Investicije u mreže i fleksibilnost mogu da snize cenu struje 30 odsto

Proširenje mreža za električnu energiju i sprovođenje mera za povećanje fleksibilnosti na strani potražnje moglo bi da smanji cene električne energije u Evropskoj uniji 30 odsto do 2040. godine, pokazalo je istraživanje kompanije Allianz Research. Reč je o velikim investicijama koje, takođe, donose velike uštede.

Zbog kašnjenja u proširenju prenosne mreže u zemljama Evropske unije vetroparkovi i solarne elektrana snage veće od 800 GW i dalje čeka na priključenje, što je skoro duplo više od trenutnog kapaciteta. U isto vreme visoke cene električne energije podrivaju industrijsku konkurentnost i opterećuju potrošače. Ali, ta dva problema su, takođe, i povezana, tačnije rešavanje jednog vodi rešavanju drugog.

Bez hitnih ulaganja u prenosne i distributivne mreže, EU rizikuje i da ne ispuni svoj cilj da do 2050. varijabilni obnovljivi izvori energije čine 82 odsto snabdevanja električnom energijom, navodi se u izveštaju.

Analize su pokazale da bi transformacija sektora energetike koju bi donelo dostizanje tog cilja, mogla da snizi krajnje cene električne energije za 11 odsto već 2035. i za 30 odsto 2040. To bi, međutim, zahtevalo 2,3 biliona (eng. trillion) evra investicija u mreže do 2050, odnosno 90,8 milijardi evra godišnje u proseku.

Šta bi ta ulaganja donela može se videti već danas. Nedostatak fleksibilnosti mreže pogoršava nestabilnost cena tokom dana, sa visokim cenama električne energije tokom vršne potražnje i negativnim cenama u vreme van vršnih sati.

Troškovi zagušenja mreže su i dalje niski (2,5 milijardi evra u 2019.), ali se predviđa da će porasti na 12,3 milijarde evra do 2030. i 56,7 milijardi evra do 2040. bez nadogradnje. Svi ovi troškovi na kraju utiču na cene električne energije, navodi se u izveštaju.

Od ukupnih investicija, 56 odsto bi otišlo na distributivne mreže

Od ukupnih investicija, 56 odsto bi otišlo na proširenje distributivne mreže – 220 milijardi evra do 2030, i još 1.030 milijardi do 2050. Polovina tog novca morala bi da se uloži u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji.

Prenosna mreža, za koju je predviđeno da se proširi za 28 odsto do 2030. traži ulaganja od 730 milijardi do 2050. U interkonektore i skladištenje energije, čiji bi kapacitet trebalo da se udvostruči do 2030, mora da se investira 260 milijardi evra.

Pametna brojila i električni automobili mogu pomoći u povećanju fleksibilnosti i snižavanju ulaganja

Da bi smanjila troškove ulaganja u mrežu i poboljšala efikasnost, Evropa bi, savetuju autori izveštaja, trebalo da potražnju za električnom energijom učine fleksibilnijom.

Mere koje bi mogle da pomognu u poboljšanju fleksibilnosti uključuju povećanje upotrebe pametnih brojila, što bi smanjilo vršna opterećenja i potrebe za skladištenjem energije, a istovremeno smanjilo potrošnju energije u domaćinstvima 2-10 odsto.

Power-to-X tehnologije mogu da iskoriste višak obnovljive električne energije

Power-to-X tehnologije mogu da iskoriste višak obnovljive električne energije za napajanje nekih drugih potrošača, na primer, u industrji. Samo u Nemačkoj, 10 TWh potisnute obnovljive energije u 2023. moglo je da se iskoristi za proizvodnju zelenog vodonika, pokrivajući 12 odsto nacionalne potražnje, navodi se u izveštaju.

Ostale mere uključuju veću upotrebu električnih vozila, i to sa dvosmernim punjenjem. Njihove baterije mogu služiti kao skladište u mreži, poboljšavajući stabilnost i smanjujući zagušenje, a istovremeno smanjujući emisije iz EU za sedam odsto.

Takođe, usklađivanje cena struje sa uslovima u mreži smanjilo bi troškove zagušenja i poboljšalo integraciju obnovljivih izvora energije, obezbeđujući fleksibilniju i isplativiju energetsku tranziciju, zaključuje se u izveštaju.