Vodonik je karika energetske tranzicije – za brže razvijanje kapaciteta neophodna saradnja u regionu

U energetici uopšte i energetskoj tranziciji ne postoji univerzalno rešenje, a vodonik, i to prevashodno zeleni vodonik, verovatno će naći svoje mesto u mozaiku u Srbiji i okolnim zemljama, poručili su učesnici konferencije Vodonik – energent budućnosti, održane u Beogradu. Pritom, istakli su, brzina razvoja ovog sektora zavisi od razmene znanja unutar regiona i praćenja uspešnih primera širom Evrope i sveta.

Upotreba vodonika, osim što bi doprinela procesu dekarbonizacije, omogućila bi i veću fleksibilnost i sigurnost energetskog sistema Srbije, uz smanjenje zavisnosti od uvoznih energenata, istakao je vršilac dužnosti generalnog direktora EPS-a Dušan Živković. „Verujem da Elektroprivreda Srbije, kao što je bila pokretač privrednog razvoja, može da bude i pokretač uvođenja vodoničnih tehnologija“, izjavio je na otvaranju konferencije Vodonik – energent budućnosti.

Skoro sav vodonik na svetskom tržištu i dalje se proizvodi direktno od fosilnog gasa i nosi snažne emisije gasova s efektom staklene bašte. Naziva se sivim vodonikom. Ukoliko se ugljen-dioksid u ovom procesu hvata i skladišti, pa nema troškova na ime dozvola za ispuštanje, ima plavu etiketu. Međutim, ta tehnologija je još uvek skupa i nepouzdana.

Zeleni vodonik nije još ni približno konkurentan na tržištu

Potencijalni adut za dekarbonizaciju je zeleni vodonik, samo što je on daleko od tačke da može komercijalno da se takmiči sa sivim. Dobija se elektrolizom vode uz napajanje strujom iz obnovljivih izvora. Evropska unija trenutno favorizuje ovu opciju i deli milijarde evra u subvencijama za razvoj i infrastrukturu.

Kad elektrolizeri dobijaju električnu energiju iz nuklearnih elektrana, koje imaju status niskougljeničnog izvora, proizvode ružičasti odnosno pink vodonik.

Širom Evrope je u izgradnji i planu infrastruktura za proizvodnju, prenos, distribuciju i upotrebu vodonika. Može da posluži za skladištenje viška energije iz vetroelektrana i solarnih parkova. Kompanije u sektorima cementa i čelika računaju na njega u naporima za dekarbonizaciju svoje proizvodnje. Ima eksperimenata, pa i većih projekata umešavanja s prirodnim gasom kao i u saobraćaju i petrohemiji.

EU daje 20 milijardi evra subvencija za zeleni vodonik

Zapadni Balkan je u zaostatku u odnosu na EU na ovom polju, upozorili su učesnici konferencije Vodonik – energent budućnosti. Govornici na panel-diskusiji o ulozi tog goriva u energetici su se složili da je ono samo jedan od elemenata u mozaiku energetske tranziciju, budući da nijedno zasebno rešenje nije univerzalno.

Vodonik, i to prevashodno zeleni vodonik, verovatno će naći svoje mesto u sistemu u Srbiji i okolnim zemljama, zaključili su i istakli da brzina razvoja ovog kompleksnog sektora zavisi od razmene znanja unutar regiona i praćenja uspešnih primera širom Evrope i sveta.

Direktor uprave mađarske kompanije Enasco Capital Jožef Super ističe da projekte za zeleni vodonik nije moguće raditi bez subvencija Evropske unije i napomenuo da je ona spremila ukupno 20 milijardi evra. Međutim, za osam do deset godina bi njegova cena mogla da se poravna sa sivim vodonikom, procenio je.

Super: Zeleni vodonik bi mogao da po ceni parira sivom već za osam godina

Kada je u Mađarskoj pre devet godina puštena u rad jedna solarna elektrana od 15 megavata, do tada najveća, to je bila udarna vest, ispričao je. Sada je u toj zemlji na mreži preko 5,6 gigavata i tržište je već pregrejano, a plan je da za manje od deset godina kapacitet dostigne 12 gigavata.

To je prilika za zeleni vodonik, jer elektroenergetski sistem ne može da izdrži dnevni vrhunac proizvodnje struje iz solara uz redovnu potražnju, objašnjava Super. Viškovi mogu da pokreću elektrolizere. U suprotnom, deo fotonaponskog kapaciteta će oko podneva morati da se isključuje.

Oprema se čeka i po više od dve godine

Nije lako napraviti elektrolizer, napomenuo je Super, obrazloživši da u Mađarskoj neke kompanije čekaju opremu i po više od dve godine. Iako putanja ide ka bankabilnosti, za projekte je jako teško naći finansiranje i zbog toga što u njima učestvuje po barem šest ili sedam igrača, napomenuo je ovaj govornik.

U toj zemlji je u toku tri pilot-projekta i svi će biti završeni u roku od nekoliko meseci. Ukupna snaga im je 13 megavata, a namene su im veoma različite, naglasio je Super i isto preporučio Srbiji. Takođe, Mađarska radi na razvoju dve doline vodonika. Srbija zahvaljujući svojim hidroelektranama ima veću mogućnost iskorišćenja kapaciteta proizvodnje zelenog vodonika, zaključio je.

Elektroprivrede u regionu sarađuju s gasnim kompanijama

Aleksandar Jakovljević, direktor za strategiju i regulatorne odnose u EPS-u, skrenuo je pažnju na nedovršenost regulative za vodonik. Ciljevi iz nacrta vodonične strategije iz juna 2022. nisu bili dovoljno ambiciozni, po njegovom mišljenju.

EPS ne može sam da sprovede energetsku tranziciju, već u saradnji sa operatorima prenosnog i distributivnog sistema i sa drugim subjektima, barem onima iz energetskog sektora, smatra Jakovljević. Podsetio je da Hrvatska elektroprivreda (HEP) radi na vodoniku sa operatorom sistema prenosa gasa, kompanijom Plinacro.

Dalje, glavni nosilac Doline vodonika Severni Jadran je Holding Slovenske elektrarne (HSE), koji sa kompanijom za prenos gasa treba da gradi postrojenje na lokaciji termoelektrane na ugalj Šoštanj. Tako i EPS treba da udruži snage sa Srbijagasom, izjavio je Jakovljević.

EPCG će s poljskim partnerom iskombinovati vetroelektranu na moru sa elektrolizerom

Ivan Mrvaljević, direktor za razvoj i investicije u Elektroprivredi Crne Gore (EPCG), kazao je da je ta zemlja mala i da ne može da investira u istraživanja, ali da može u primenu novih tehnologija. Crna Gora uz pomoć nemačke razvojne agencije GIZ radi na strategiji vodonika, naveo je.

EPCG je u novembru zasnovao partnerstvo s poljskom kompanijom Respect Energy. Projekat koji je u začetku obuhvata planiranje vetroelektrane na moru i postrojenja za proizvodnju zelenog amonijaka, kao i vodonika, izjavio je Mrvaljević.

Treba pomenuti i da su kineske kompanije Shanghai Fengling Renewables i Serbia Zijin Copper u januaru najavile investicije od ukupno dve milijarde evra u Srbiji u solarne i vetroelektrane i postrojenje za proizvodnju vodonika kapaciteta 30.000 tona godišnje.

Naftna i gasna kompanija NIS je ranije pokrenula projekat za proizvodnju zelenog i plavog vodonika. Za to je namenila lokaciju kod svoje rafinerije gasa u Elemiru.