BEF 2025: Digitalizacija, liberalizovana tržišta, vreme – neophodni uslovi za razvoj usluga fleksibilnosti

Digitalizacija i masovna upotreba podataka su ključni za razvoj tržišta usluga fleksibilnosti, koje donose koristi operatorima prenosnih sistema i proizvođačima obnovljivih izvora energije. Agregatori i softverske firme su već razvili tehnološka rešenja, međutim, sama digitalizacija i korišćenje podataka, zajedno sa uvođenjem platformi za fleksibilnost, zahteva dosta vremena. Deo tih promena je i liberalizacija tržišta pomoćnih usluga i prelazak potrošača i kupaca energije u aktivne kupce, poručili su učesnici Beogradskog energetskog foruma 2025.

Panel o fleksibilnosti pod nazivom Fleksibilnost tržišta: Stub otpornog energetskog sistema bio je jedan od osam koji su održani na Beogradskom energetskom forumu 2025 (BEF 2025).

Konferencija, koju je organizovao Balkan Green Energy News, ugostila je četiri stotine pedeset učesnika iz više od 30 zemalja regiona, Evrope i šire.

„Fleksibilnost je u Evropi postala veoma popularna reč. Ponekad se izjednačava sa fleksibilnošću na strani potražnje, iako predstavlja mnogo više. Ona uključuje fleksibilnost na strani ponude, što je ono što daju hidroenergija, biomasa, skladištenje energije, kao i fleksibilnost koju može da obezbede mreže“, poručila je moderatorka panela Elena Boškov Kovač, direktorka i suosnivačica kompanije Blueprint Energy Solutions.

Srbija otvara tržište pomoćnih usluga

Srpski operator prenosnog sistema Elektromreža Srbije (EMS) se sprema za liberalizaciju tržišta pomoćnih usluga. Zakonom o energetici u novembru prošle godine preuzet je veliki deo Paketa za integraciju električne energije Evropske unije, dok će ostatak biti uveden kroz podzakonske akte.

“Tržište balansnih kapaciteta biće liberalizovano sledeće godine, a imaćemo i nove učesnike – aktivne kupce i nezavisne agregatore”, najavljuje Marko Zarić, šef Sektora za tržišne operacije EMS-a.

Naglašava da EMS pokušava da osigura da nijedan učesnik na tržištu ne bude oštećen angažovanjem fleksibilnih resursa ili učestvovanjem u odzivu na strani potražnje odnosno pružanjem usluga balansiranja.

“EMS je završio izradu novog tržišnog kodа, koji predviđa dvostruku odgovornost za balansiranje, o čemu ćemo pokrenuti i javnu raspravu. EMS kao operator je procenio da je to najbolje rešenje za otvaranje tržišta usluga fleksibilnosti”, dodaje Zarić.

Bernard: Tehnologija je na našoj strani

Roman Bernard, izvršni direktor kompanije NGEN-a, smatra da se region kreće u pravom smeru i savetuje regulatore da prilikom donošenja propisa pogledaju šta je već urađeno i primene najbolje prakse. Ako su učesnici na tržištu motivisani, stvari će ići napred, dodao je.

Kada je NGEN počeo sa poslovanjem u Sloveniji, 2019-2020, usluge fleksibilnosti bile su pionirski posao. Inače, slovenačka energetska kompanija, tehnološki sponzor konferencije BEF 2025, specijalizovana je za premijum baterijske sisteme za skladištenje energije (eng. BESS) i rešenja za pametne energetske sisteme.

Prema Bernardovim rečima, tržište usluga balansiranja u EU je dobro razvijeno zahvaljujući platformama MARI (eng. Manually Activated Reserves Initiative) i PICASSO (eng. Platform for the International Coordination of Automated Frequency Restoration and Stable System Operation).

„Imamo 150 zaposlenih i možemo sve. Tehnologija je na našoj strani, a nebo je granica“, poručuje Bernard.

Kao primer naveo je da njihova rešenja bez problema mogu da obezbede prihode baterijama, samo je potrebno da neko u njih investira.

Digitalizacija je jedini put napred

Predstavnici agregatora, kompanija KOER i Alteo i softverske firme CyberGrid saglasni su da su digitalizacija i korišćenje podataka ključni za nastavak energetske tranzicije.

U poređenju sa NGEN-om, koji koristi baterije, hrvatski KOER, pionir u agregaciji i virtuelnim elektranama u regionu, koristi postojeće resurse, poput dizel generatora, ili fleksibilnost svojstvenu većini proizvodnih kompanija, kao što su cementare ili fabrike za preradu drveta, koje su veliki potrošači energije.

Ne samo baterije, i postojeći resursi dobro funkcionišu, naglašava je operativni direktor KOER-a Luka Renko.

Jedini problem, prema njegovim rečima, je digitalizacija. Većina firmi sa kojima sarađuju nije spremna da se poveže na platformu kako bi se automatski uključivala i isključivala sa mreže. Tržišta su sve brža i brža, tako da je digitalizacija jedini put napred, upozorava Renko.

Alteo, vodeći mađarski agregator, takođe veruje u dosta podataka, koji potkrepljuju njihova upravljanje resursima i doprinose sigurnosti snabdevanja.

Tokai: Alteo traži partnere u regionu

„Naša snaga je pružanju uskuga upravljanja uz podršku veštačke inteligencije, uključujući mnoštvo podataka“, poručuje Magdolna Tokai, zamenica generalnog direktora za međunarodne odnose i korporativne usluge.

Mađarska doživljava solarni bum u poslednje četiri ili pet godina, sa instalacijom skoro 8.000 MW. To je dobro za ozelenivanje proizvodnje električne energije, ali ne iz perspektive operatora prenosnog sistema, i tu, kako dodaje, na scenu stupaju agregatori.

Alteo kombinuje konvencionalne resurse poput elektrana na gas sa obnovljivim izvorima energije. Trenutno ima sopstvenih 140 MW u obnovljivim izvorima, ali upravlja sa 2.000 MW solara trećih lica i sa dve virtuelne elektrane. Kompanija na taj način pruža uslugu malim fotonaponskim postrojenjima i operatoru prenosnog sistema.

Alteo, kako je objasnila, integriše solarnu energiju u proizvod koji je blizu bazne energije i plasira ga na tržište. To donosi niže troškove balansiranja za solarne elektrane i stabilniji proizvod za operatora prenosnog sistema, obšnjava Tokai.

Srbija se suočava sa izazovom zbog predstojećih 1,2 GW solarne energije

Alteo je upravo počeo da sprovodi svoju novu strategiju za regionalni rast izvozom znanja o pružanju usluga balansiranja i fleksibilnosti.

Prema rečima Nikolaja Candelarija (Nikolaj Candellari), rukovodioca projekata i izveštavanja o tržištu kompanije CyberGrid, podaci u realnom vremenu daju operatoru prenosnog sistema i drugim učesnicima na tržištu mogućnost da shvate gde se nalaze.

On podseća da je tokom godina tržište prešlo sa brzine reagovanja od 15 minuta na jedan minut, a sada je to samo dve sekunde. Poboljšanje pomaže u suočavanju sa izazovima, a CyberGrid, uverava on, zna dosta o tome.

Upozorava da za Srbiju, izazov dolazi sa 1,2 GW solarnih elektrana, koje će biti instalirane sledeće godine. “Dakle, ako to ne vidite kao izazov, zapitajte se kome je potrebno 1,2 GW energije u podne u nedelju”, rekao je Nikolaj.

Tokom svojih 15 godina postojanja, CyberGrid je razvio dobra rešenja za razmenu podataka sa različitim resursima i operatorima prenosnog sistema.

Resursi su uvek isti bez obzira na zemlju, ali, kako ističe, razmena podataka sa operatorima prenosnog sistema, ili čak sa platformama, to je nešto što je potrebno uvesti u budućnosti u Jugoistočnoj Evropi.

Kako doći do budućnosti: pravilno liberalizovati tržišta

Ulsuge fleksibilnosti zasad se najvećim delom zasnivaju na korišćenju krupnih resursa, kao što su pomenute fabrike u sektoru proizvodnje. Međutim, Elena Boškov Kovač (Blueprint Energy Solutions) upitala je paneliste gde su rešenja za aktiviranje drugih resursa, kao što su prozjumeri (kupci-proizvođači).

“Kako da izbegnemo da se sve zasniva na delu agregacije koji je lako komercijalizovati, i tako odložimo nalaženje rešenja neophodnih da bi se izbegli problemi sa negativnim cenama i oscilacijama na tržištu električne energije?”, zatražila je odgovor.

Nikolaj Candelari (CyberGrid) nema dilemu: “Mislim da možemo da povežemo sve, uključujući i domaćinstva.”

To je, priznaje futuristički scenario. Mora se pokušati povezivanje što je moguće više tih manjih fotonaposnkih elektrana jer, naglašava, nema razlike u tome da li imate jednu bateriju od 1 MW ili 100 manjih od 1 MW povezanih.

Kao primer navodi projekat koji sprovode, a odnosi se na povezivanje 150 baterija ukupne snage 2 MW i stavljanje takvog proizvoda na tržište.

Baterije mogu sniziti cene za krajnje potrošače energije 25 odsto u roku od pet godina

Candelari i Roman Bernard (NGEN) su posebno naglasili motivaciju koju može da donese tržište.

Bernard navodi da energije za uravnoteženje (eng. imbalance price) može da dostigne i do 15.000 evra po MWh, što je signal i motivacija da se sve popravi. Uveren je i da baterije mogu sniziti cene za krajnje potrošaće 25 odsto u roku od pet godina ako se primene dinamične cene.

Prema rečima Nikolaja Candelarija, učesnici će doći na tržište, ako nije previše regulisano. Kao primer nefunkcionalnog tržišta, naveo je Bugarsku, gde je cena za downward regulation nula.

Zašto bi se neko pridružio tržištu, ako je cena nula?, zapitao se on, i savetovao da se nađu načini da se ta cena promeni i onda će biti i učesnika na tržištu i kapaciteta za balansiranje.

Tokai: Potreban nam je pravi energetski miks

Malo drugačiji stav ima Magdolna Tokai (Alteo). Ona podseća da Mađarska odnedavno ima ​negativne cene, dok su prošlog avgusta i septembra zabeležene veoma visoke cene na mađarskoj berzi HUPX-u, do 1.000 evra po MWh, a iznad 500 evra u Hrvatskoj i Srbiji.

„Moramo biti spremni na takve situacije, a da bismo bili neophodni su podaci i saradnja svih učesnika na tržištu, kako bi se obezdedio pravi energetski miks i pravi proizvod za operatora prenosnog sistema“, kaže Tokai.

Marko Zarić (EMS) naglašava da je vreme jedna od ključnih faktora. Za prelazak sa regulisanog na otvoreno tržište, koje funkcioniše, potrebno je više koraka koji zahtevaju vreme, poručuje on.

Primena platforme za fleksibilnost zahteva vreme koje se meri godinama

Još jedna velika promena u svetu energetike su platforme za fleksibilnost koje su razvili agregatori. Operatori prenosnog sistema su dosad kupovali istu vrstu standardizovanog proizvoda, na primer, SCADA, EMS i druge tržišne aplikacije, sa manje-više istim funkcionalnostima.

Elena Boškov Kovač (Blueprint Energy Solutions) smatra da bi pre razmatranja interoperabilnosti trebalo razmisliti o standardizovanijem pristupu, u smislu korišćenja platformi sa sličnim funkcionalnostima i uslugama.

Prema rečima Luke Renka (KOER), svaka platforma je strukturirana u skladu sa potrebama operatora. Komunikacione platforme su manje-više standardizovane, dodaje, ali zavisi od toga čime će korisnik upravljati koristeći tu platformu.

Pilotiranje platforme za fleksibilnost može trajati godinama

Dva agregatora, KOER i Alteo, razvili su svoje platforme jer nisu mogli da pronađu gotovo rešenje na tržištu.

Ključno je da platforma ima mogućnost komunikacije sa bilo kojim drugim rešenjem i integracije novih vrsta elektrana i kupaca, skrenula je pažnju Magdolna Tokai (Alteo).

Govoreći o iskustvu uvođenja platformi za fleksibilnost od 2019, u vreme početka otvaranja tržišta fleksibilnosti u Evropi, Elena Boškov Kovač (Blueprint Energy Solutions) poručuje da pilot projekti traju dugo.

Zahtevaju ogromnu količinu podataka i postoji mnoštvo različitih aktera koji bi trebalo da ih podrže, obezbede podatke, ističe i dodaje da su pilot projekti veoma važni i mogu trajati godinama.

Na to je Luka Renko (KOER) dodao da je njegovoj kompaniji trebalo tri do četiri godine da počne da radi kao agregator u Hrvatskoj.

Budućnost je svetla, ali moramo da radimo na njoj

Ukratko, evo poruka učesnika panela:

• Bernard (NGEN): Krajnji potrošači da postanu aktivni kupci.
• Zarić (EMS): U budućnosti vidimo velike promene.
• Candelari (CyberGrid): Otvorite tržišta.
• Tokai (Alteo): Dajte šansu svim učesnicima na tržištu i svim vrstama proizvodnje.
• Renko (KOER): Digitalizacija će pomoći.

Elena Boškov Kovač (Blueprint Energy Solutions) je naglasila da su kompanije prisutne na ovom panelu tu gde jesu jer su počele da razvijaju rešenja pre nego što su sprovedene reforme koje su omogućile njihovo korišćenje na tržištu.

“To je, takođe, dobra poruka ponekad uspavanim velikim kompanijama koje čekaju da im njihovi standardni dobavljači ponude rešenja”, rekla je Boškov Kovač.