Životna sredina

Ekstremna zagađenost vazduha u Beogradu i čitavoj Srbiji

Ekstremna zagadenost vazduha u Beogradu Srbiji

Slika: Chronis Yan on Unsplash

Objavljeno

26.02.2021.

Država

Komentari

comments icon

1

Podeli

Objavljeno

26.02.2021.

Država

Komentari

comments icon

1

Podeli

Dok se mere za smanjenje emisija polutanata odlažu, nepovoljni meteorološki uslovi doprinose održavanju zagađenosti vazduha u Beogradu i Srbiji na drastično visokim nivoima, po ocenama stručnjaka koje prenosi Balkan Green Energy News.

Cela Srbija se našla u ljubičastom – pokazatelji zagađenja vazduha već danima širom zemlje noću dostižu drastično visoke vrednosti, a preko dana se donekle spuste. Beograđani se žale na miris koji podseća na paljevinu, a tokom noći i jutra se javlja izmaglica.

Ovakvo stanje je često tokom grejne sezone, ali poslednji skokovi su bili među najekstremnijima do sada. Na aplikaciji AirVisual, koja koristi metodologiju za indeks US AQI, prošle noći su u nekim trenucima očitavane vrednosti iznad 300, kada se smatra da je zagađenje opasno po zdravlje. Sudeći po očekivanjima za narednu noć, situacija će se ponoviti.

Bez košave nema pomaka

Povodom prognoze naleta saharskog peska, profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu Vladimir Đurđević rekao je za Balkan Green Energy News da se tom uticaju trenutno može pripisati samo pet do deset odsto zagađenja vazduha, a da je najbitniji činilac nedostatak vetra. Ova pojava se dešava dva do tri puta godišnje.

„Dužina dana sada nije dovoljna da sunce pokrene mešanje u atmosferi kojim bi se vazduh očistio, jer je prizemni sloj u kojem se zagađenje skuplja i dalje nizak. U toku dana proradi jedan od mehanizama koji dovodi do atmosferske turbulencije, pa se deo zagađenog vazduha pomeša s onim čistim, na visini, i koncentracije zagađujućih materija padnu. Međutim, čim sunce zađe, granica između slojeva počne da se spušta, mešanje je sve slabije i koncentracije skoče“, izjavio je i dodao da je ovo uobičajeno u zimskim mesecima.

Vlaga i nedostatak vetra trenutno najviše doprinose povećanju koncentracije zagađujućih materija

Đurđević je podsetio da vlažnost vazduha raste kada dođe do spuštanja graničnog sloja i da je u tim uslovima mnogo efikasniji mehanizam nastanka sekundarnih PM čestica – praškastih materija, jednog od najdominantnijih polutanata.

„Sekundarne čestice nastaju iz sumporovih oksida, koje naše termoelektrane emituju u ogromnim količinama. Kad nema sunca, vlaga raste i onda dobar deo čestica u vazduhu budu one koje su sekundarne, a ne primarne. Dakle, nisu emitovane kao čestice, nego su nastale iz gasova“, naglasio je.

Ekstremna zagadenost vazduha Beogradu i Srbiji

Kvalitet vazduha se ne popravlja dekretom

Stručnjak za merenje kvaliteta vazduha Milenko Jovanović kaže da je neobjašnjivo da se odlažu mere za smanjenje emisija zagađujućih materija iz individualnih ložišta, termoelektrana, manjih energana, saobraćaja i teške industrije. On navodi da je ubeđen da je prošle godine nezakonito otpušten iz Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) zbog toga što je ukazao nepravilnosti pri izmeni kriterijuma za vizuelni prikaz klasa koncentracija zagađujućih materija po bojama.

Do unapređivanja kvaliteta vazduha se ne dolazi dekretom, nego delovanjem na izvore zagađenja, rekao je za naš portal i dodao da bi broj ložišta u Beogradu morao bar da se prepolovi na 150.000 da bi došlo do vidljivog poboljšanja.

SEPA je nedavno izmenila kriterijume za kategorije zagađenosti vazduha koji se obeležavaju bojama

Jovanović kaže da je nacionalni indeks kvaliteta vazduha za časovne vrednosti monitoringa agencije SEPA nedavno izmenjen tako se vizuelno pokazuje manje zagađenje i to da bi se ostvario „psihološki, veštački“ uticaj na građane koji vide stanje preko medija.

„Danas sam u jednom trenutku video da je koncentracija zagađenja na Vračaru bila 91 i da je indeks bio u crvenom, što znači da je vazduh zagađen. Po starom kriterijumu bi ta vrednost bila označena ljubičastim“, naveo je. U ovoj metodologiji, ta boja označava da je vazduh vrlo zagađen.

Šta radi radna grupa

Na današnjoj konferenciji za štampu ispred Skupštine grada Beograda, aktivista pokreta Ne davimo Beograd Radomir Lazović upitao je koji su rezultati rada radne grupe koju je Vlada Srbije osnovala pre godinu dana tokom jedne višenedeljne epizode zagađenosti vazduha i šta je s novcem prikupljenim od eko takse.

U nacrtu gradskog plana kvaliteta vazduha nisu registrovani novi emiteri zagađujućih materija, istakla je naučna savetnica u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) Univerziteta u Beogradu Dragana Đorđević. Ona je ukazala na primer livnice Mei Ta u Bariču u opštini Obrenovac i rekla da je postrojenje dobilo dozvole kao alatnica i magacin, a da se bavi proizvodnjom delova za automobilsku industriju.

Komentara: (1)
Dejan Vukovic / 05.03.2021.

Nista nam ovo ne valja, definitivno. Seku se sume, unistavaju pluca planete…automobila je sve vise, fabrike ispustaju u atmosferu bez ikakve kontrole tone otrovnih materijala. Stvarno ovo postaje strasno mesto za zivot. Kada cemo shvatiti da ovo ovako vise ne ide i da smo mi kao ljudi krivi za sve sto se desava oko nas.Mislim da bismo svi trebali da se u ekoloskom smislu obrazujemo, vodimo racuna o prirodi kao pojedinci, da se uvedu za pocetak ruski fotokataliticki preciscivaci vazduha, prevashodno u skole, obdanista i bolnice jer samo ako budemo vodili racuna o prirodi, vodicemo racuna i o sebi

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Izdato Resenje o obimu i sadrzaju Studije o proceni uticaja na zivotnu sredinu projekta Jadar

Projekat Jadar dobio rešenje o obimu i sadržaju studije o proceni uticaja na životnu sredinu

26. februar 2021. - Ministarstvo zaštite životne sredine je izdalo rešenje o obimu i sadržaju studije o proceni uticaja na životnu sredinu za rudarski deo projekta Jadar kompanije Rio Tinto

danska, sume, poljoprivreda

Danska pretvara poljoprivredno zemljište u šume, prirodna staništa

26. februar 2021. - Kako bi smanjila upotrebu veštačkih đubriva, Danska je odlučila da 15 odsto svog poljoprivrednog zemljišta pretvori u šume i prirodna staništa

deponija duboko

Zatvoren Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko

26. februar 2021. - Inspekcija za zaštitu sanitarne deponije zatvorila je Duboko, nekada ključni regionalni centar za upravljanje otpadom za devet lokalnih samouprava

crna gora francuska afd sporazum kredit spajic vukovic

Crna Gora potpisala ugovor o kreditu sa Francuskom razvojnom agencijom

26. februar 2021. - Francuska razvojna agencija će podržati reforme u sektorima upravljanja otpada, obnovljive energije, održivog šumarstva i klimatskih akcija