EU pritisla Hrvatsku jer još nema izveštaja o energetskoj efikasnosti

Gubici u ljudskim resursima i falična baza podataka bivše nadležne nacionalne službe u Zagrebu onemogućili su Evropsku komisiju da zaokruži sliku o napretku u Evropskoj uniji. Hrvatska sad ima drugu agenciju zaduženu za godišnju rekapitulaciju razvoja energetske efikasnosti.

Ministarstvo zaštite okoliša i energetike saopštilo je da će „u vrlo kratkom roku“ izbaciti proverene i kvalitetne podatke s kojima kasni u dostavljanju Evropskoj uniji. Hrvatska je trebalo da godišnji izveštaj o energetskoj efikasnosti objavi do 30. aprila i zbog kašnjenja je upravo zaradila opomenu.

Domaći zvaničnici su rekli da je administracija u Briselu obaveštena o situaciji i da će posle dokumenta za 2018. biti sastavljen i onaj za lane. Naime, ministarstvo je navelo da je zaduženo za merenje napretka u ciljevima za energetsku efikasnost od ukidanja Centra za praćenje poslovanja energetskog sektora i investicije.

Hrvatska je 2018. ukinula agenciju nadležnu za praćenje energetske efikasnosti i prebacila odgovornost na Ministarstvo zaštite okoliša

Ta agencija je nestala pre manje od dve godine usled mera štednje. Nadležni prebacuju krivicu na „nefunkcionalnu“ računarsku bazu podataka i odlazak iz ministarstva znatnog broja zaposlenih koji su na tim poslovima radili.

Sadašnje kooordinaciono telo je posle konkursa za ponovno uspostavljanje kompjuterskog sistema uspelo da ga osposobi sredinom prošle godine. Međutim, zbog velikog broja projekata, oni nisu u celosti bili upisani, navodi se u saopštenju.

Izvršna institucija EU je pokrenula postupak za prekršaj u vidu zvanične opomene, na osnovu Direktive o energetskoj efikasnosti iz 2012. godine. Komesari i komesarke su se požalili da još ne mogu da u potpunosti sagledaju koliko je 2018. preostalo do ciljeva za ovu godinu na pojedinačnom i ukupnom nivou.

Hrvatska ima dva meseca da odgovori, a komesari i komesarke prete da će podići spor na viši nivo

„Nedostatak celokupne slike sprečava Evropsku uniju da prilagodi, ukoliko je neophodno, svoju politiku i mere zarad postizanja zajedničkih ciljeva u energetskoj efikasnosti, koji su presudni u našoj borbi protiv klimatskih promena. Hrvatska sada ima dva meseca da odgovori komisiji, inače komisija može da odluči da pošalje obrazloženo mišljenje“ o kršenju pravila o izveštavanju o energetskoj efikasnosti, poručeno je.

Opomena je objavljena u redovnom mesečnom izveštaju o implementaciji propisa. Krajnja instanca je Evropski sud pravde, koji je ovlašćen da razreže kaznu.

Ukupni ciljevi trgovinskog bloka, u kojem je po prošlomesečnom izlasku Velike Britanije preostalo 27 članica, jesu smanjenje ispuštanja gasova s efektom staklene bašte i upotrebe energenata za 20 procenata s nivoa iz 1990. i isto toliko povećanje udela obnovljivih izvora u potrošnji energije.

Prethodni evropski komesar za energetsku uniju Maroš Šefčovič je još u januaru 2018. ocenio da je Hrvatska već postigla nacionalne ciljeve za 2020. uključujući energetsku efikasnost. EU je za 2030. zacrtala obaranje emisija za 40 odsto, potrošnje energije za 27 procenata i podizanje udela obnovljivih izvora za 27 odsto sa iste početne pozicije.