BiH dobija prvu hibridnu elektranu – Energetski park Ruđer Bošković

Firma Ventus industria namerava da u opštini Ravno, na jugu Bosne i Hercegovine, izgradi prvu hibridnu elektranu u ovoj državi. Na istoj lokaciji, nedaleko od granice sa Hrvatskom i na nekih dvadesetak kilometara od Jadranske obale, ova firma planira izgradnju i solarne elektrane i vetroparka.

Hibridne elektrane, koje kombinuju solarnu i energiju vetra, ali i baterije i hidroenergiju, do nedavno nisu bile u planovima investitora u regionu, ali sada se to menja.

U maju prošle godine na Kosovu* je najavljena elektrana Jasenovik, koja bi kombinovala vetroturbine i solarne panela, a CWP Global razvija projekat koji će uz ova dva izvora energije imati i bateriju.

Elektrana će se prostiratii na 280 hektara

Ventus industria je u avgustu sa Opštinom Ravno potpisala ugovor o instaliranju vetroturbina i solarnih panela, ukupne snage veće od 100 megavata (MW), na površini od 280 hektara u vlasništvu lokalne samouprave.

Sada je ova firma u sklopu procedure za dobijanje potrebnih dozvola i saglasnosti podnela zahtev za prethodnu procenu uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje Energetskog parka Ruđer Bošković. Zahtev je predat Federalnom ministarstvu okoliša i turizma, koje ga je stavilo na javni uvid.

Ruđer Bošković – inteligentan hibridni sistem

Energetski park Ruđer Bošković je, kako se navodi u zahtevu, inteligentan, hibridni sistem, koji će se sastojati od 10 vetroagregata pojedinačne snage 6 MW i fotonaponskih modula priključne snage 20 MW.

Ukupna instalisana snaga Energetskog parka bi iznosila oko 80 MW, a ukupna priključna snaga dalje zavisi o uslovima Elektroprijenosa BiH i Nezavisni operator sistema u BiH (NOSBiH), piše u zahtevu.
Procenjena godišnja proizvodnja električne energije iz obe elektrane je 164.230 MWh.

Elektrane će se nalaziti tri kilometra severozapadno od Ravnog, na potezu katastarskih opština Velja Međa i Dvrsnica, navela je Ventus industria, čiji je osnivač Ivan Grbavac.

U pripremi više projekata da postojeće elektrane postanu hibridne

Inače, osim ova tri projekta, koja su u startu planirana kao hibridna, ima još nekoliko postojećih elektrana koje bi trebalo da postanu hibridne.

Elektroprivreda BiH tako (EPBiH) namerava da pored vetroelektrane Podveležje izgradi i solarnu elektranu od 36 megavata, a albanski KESH planira da na jezeru hidroelektrane Vau i Dejes instalira plutajuću solarnu elektranu i u blizini vetropark.

U maju ove godine i Hrvatska elektroprivreda (HEP) najavila je gradnju solarne elektrane Korlat pored istoimenog vetrparka.

Inače, i Srbija priprema sličan projekat – Đerdap 3, koji će sadržati reverzibilnu hidroelektranu, fotonaponsko postrojenje i vetroelektranu.