Evropska komisija je svesna državne pomoći registrovane u studiji za period od 2015. do 2017, naveo je Sekretarijat Energetske zajednice u Beču i objavio procenu koja proizilazi iz tog dokumenta. Subvencije za ugalj izazivaju zabrinutost u kontekstu pravila o konkurenciji, otkrio je Sekretarijat i poručio vlastima da usklade mere s pravilima EU.
Glavna uprava Evropske komisije za konkurentnost je među stranama obaveštenim o nivou podrške sektoru uglja kroz javne fondove, navodi Energetska zajednica u poslednjem saopštenju. Njen sekretarijat je otkrio da je naložio vlastima u Bosni i Hercegovini, na Kosovu*, u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Ukrajini „da dalje prouče ove mere u smislu njihove usklađenosti sa pravnim tekovinama koje se tiču državne pomoći“. Preliminarna procena proizlazi iz studije u kojoj su praćene „direktne i pojedine skrivene“ subvencije za ugalj rudnicima i termoelektranama.
Upozorenje sekretarijata sa sedištem u Beču, uzdignuto i na nivo rečenog tela Evropske unije, potkovano je podacima za period od 2015. do 2017. godine. Studija je objavljena u junu.
„Zabranjena je bilo kakva državna pomoć što narušava konkurenciju ili joj preti, pogodujući određenim poduhvatima ili favorizujući određene energetske resurse. Zbog toga što državna pomoć može da naruši konkurenciju i utiče na prekogranično trgovanje energentima, kontrolisanje pomoći koju odobravaju javne institucije je od ključnog značaja za uspostavljanje regionalnog energetskog tržišta“, naglasio je sekretarijat.
Sekretarijat Energetske zajednice: Kontrolisanje pomoći koju odobravaju javne institucije je od ključnog značaja za uspostavljanje regionalnog energetskog tržišta
Energetska zajednica je uspostavljena kao prelazni format za zemlje koje se približavaju članstvu u energetskoj i Evropskoj uniji. To telo je nedavno opomenulo Srbiju zbog neusklađivanja s regulativom za ispuštanje mikročestica i gasova s efektom staklene bašte.
A vlada u Prištini mora da pravda svoj stav o planu gradnje termoelektrane na ugalj. Primiču se rokovi za kontroverzni projekat Kosova e Re ili Novo Kosovo, za koji je odabrana kompanija ContourGlobal. Po podacima za 2018, obe privrede su zaostajale za ciljevima za energiju iz obnovljivih izvora, kao i Severna Makedonija i Slovenija.
Nova administracija u Briselu ističe odlučnost da postepeno iskoreni upotrebu uglja i drugih štetnih goriva, da sprečava stvaranje otpada i zagađenje, pojača recikliranje i ohrabri prelazak na čistija rešenja.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.