U fokusu

XV Regionalna letnja škola Energy and Climate planning

Katarina-Kulic-autorski-tekst

Slika: Katarina Kulić

Objavljeno

06.09.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

06.09.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

Autor: Katarina Kulić, master ekolog i učesnica letnje škole

Od 18-24. avgusta u Vitezu, u Bosni i Hercegovini, održana je XV Regionalna letnja škola “Energy and Climate planning”. Učesnici su bili upoznati sa dobrim i lošijim primerima energetske tranzicije i kroz grupni rad predložili akcione planove za dekarbonizaciju zemalja Zapadnog Balkana.

Regionalni centar za informisanje i obrazovanje iz održivog razvoja za Jugoistočnu Evropu – REIC, organizuje već 15. godinu za redom regionalnu letnju školu za Zapadni Balkan u saradnji sa Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit GmbH (GIZ).

Škola je ove godine bila posvećena važnom dokumentu Evropske unije i Energetske zajednice, nacionalnom energetskom i klimatskom planu (NEKP). Glavnih pet delova NEKP-a su energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije (OIE) i energetsko tržište, energetska sigurnost i istraživanje i inovacije. Ovaj dokument služi da se uspostave strateški ciljevi u različitim oblastima energetskog sektora kako bi se odredili budući koraci i ulaganja u pravcu dostizanja ciljeva EU i Energetske zajednice, a to je pre svega smanjenje emisija CO2, odnosno dekarbonizacija.

Dugoročno planiranje daje realne rezultate – primer Nemačke i Turske

Učesnici letnje škole održane od 18. do 24. avgusta u Vitezu, u Bosni i Hercegovini

Nemačka je postala globalni primer po pitanju energetske tranzicije zahvaljujući pre svega želji i zahtevima građana ove države za fokusom na obnovljive izvore energije.

Koncept energetske tranzije je razvijen početkom ’80-tih godina kada se pojavio termin Energiewende što označava energetski sistem bez uglja i nuklearne energije. Predavanje o energetskoj tranziciji Nemačke održala je Sonja Risteska (Agora, Energiewende). Ona je naglasila odluku nemačkih vlasti da do 2038. godine ne koristi ugalj kao i da do 2060. godine 60% energije bude iz obnovljivih izvora. Ova promena podrazumeva i stvaranje novih radnih mesta, pa se u prethodnim godinama u ovoj zemlji zaposlilo preko 300.000 ljudi u sektoru obnovljivih izvora energije koji se popularno nazivaju “green jobs”.

Veliki problem – nedostatak javno dostupnih podataka, a posebno publikovane statistike u zemljama Zapadnog Balkana

Deger Saygin (SHURA – organizacija za energetsku tranziciju Turske) izložio je glavne probleme Turske u energetskoj tranzciji. Godišnje se energetska potrošnja uvećava za 4-5% usled rasta populacije, a velika količina fosilnih goriva se uvozi. Imajući ove podatke u vidu, Turska je tek pre nekoliko godina ušla u energetsku tranziciju i postavila sebi ciljeve. Jedan od njih je da 2023. godine udeo energije iz obnovljivih izvora bude 20,5%, dok je u 2018. godini taj udeo bio 12%. Da li će Turska uspeti ovo da realizuje ostaje da vidimo, iako to deluje malo verovatno, a upravo nam ove brojke pokazuju da strategije trebaju biti realistične i da se ne može za kratko vreme postići brza energetska tranzicija.

Različite države, slični problemi

Tokom trajanja škole, polaznici su bili podeljeni u četiri grupe i mogli su da izaberu jednu od zemalja Zapadnog Balkana nakon čega je trebalo da osmisle akcioni plan za dekarbonizaciju odabrane zemlje. Učesnici su se susreli sa velikim problemom – nedostatkom javno dostupnih podataka, a posebno publikovane statistike u pomenutim državama.

Prelazak na OIE i ulaganje u energetsku efikasnost su ulaganje kako u sadašnjost, tako i u budućnost zemalja regiona

Odabrane su bile: Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Kosovo*. Iako su u pitanju različite države odnosno teritorije, trenutna situacija je prilično slična. Energetski sistemi ovih zemalja najviše se oslanjaju na fosilna goriva, pre svega na najnekvalitetniji tip uglja – lignit, koji je niske energetske vrednosti i veoma loše utiče na kvalitet vazduha. Prema prezentovanim rezultatima ono što je zajedničko za sve zemlje je velika potrošnja energije na rezidencijalni sektor odnosno na zagrevanje i hlađenje zgrada i kuća, a zatim na transport i industriju.

Najzabrinjavajući je primer Prištine, gde još uvek ne postoji sistem daljinskog grejanja, pa su građani tokom zimskih meseci primorani da se greju sagorevanjem uglja i drveta u kućnim ložištima. Kako su zgrade izutetno energetski neefikasne, sagoreva se i veća količina uglja i drveta, pa je samim tim vazduh izuzetno zagađen što predstavlja veliki zdravstveni problem.

U energetskom sektoru je ključ za ublažavanje klimatskih promena

Sa druge strane, pomenute zemlje imaju dobre preduslove za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora – solarne energije, geotermalne energije, energije vetra i biomase i upravo je to bila ključna preporuka u svim akcionim planovima. Na primer, poljoprivredni otpad, odnosno biomasa koji nastaje na oranicama Srbije može se iskoristiti za proizvodnju energije, te bi stoga trebalo više pričati o konceptu from-waste–to–fuel.

Trebalo bi više pričati o konceptu from-waste–to–fuel

Prelaskom na obnovljive izvore energije i ulaganjem u energetsku efikasnost države regiona bi značajno doprinele u smanjivanju emisije CO2 i time ublažile globalno zagrevanje i klimatske promene, pa su ova dva ključna koraka  ulaganje kako u našu sadašnjost, ali i budućnost.

* Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Bugarska nagovestila mogucnost prestanka upotrebe uglja 2025 Maritsa iztok

Bugarska nagovestila mogućnost prestanka upotrebe uglja 2025. godine

03 August 2021 - Trenutna verzija Nacionalnog plana za oporavak i otpornost mogla bi dovesti do naglog ukidanja upotrebe uglja usled zatvaranja kompleksa Maritsa iztok

EMS konsultanta dalekovoda Obrenovac Bajina Basta

EMS traži konsultanta za izgradnju dalekovoda Obrenovac – Bajina Bašta

01 August 2021 - EMS će odabrati konsultantsku firmu za projekat dvosistemskog nadzemnog dalekovoda od 400 kilovolti između Obrenovca i Bajine Bašte

Hrvatski plan oporavka i otpornosti 200 miliona evra za elektricne autonomne taksije u Zagrebu

Hrvatski plan za oporavak i otpornost: 200 miliona evra za električne autonomne taksije u Zagrebu

30 July 2021 - Plan se finansira sa 6,3 milijarde evra grantova i 3,6 milijardi evra kredita, koji su obezbeđeni kroz program oporavka i otpornosti EU.

Vetropark Bajgora povezan mrezu dalekovodom

Vetropark Bajgora povezan na mrežu dalekovodom od 20 kilometara

29 July 2021 - KOSTT je pod napon stavio vod od 110 kilovolti koji povezuje podstanicu Vushtrri 1 i vetropark Bajgora od 105 megavata u izgradnji