

Ugovori o otkupu električne energije postaju popularni na Balkanu – evo koje su opcije za investitore

28. jul 2022. - PPA za zelenu energiju je relativno nov pojam u najvećem delu Jugoistočne Evrope, a korporativni i drugi privatni sporazumi te vrste se tek pomaljaju

alcazar rp global Serbia celzijus wind

Alcazar Energy Partners širi portfolio novim projektima u Srbiji

28. jul 2022. - Alcazar Energy Partners je u Srbiji akvirirao projekat jedne vetroelektrane od 200 megavata i portfelj od još 768 megavata u pripremi

Severna Makedonija uvodi garancije porekla elektricne energije

Severna Makedonija uvodi garancije porekla električne energije

28. jul 2022. - Severna Makedonija je ovlastila Nacionalnog operatora tržišta električne energije – MEMO da izdaje garancije porekla