Energetska zajednica KLIK iz Križevaca u Hrvatskoj i inovatorka Anastasija-Marija Moshovi iz Grčke su među ovogodišnjim dobitnicima EUSEW nagrada. Sva priznanja za 2023. su na dodeli, održanoj u okviru Nedelje održive energetike u EU, primile žene. Zvaničnici su na otvaranju događaja ukazali na presudnu ulogu zelene energije u borbi s klimatskim promenama i za energetsku bezbednost i priuštivost energenata.
Učesnici iz Jugoistočne Evrope su drugu godinu zaredom bili najuspešniji na konkursu za Evropske nagrade za održivu energiju, nakon što su 2022. uzeli dva od četiri priznanja. Balkan Green Energy News je navijao za oba kandidata iz našeg regiona, od ukupno njih devet u tri kategorije – i pobedili su! Evropska unija ove nagrade dodeljuje donosiocima smelih promena u domenu energetike i rada na postizanju klimatskih ciljeva.
Inženjerka hemije i inovatorka u sferi energetike Anastasija-Marija Moshovi iz Grčke dobila je najveću podršku u javnom glasanju za nagradu Žena u energetici. Križevački laboratorij inovacija za klimu – KLIK, energetska zadruga sa severa Hrvatske, dobila je nagradu za lokalno delovanje na polju energetike.
Nagradu za inovaciju, za istaknute aktivnosti koje finansira Evropska unija i koje utiru originalni put za tranziciju ka čistoj energiji, dobila je Alqueva. To je plutajuća solarna elektrana u Portugalu koja sa baterijskim sistemom za skladištenje energije i starom hidrocentralom čini hibridnu elektranu.
Osim toga, žiri je proglasio italijansko-grčku hemičarku i klimatsku aktivistkinju Liviju Kalosaku iz EUSEW-ove grupe Mladih ambasadora energetike svojom prvom mladom šampionkom energetike. Ovog puta su sva četiri priznanja, i za pojedince i za organizacije, primile žene.
Komesarka Simson proglasila oprezan optimizam u pogledu energetske krize
Visoki zvaničnici su na otvaranju Evropske nedelje održive energetike (EUSEW) u Briselu, pred dodelu nagrada, ukazali na presudni značaj zelene energije za borbu protiv klimatskih promena i za energetsku bezbednost i priuštivost energenata. Ovogodišnja tema je ‘Ubrzavanje tranzicije u čistu energetiku – ka nižim računima i jačim veštinama’. Cilj je da se na duge staze osiguraju čisti i jeftiniji energenti, kazali su.
Evropska komesarka za energetiku Kadri Simson podsetila je da je prošle godine događaj održan u vreme najgore energetske krize za aktuelnu generaciju. „Svi smo bili zabrinuti oko računa, snabdevanja gasom i predstojeće zime. Ali pod najvećim pritiskom su bila domaćinstva sa niskim prihodima. A sada smo, deset meseci kasnije, u boljoj situaciji. Nismo se još sasvim izvukli, ali tu je oprezni optimizam“, izjavila je.
Na vrhuncu energetske krize su pod najvećim pritiskom bila domaćinstva sa niskim prihodima
Komesarka je ukazala na činjenicu da je u EU prošle godine registrovano 45 odsto više novoinstaliranog kapaciteta nego 2021. godine. Električna energija iz obnovljivih izvora je od 2021. do 2023. Evropljanima donela uštedu od 180 miliona evra, izjavila je Simson.
Obuka, prekvalifikacija i privlačenje talentovane radne snage je jedan od presudnih segmenata tranzicije u zelenu energetiku, istakla je. Sektor energije iz obnovljivih izvora zapošljava milion i po ljudi i taj broj raste, ali na tržištu radne snage postoji jaz između kvalifikovanih ljudi na raspolaganju i potreba da se postignu energetski i klimatski ciljevi, upozorila je Simson.
Proizvodnja struje u svetu mora do 2030. da se utrostruči
Švedska ministarka za energetiku, privredu i industriju Eba Buš podsetila je da je EU prihvatila obavezujući cilj da za samo sedam godina udvostruči udeo obnovljive energije u zgradarstvu na više od 42 odsto. Taj 27-člani blok država sada takođe namerava da svoju finalnu potrošnju energije pre kraja 2030. smanji za 12 procenata više nego što je bilo predviđeno 2020. godine, kazala je publici.
Proizvodnja struje u svetu mora najkasnije do 2030. da bude utrostručena, uključujući sektore saobraćaja, industrije i grejanja i po svim regionima i sa raznim tehnologijama, kako bi klimatske ambicije bile ispunjene, izjavio je generalni direktor Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA) Frančesko la Kamera.
Trenutna putanja se ne poklapa sa neophodnim naporima, kazao je. La Kamera je pozvao donosioce odluka da unaprede saradnju i pojačaju interkonekcione kapacitete da bi mogli da iskoriste energetski potencijal na Baltičkom i Severnom moru.
Anastasija-Marija Moshovi je EUSEW-ova žena u energetici za 2023. godinu
Anastasija Moshovi je demonstrirala izuzetno vođstvo i posvećenost uvođenju rodne ravnopravnosti u sektoru energetike, saopštio je žiri. Ona rukovodi istraživanjima, razvojem i inovacijama u kompaniji Monolithos u Atini. Predvodi više projekata koje finansira EU, za razvoj inovativne tehnologije proizvodnje vodonika, proizvodnje i skladištenja zelene energije, za električna vozila i dekarbonizaciju industrije.
Tim u Monolithosu u Atini izvlači iz starih uređaja vredne materijale da bi se od njih pravili novi
„S uvođenjem svojih tehnologija dobili smo šansu da nađemo nove partnere, razvijemo nove tehnologije, da iskoristimo nove prilike… Sada je vreme da delujemo i svu ovu stručnosti i sve ove rezultate pretočimo u nove usluge i nove proizvode“, navela je Moshovi. Njen tim izvlači iz starih uređaja vredne materijale da bi se od njih pravili novi, i to sa ciljem da se smanje troškovi za sirovine.
Lokalne energetske zajednice su ambicioznije od političara
KLIK je proglašen najuspešnijim u naporima da svoju lokalnu zajednicu transformiše pomoću održivih energetskih rešenja. Ta zadruga pomaže stanovnicima Križevaca u razvoju klimatskih i energetskih projekata i motiviše ih da ulažu u zelenu energiju.
„Lokalno delovanje u oblasti energetike je veoma važno. Često smo mnogo ambiciozniji i pripremljeniji nego oni u sferi politike“, izjavila je na svečanosti upraviteljka zadruge Sanela Mikulčić Šantić.
EUSEW nagrada za inovaciju otišla je u ruke Žoane Freitas iz Izvršnog odbora kompanije EDP Generation, ispred projekta Alqueva. Ona je naglasila da plutajući solarni paneli smanjuju isparavanje vode iz akumulacija za 60 odsto. Autori projekta su u proizvodnji platformi za solarne ploče koristili plutu od okolnog hrasta plutnjaka, napomenula je Freitas.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.