Barselona će prihode od turističke takse investirati u solarne panele na školama

Gradske vlasti u Barseloni nameravaju da iskoriste 100 miliona evra dobijenih na ime takse koju plaćaju turisti kako bi instalirala solarne panele, klima-uređaje i toplotne pumpe u školama. Na taj način želi da popravi javne usluge koje pruža deci, ali i da odobrovolji one starije koji nisu baš oduševljeni stalnom najezdom turista.

Barselona ima 1,7 miliona stanovnika, a godišnje je poseti oko sedam miliona posetilaca, pa je španski grad sa najviše turista. U takvoj situaciji osnovne javne službe imaju poteškoće da drže sve pod kontrlom, na primer, da odnesu svo smeće, piše Bloomberg.

Turistička taksa je trenutno 2,75 evra po osobi za svaku noć provedenu u gradu, a od 1. aprila će poskupeti na 3,25 evra. Inače, pre samo dve godine bila je 0,75 evra.

Dosad je Grad ovu naknadu koristio da kompenzuje uticaj turista na čišćenje smeća, bezbednost i javni prevoz. Ali, kako kaže Đordi Vajs, šef ekonomske i turističke promocije Barselone, ove godine su odlučili da odu korak dalje i potroše novac na finansiranje javnih usluga sa klimatske tačke gledišta.

Solarne elektrane biće postavljene na 170 škola

Inače, pre samo nekoliko nedelja proglašeno je vanredno stanje zbog nedostatka vode usled trogodišnje suše koja je, kako kažu lokalni mediji, najgora u istoriji.

Grad je ranije već postavi klimatska skloništa gde se ljudi mogu rashladiti tokom žege u julu i avgustu, a ali vrućine u junu i septembru, kada škole rade, ugrožavaju decu u učionicama.

Sa nove od tursitičke takse Barselona očekuje da će do 2029. instalirati sisteme za klimatizaciju koje će napajati krovne solarne elektrane u ukupno 170 škola. A, tamo gde je to moguće, stari i zagađujući gasni kotlovi biće zamenjeni toplotnim pumpama.

Solarni paneli će proizvoditi više struje nego što je potrebno školama

Klimatske promene utiču na decu i škole, pa infrastruktura ​više nije prikladna, kaže Vajs.

Vlasti planiraju da postave 181.000 kvadratnih metara solarnih panela u školskim objektima. Njihova proizvodnja biće veća od potreba škola, pa je ideja da viškove koriste obližnje javne zgrade.

Potez gradskih vlasti nije baš optimalan, kaže Žanet Sans, član gradskog veća i potpredsednica za klimatske akcije u Barseloni. Značajan deo poreza i dalje se troši na promociju grada kroz sajmove i tursitičke manifestacije, a više efekta bi bilo da se grade nove biciklističke staze i prošire zelene površine.

Nema potrebe da se promoviše tako poznat grad, dodaje Sans.