Životna sredina

Arhus centri pokreću dijalog građana, privrede i države o cirkularnoj ekonomiji

OSCE-radionica-Arhus-centri-cirkularna-ekonomija_feature

Slika: Balkan Green Energy News

Objavljeno

06.03.2018.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

06.03.2018.

Država

Komentari

0

Podeli

Arhus centri će pomoći tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji i efikasnijem korišćenju prirodnih resursa kroz obezbeđivanje okvira za razmenu informacija, znanja i iskustva između građana, donosioca odluka i privatnog kapitala.

Ovo je jedna od glavnih poruka sa prve nacionalne radionice u Beogradu, kojom je započeo projekat jačanja Arhus centara u tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji i efikasnijem korišćenju prirodnih resursa. Projekat, koji sprovodi Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), a finansira Federalno Ministarstvo Austrije, okuplja 14 Arhus centara iz osam zemalja.

Otvarajući radionicu, Olivera Zurovac-Kuzman, koja upravlja Odsekom za zaštitu životne sredine u Odeljenju za demokratizaciju Misije OEBS u Srbiji, podsetila je da zvanične procene govore da će rastućoj svetskoj populaciji do 2030. godine biti potrebno 50 odsto više hrane, 50 odsto više energije i 30 odsto više vode, i istakla da je cirkularna ekonomija način da se obezbede ovi resursi.

Jenniver Sehring, koordinatorka za ekonomska i pitanja životne sredine u Kancelariji OEBS, istakla je da u tranziciji ka zelenoj ekonomiji, ova organizacija može da obezbedi okvir za razgovor i razmenu iskustava, kao i za saradnju sa privatnim sektorom.

Projekat, koji okuplja Arhus centre, ima cilj da podigne njihov kapacitet i međusobnu razmenu iskustva, kao i da se podele male donacije za aktivnosti na lokalnom nivou.

Ona je podsetila da su ciljevi Evropskog strateškog okvira za ozelenjavanje ekonomije smanjenje rizika zagađenja životne sredine, podsticanje ekonomskog razvoja i poboljšanje ljudskog blagostanja i socijalne jednakosti.

„Glavne oblasti u kojima Arhus centri mogu da daju svoj doprinos su građenje baze znanja i podizanje svesti, praćenje procesa ozelenjavanja ekonomija, doprinos izradi strategija, planova i zakona, i upotreba alata, koje su izrađeni u okviru Arhusa i Espo konvencije“, navela je ona.

Jan Lueneburg, šef Odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS u Srbiji zahvalio se Austriji na podršci, kao i srpskom Ministarstvu zaštite životne sredine, koje je pomoglo da se i Srbija uključi u ovaj panevropski projekat.

Srđan Stanković, savetnik ministra za zaštitu životnu sredinu za saradnju sa organizacijama civilnog društva, istakao je da je kružna ekonomija tema 21. veka.

„Sadašnji ekonomski model ili linearna ekonomija podrazumeva da je čovek na vrhu piramide i koristi sve ostalo. To je sebičan pristup, koji je uništio prirodu“, istakao je on.

Novi poslovni modeli i inovativnost

Cirkularna ekonomija u odnosu na linearnu, koja je danas dominantna, podrazumeva što efikasnije korišćenje resursa, odnosno izbegavanje njihovog bacanja, što je krajnja posledica linearne ekonomije.

Cirkularna ekonomija na velika vrata uvodi nove poslovne modele: lizing, na primer, podrazumeva da se ne kupuje boja za farbanje nego metri ofarbane površine, šering da se skoro sve može iznajmiti, a plaćanje po efektu da se ne kupuje sijalica nego osvetljenje.

Postoje firme kod kojih se može iznajmiti bebi oprema, stolice, ali i veš-mašina. Kada vam dete poraste vrati se korišćena bebi-oprema, a dobije druga. Firma popravlja bebi-opremu i opet je iznajmljuje.

Kako primer cirkualrne ekonomije, Mate Kriza, predsedavajući mađarske Fondacije za cirkularnu ekonomiju, naveo je mobilni telefon od delova.

„Firme prave telefone koji su napravljeni od delova, modula, što olakšava popravku, pa ne moraju da se menjaju svake dve ili tri godine, kao što je to danas slučaj, već traju mnogo duže. A, ima i firmi koje nude iznajmljivanje veš-mašina, kod kojih kupac plaća po pranju veša – koliko pranja je imao toliko plaća“, naveo je on, i dodao da je Holandija jedna od zemalja koja ima najviše ovakvih kompanija.

Preduzetnici u Srbiji šampioni cirkularne ekonomije 

Učesnicima radionice prikazan je video „Mala preduzeća u Srbiji – pokretači tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji i održivom razvoju“, koji je producirao portal Balkan Green Energy News. Video predstavlja pet uspešnih preduzetnika i njihove biznis modele bazirane na principima cirkularne ekonomije: Ženski centar Užice se bavi reciklažom tekstila, Ekobeg proizvodi torbe od reciklirane PVC folije sa bilborda, Feplo iz Čačka pravi vodootporne ekološke ploče za građevinsku industriju od otpadnog tetrapaka itd.

Milan Veselinov, nacionalni ekspert za cirkularnu ekonomiju, istakao je da se kružna ekonomija često u Srbiji poistovećuje sa sa otpadom i upravljanjem otpadom, ali resursna efikasnost je nešto drugo.

„Srbija po stanovniku troši 15,5 tona materijala, a EU 13 tona, ali je problematičnija produktivnost resursa, pa se u Srbiji pravi vrednost od 0,23 evra po kilogramu, a u EU čak 2,07. Razlika je 900 odsto. Tu je glavni problem, ali i šansa da se razvijemo“, istakao je on.

Evropi je trebalo 11 godina da dostigne 60 odsto ponovne upotrebe materijala i 55 odsto recikliranja, a Srbija isto želi da postigne za četiri godine. Da se ostvare ovakvi ciljevi, kako je rekao, potrebna je prvo kulturološka, pa onda tehnička promena, tako da nije realno očekivati da ostvarimo ove ciljeve.

„Srpska ekonomska strategija je rast i razvoj, ali u stvari samo rast. U modelu rasta težimo da imamo što više proizvoda, da razvijamo proizvodne kapacitete, a samim tim fokusiramo se na više, a ne na bolje proizvode, i na snižavanje troškova kroz masovnost proizvodnje. Rast kroz razvoj je princip kružne ekonomije koji kaže da pravimo kvalitenije proizvode, sa većom vrednošću, što će nam dati pionirske pozicije na tržištu i veći profit. Prelazak sa modela rasta na model razvoja je sličan kao kod prelaska sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije. Uprkos svemu, mislim da nije kasno da promenimo naš model“, naveo je on.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

kalifornija litijum geotermalna energija stanton rio tinto

Kalifornija iz geotermalnih voda može da zadovolji potrebe SAD za litijumom

01 децембра 2021 - Llitijum bi se dobijao iz geotermalne vode što je mnogo ekološki prihvatljivija metoda od danas najzastupljenijih, a to su ekstrakcija iz slanih pustinja ili rudnika

Protest 3 bezopasan vazduh stop ekološkom izbeglistvu

Protest #3 za bezopasan vazduh – stop ekološkom izbeglištvu

28 новембра 2021 - Ekološke grupe u Srbiji su se ujedinile, izjavio je Bojan Simišić iz Eko straže na trećem protestu za bezopasan vazduh u Beogradu

Građani blokirali Srbiju kivni zbog “litijumskih” zakona

27 новембра 2021 - Građani su nezadovoljni jer nova zakonska rešenja omogućavaju državi da lakše obavlja eksproprijaciju i sprovodi referendume

Protest 3 za bezopasan vazduh 28 novembra Terazijama

Protest #3 za bezopasan vazduh 28. novembra u podne na Terazijama

26 новембра 2021 - Eko straža je pozvala građane na treći protest za bezopasan vazduh u Beogradu, koji je zakazala za nedelju, 28. novembra, s početkom u podne