Slovenački državni Holding Slovenske elektrarne – HSE saopštio je da će deo veštačkog Družmirskog jezera pokriti plutajućim solarnim panelima. Kapacitet bi mogao da dostigne 140 megavata. Lokacija je pored jedine termoelektrane na ugalj u zemlji i pripadajućeg rudnika.
U skladu sa nacionalnom strategijom za postepeni prestanak korišćenja uglja i pravednu tranziciju, Holding Slovenske elektrarne radi na alternativnim rešenjima za snabdevanje energentima i investira u razvoj Šaleške doline. U tom kraju se nalaze jedini rudnik uglja i termoelektrana na to gorivo u Sloveniji. HSE je objavio da će na Družmirskom jezeru, poznatom i kao Šaleško jezero, instalirati plutajuću solarnu elektranu.
To veštačko jezero je nastalo krajem prošlog veka usled sleganja tla nad delom podzemnog rudnika uglja Premogovnik Velenje. Pored je i HSE-ova Termoelektrarna Šoštanj (TEŠ).
Investicija uključuje mere zaštite životne sredine
Ova državna kompanija je obećala da će zaštititi ekosistem Družmirskog jezera, uključujući ptice, zatim omogućiti ljudima pristup duž cele obale i bavljenje vodenim i sportovima na kopnu i uvesti turističke sadržaje. HSE je otkrio da za svoju plutajuću solarnu elektranu planira kapacitet do 140 megavata.
Postrojenje bi se nalazilo barem 150 metara od zapadne obale odnosno 400 metara od jugozapadne strane. HSE je za plutajuću solarnu elektranu još naveo da neće zauzeti više od polovine jezera.
Biće napravljen info punkt za obaveštavanje građana o projektu, dodala je kompanija. Skupina (grupacija) HSE je u poslednjoj deceniji smanjila emisije ugljen-dioksida za 1,4 miliona tona ili 30 odsto, a sumpor-dioksida i azotnih oksida za 75 procenata, stoji u objavi.
Nacionalna strategija, usvojena pre dve godine, predviđa fazno smanjenje upotrebe uglja na nulu do potpune obustave 2033. godine. Šaleška dolina je deo Savinjsko-šaleške (SAŠA). To je jedan od dva ugljarska regiona u Sloveniji, a drugi je Zasavje.
HSE nije jedini u Jugoistočnoj Evropi koji planira ogromnu plutajuću solarnu elektranu
Slovenija je oblast plutajućih fotonaponskih pogona uredila prošle godine, Zakonom o uvođenju uređaja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije.
Taj podsektor je u zamahu u Evropi, dok na Balkanu zasad postoji samo par malih postrojenja. S druge strane, projekti plutajućih solarnih elektrana se širom regiona gomilaju. Pritom se pojedini mere stotinama megavata i više.
Neki biolozi i aktivisti su zabrinuti da plutajuće solarne elektrane mogu da naškode životu u vodi tako što sprečavaju prodor svetla. Takođe ukazuju na to da nauka nije dovoljno ispitala uticaj te tehnologije te tvrde da paneli mogu previše da zagreju vodu i da postoji opasnost od curenja hemikalija. Njeni zagovornici pak ističu da ove platforme umanjuju isparavanje vode.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.