OIE

Nacrt vodonične strategije: Srbija bi do 2025. trebalo da započne proizvodnju zelenog vodonika

vodonicna strategija masinski fakultet mitrovic

Foto: BGEN

Objavljeno

09.06.2022.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

09.06.2022.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Srbija bi do 2025. godine trebalo da započne proizvodnju vodonika iz obnovljivih izvora energije, a zatim da do 2035. godišnje proizvodi oko 5.100 tona i do 2050. ukupno 20.600 tona, navodi se u Nacrtu vodonične strategije Republike Srbije, koji je fokusiran na zeleni vodonik. Autori ovog dokumenta su poručili da su vodeće svetske ekonomije i tehnološki lideri već uveliko započeli proces vodonične tranzicije, pa Srbija mora da shvati da je imperativ vremena brža energetska transformacija uz ključno učešće nauke i struke.

U timu koji je pripremio Nacrt vodonične strategije Repubike Srbije nalazilo se 18 profesora sa Beogradskog univerziteta, i to 15 profesora sa Mašinskog fakulteta, jedan sa Fakulteta za fizičku hemiju i dva sa Tehnološko-metalurškog, zatim jedan sa kragujevačkog Fakulteta inženjerskih nauka, dva stručnjaka Instituta za nuklearne nauke „Vinča“, jedan sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) i dva konsultanta.

U radu su učestvovali i Institut Mihajlo Pupin i poslovno udruženje Elektromašinogradnja, a koordinator izrade Nacrta bila je Privredna komora Srbije. Da podsetimo, koncept Vodonične strategije Srbije predstavljen je u februaru 2021.

Razvojni planovi energetike baziraju se na znaju, a ne na prirodnim resursima

Radivoje Mitrović, jedan od autora Nacrta i profesor Mašinskog fakulteta, rekao je da trenutno operativno nema s kim da se razgovara o daljim koracima jer je formiranje nove vlade u toku, ali da je izvesno da će vodonična strategija biti deo nove energetske strategije koja se priprema.

Autori su odlučili da objave i Memorandum o vodoničnoj tranziciji Republike Srbije kako bi još jednom skrenuli pažnju na značaj ove teme.

Veoma je važno da se stvari ne posmatraju kanonizovano, u smislu da se samo razmišlja o vrstama energenata – ugalj, voda, obnovljivi izvori, nego onako kako razmišlja razvijeni svet, a to je da se razvojni planovi energetike baziraju na znaju, ne na prirodnim resursima, rekao je Mitrović, prilikom predstavljanja Nacrta na Mašinskom fakultetu.

On je naveo da je Nacrt predstavljen na više skupova u regionalnim privrednim komorama, i istakao da akademska zajednica snosi deo odgovornosti za trenutnu situaciju u energetici Srbije.

Akademska zajednica snosi deo odgovornosti za trenutnu situaciju u energetici Srbije

Imperativ vremena je brža energetska transformacija uz ključno učešće struke i znanja, i svi koji su eksperti nemaju opravdanje da se ne uključe, i da traže izgovore, ko će drugi ako ne oni koji imaju i znanje i iskustvo, naveo je Mitrović, i dodao da se mora institucionalizovati učešće nauke i struke kako bi redovno davala komentare na odluke koje se donose.

vodonicna strategija masinski fakultet radivoje mitrovic
Radivoje Mitrović, Zoran Ilić, Vladimir Popović, and Miljan Vuksanović

Izrada i usvajanje Vodonične strategije Republike Srbije, kako se navodi u Nacrtu, je odgovor srpske akademske i privredne zajednice na ovaj novi globalni izazov.

Da bi uhvatila korak sa najrazvijenijim zemljama sveta, Srbija bi što pre trebalo da mobiliše odgovarajuće nacionalne resurse, naučnu zajednicu, obrazovni sistem i industriju, i usmeri ih na razvoj i primenu vodoničnih tehnologija, navodi se u nacrtu.

Nacrt sadrži Šest ciljeva

Nacrt definiše šest specifičnih ciljeva. Prvi je zakonska regulativa, drugi jačanje ljudskih resursa i kapaciteta za istraživanje i razvoj novih tehnologija, zatim dekarbonizacija energetskog, transportnog i sektora industrije i poljoprivrede, i na kraju proizvodnja zelenog vodonika u novim postrojenjima.

Kadaje reč o šestom cilju planirano je da se do 2025. stvore uslovi i u nekoliko elektrana na obnovljive izvore započne sa proizvodnjom zelenog vodonika, a da se do 2035. najmanje jedan odsto odnosno do 2050. najmanje četiri odsto od ukupno proizvedene električne energije u Srbiji koristi za proizvodnju zelenog vodonika.

Do 2035. vodonik bi trebalo da se proizvodi u elektranama na obnovljive izvore snage oko 100 MW (80 MW vetroelektrana i 20 MW solarnih elektrana), i da se iz oko 270 gigavat-sati (GWh) dobija oko 5.100 tona vodonika godišnje, navodi se u Nacrtu.

Do 2050. vodonik bi trebalo da se proizvodi u elektranama na obnovljive izvore snage oko 400 MW (320 MW vetroelektrana i 80 MW solarnih elektrana), i da se iz oko 1.080 GWh ostvari proizvodnja od oko 20.600 tona.

Predstavljanju Nacrta prisustvovali su i Zoran Ilić, pomoćnik ministarke rudarstva i energetike, Vladimir Popović, dekan Mašinskog fakulteta, Miljan Vuksanović, iz firme WES CO Power & Energy. Izradu Nacrta finansijski je podržao GIZ.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Novi talas velikih solarnih projekata Crnoj Gori u redu za dozvole

Novi talas velikih solarnih projekata u Crnoj Gori u redu za dozvole

9. jun 2022. - Qair i drugi investitori u Crnoj Gori dostavljaju zahteve za dozvole i odobrenja za još jedan talas velikih solarnih projekata

GEN-I svoju drugu solarnu elektranu u Severnoj Makedoniji

GEN-I pustio u rad svoju drugu solarnu elektranu u Severnoj Makedoniji

9. jun 2022. - GEN-I grupa je u opštini Kavadarci u Severnoj Makedoniji izgradila fotonaponsko postrojenje od 11,8 megavata

evropa solar radna mesta poslovi izvestaj EU Solar Jobs Report 2024

Usporava rast zelenih poslova u EU, povećanje u solaru samo 0,4 odsto u 2024.

9. jun 2022. - Broj radnih mesta u sektoru solarne industrije u Evropi povećan je 27 odsto u 2023. godini u odnosu na 2022.

djerdap 3 rumunija kapacitet veljko kovacevic

U igri tri opcije za kapacitet RHE Đerdap 3

9. jun 2022. - Srbija razmatra tri opcije za gradnju reverzibilne hidroelektrane koje se, pre svega, odnose na kapacitet koji bi trebalo da ima elektrana