Iako bi Srbija u narednih pet godina mogla da dobije vetroparkove snage 1 GW, tek u narednih deset do 20 godina očekuje je značajnija dekarbonizacija sektora proizvodnje električne energije iz uglja. U sprovođenju ovog neminovnog i skupog procesa može joj pomoći Zelena agenda za Zapadni Balkan, moglo se čuti na danas održanoj onlajn konferenciji Zelena ekonomija – podizanje vrednosti tržišta Srbije.
Zemlje Zapadnog Balkana pre nekoliko dana potpisale su Sofijsku deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, čime su su obavezale na niz konkretnih akcija. Zelena agenda je predviđena Evropskim zelenim dogovorom, koji predstavlja strategiju Evropske unije da postane klimatski neutralna do 2050.
Sem Fabrizi, šef Delegacije EU u Srbiji: Zelena agenda će ubrzati tranziciju u Srbiji
Pitanje zelene ekonomije je pre svega pitanje prioriteta. Ako Srbija stavi klimatske promene na prvo mesto svih vaših planova, biće potrebne veće investicije iz budžeta, iz fondova međunarodnih finansijskih institucija, iz EU, ali morate, pre svega, da postavite politički cilj da biste izveli ovakvu tranziciju, koja dugo traje. Startna pozicija Srbije je niska i mora se popraviti, a cilj Zelene agende je da to promeni i ubrza tranziciju.
Srbija je potpisala ovaj dokument u Sofiji što govori da je prisutna politička volja, ali sada mora da usledi realizacija. Trebalo bi da Srbija prihvati da zelena ekonomija nije luksuz, već nešto što može da otvori nova radna mesta, kao i da korišćenje uglja nije budućnost.
EPS do 2030. ili 2040. čeka dekarbonizacija
Dragan Vlaisavljević, izvršni direktor za trgovinu električnom energijom Elektroprivrede Srbije (EPS), izjavio je da Evropski zeleni dogovor polako dolazi u region, koji se sada suočava sa novim zahtevima. To, kako je naveo, nisu samo tehnički zahtevi, koji su najmanje izazovni, već finanjski zahtevi koji će se odraziti na kupce, u manjom meri na industriju, a u većoj na domaćinstva.
Da bi sproveo dekarbonizaciju EPS mora da poveća ekonomsku i tehničku efikasnost
Dve organizacione celine ove kompanije, kako je istakao, pred sobom imaju ozbiljne ciljeve.
Proizvodni sektor ili elektrane do 2030. ili 2040. čeka dekarbonizacija, pa bi trebalo definisati rokove za ispunjavanje te obaveze. Dekarbonizacija je zahtevan finansijski proces, pa EPS mora da poveća ekonomsku i tehničku efikasnost da bi mogao da isprati taj proces, istakao je on na konferenciji koju je organizovala Adria Media Group.
Drugi sektor EPS-a, EPS Distribucija, kao operator distributivnog sistema dobiće veliku ulogu jer postaje centar oko koga će se okretati tržište, koje će činiti dosta malih proizvođača energije.
Vlaisavljević je naveo da će Srbija za pet godina imati oko 1.500 MW u vetroelektrana, što znači da će se izgraditi elektrane snage oko 1.000 MW bez subvencija.
Investore samo interesuje kako će rešiti problem balansiranja, ništa drugo, naveo je on.
Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike: Dolazi nam dekarbonizacija
Životna sredina je najvažnija. Nema više priče da je najvažnije da proizvedemo energiju, već da mora da bude zelena. Kako bismo se pripremili za Zelenu agendu krećemo sa izmenama zakona. Zelena agenda donosi jedan pojam koji će biti veoma važan u narednom periodu, a to je dekarbonizacija. U Srbiji to je lignit, pa ćemo polako da se okrećemo od njega.
Ovde nije reč samo Pariskom sporazumu i direktivama EU, koje smo se obavezali da sprovedemo, nego o tome da je to dobro za nas jer ćemo imati zdraviju životnu sredinu.
Kada će Srbija rešiti pravni okvir za prozjumere?
Na mogućnost da privreda gradi nove kapacitete za proizvodnju zelene energije podsetio je Miroslav Lutovac, savetnik predsednika Privredne komore Srbije. On je poručio da je privreda spremna da učestvuje u energetskoj tranziciji, ali nema valjanog zakonodavnog okvira, pa je dobro da nova ministarka najavljuje promene zakona.
Privreda bi za početak mogla da obezbedi 50 MW iz solarnih panela
Srbija kasni za onim što se dešava u svetu, a to je korišćenje solarne energije, dodao je Lutovac. Kao dobar pristup u energetskoj tranziciji on je naveo distribuiranu prozvodnju, koja podrazumeva više manjih izvora energije, kao što su solarne elektrane na krovovima firmi i domaćinstava.
Postavljanje solarnih panela na krovovima domaćinstava je ogroman potencijal
„Ako samo hiljadu privrednika iskoristi krovove ili druge površine da postavi elektrane snage do 50 kW dobićemo ukupno 50 MW, što nije malo, a nadohvat je ruke. Treba kao društvo da se fokusiramo da se privrednici motivišu da to iskoriste. Ako se to primeni kod domaćinstava, i sa mnogo manjim pojedinačnim snagama, ali većim brojem instalacija, efekti bi bili mnogo veći. Trošak postavljanja panela je sam po sebi prihvatljiv, a tehnologija je pristupačna“, istakao je Lutovac.
Vlaisavljević je pozdravio ovaj predlog kao dobar, ali je naveo da će morati da sačeka izmene propisa kako bi se omogućilo da svi zainteresovani građani postanu prozjumeri.
Koju god da okrenem stranu u novinama ili na internetu u svim prilikama kada se radio struji iz raznih izvora energije i o zalaganju Vlasti i sada Komre uvek se izostavlja u Sistemu Suncanih kolektora Inovacija Dr. Vladana Petrovica ciji izum ima ozbiljan potencijal kao jedinica da daljinske sisteme grejanja kao snabdevac energijom iz Sunca a cija je cena stabilna pa cenama opteretici budzete potrosaca vec stalno citamo neke nebuloze koje vode na bacanje novca i rasipanje obecanjima da je to sto nude energetski efikano bez da nam na „kantaru analiza“ tu efikasnost iz njihove „LABORATORIJE“ i pokazu.Fala za one koji procitaju ovaj tekst.