Valjevo ovogodišnji prvak u dostizanju limita od 35 dana lošeg vazduha

Po podacima koje prenosi aplikacija xEco vazduh, u Valjevu je od početka 2023. 35 puta prekoračena srednja dnevna granična vrednost za mikroskopsku prašinu tipa PM10 u vazduhu, čime je već dostignut zakonski limit za celu godinu.

Zakon o zaštiti vazduha propisuje da srednja dnevna granična vrednost čestica PM10 može premašiti 50 mikrograma po kubnom metru samo 35 puta godišnje. Prošle godine je Valjevo zajedno sa Novim Pazarom prešlo taj prag još 6. februara. Sledili su ih Pirot i Kosjerić, koji su limit dostigli počekom marta.

PM10 su smeša dima, čađi i kiselina sa teškim metalima poput olova, kadmijuma, nikla i arsena. Promer ovih čestica manji je od 10 mikrona. Nastaju kao posledica grejanja, saobraćaja i industrijskih aktivnosti.

Zagađenost vazduha u Srbiji je najveća tokom grejne sezone, a za nju su zaslužni neefikasni uređaji u domaćinstvima i korišćenje uglja i mazuta u toplanama i industrijskim postrojenjima. Ona su pritom u ogromnom broju slučajeva zastarela. Situaciju mogu da pogoršaju meteorološki uslovi, pogotovo u gradovima u kotlinama gde ima manje vetra.

Valjevo je 51. dana u godini ispucalo bonus od 35 dana sa lošim vazduhom. Da stvar bude gora, nekoliko lokacija imaju još višu srednju vrednost u ovoj godini.

Akcija. Odmah. pic.twitter.com/fjdUAIdwPi

— Dejan Lekić (@djnlkc) February 21, 2023

Novi Pazar ne zaostaje

Novi Pazar zaostaje samo jedan dan za Valjevom te je u prvih 50 dana ove godine nakupio 34 dana sa prisustvom PM10 čestica većim od propisanog. Građani Novog Pazara svesni problema okupili su se oko inicijative Za zdrav Novi Pazar i sredinom januara gradskim vlastima predali peticiju sa zahtevima za smanjenje zagađenja vazduha.

Na trećem mestu ove neslavne liste nalazi se stanica Beograd Leštane, sa 31 danom prekoračenja.

Možda bi Užice bilo na prvom mestu, ali u Užicu već desetak dana ne radi merač PM čestica

Dejan Lekić, idejni tvorac aplikacije xEco vazduh, nije iznenađen negativnim rekordima. Možda bi Užice bilo na prvom mestu, ali u Užicu već desetak dana ne radi merač PM čestica, rekao je za Balkan Green Energy News.

„Možemo očekivati brojna iznenađenja od novih stanica postavljenih u prigradskim naseljima Beograda koje kontroliše Gradski zavod za javno zdravlje“, napomenuo je. Dok Beograd Leštane ima najveći broj dana sa nedozvoljenom količinom PM čestica, Surčin beleži drastično visoku srednju godišnju vrednost. Doduše, taj pokazatelj formalno može biti očitan tek po isteku kalendarske godine.

Sve veći broj stanovnika je izložen zagađenom vazduhu

Limiti su ove godine postignuti kasnije nego prošle zahvaljujući lepom vremenu i, samim tim, smanjenom potrebom za grejanjem. Međutim, to ne menja činjenicu da je sve veći broj stanovnika izožen zagađenom vazduhu, što jasno pokazuju trendovi prikazani u Programu zaštite vazduha do 2030. godine, istakao je Lekić.

Nedavno je objavljena studija koja je otkrila vezu između dugotrajne izloženosti saobraćajnim i industrijskim zagađivačima vazduha i pojave autoimunih bolesti, poput reumatoidnog artritisa, bolesti vezivnog tkiva i inflamatornih bolesti creva. Mikročestice mogu da dospeju do svake ćelije u ljudskom telu i da oštete svaki organ.

Lekić ističe da je ovakvo stanje vazduha posledica toga što se predviđene mere ne primenjuju.

Nedozvoljena količina azot-dioksida

Aplikacija xEco pokazuje koncentracije i drugih štetnih jedinjenja prisutnih u vazduhu. Srednja dnevna granična vrednost azot-dioksida (NO2) od 85 mikrograma po kubnom metru po zakonu ne sme biti prekoračena. Međutim, stanica Beograd Bulevar despota Stefana je izmerila prekoračenje dva puta od početka godine. NO2 jedinjenje se emituje uglavnom preko izduvnih gasova i saobraćaja.

Valjevo već dve godine nema plan kvaliteta vazduha

Vladimir Pantić, jedan od aktivista Lokalnog odgovora, organizacije koja se zalaže za mere povećanja kvaliteta vazduha u Valjevu, rekao je za Balkan Green Energy News da sve dok ne postoji gradski plan kvaliteta vazduha, ne postoje ni rešenja.

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Lokalni i odgovor su krajem novembra podneli pritužbu zaštitniku građana Zoranu Pašaliću protiv lokalne vlasti zbog višegodišnjeg izostanka mera za smanjenje zagađenja vazduha. On je uputio preporuke gradskoj upravi da preduzme sve mere predviđene zakonom i propisima za donošenje plana kvaliteta vazduha i kratkoročnog  plana, kao i mere za sprečavanje štetnih posledica po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Tri meseca kasnije, ne postoji čak ni nacrt plana.

Većina ljudi u Valjevu je energetski siromašna

Lokalni odgovor je učestvovao u procesu donošenja budžeta Grada Valjeva. Tada je predložio odobravanje subvencija građanima u cilju smanjenja broja individualnih ložišta. „Ljudi su nezainteresovani,. Većina ljudi u Valjevu je energetski siromašna. Kasne sa plaćanjem računa i nemaju od čega da sprovedu promene“, izjavio je Pantić.

Naš sagovornik je naglasio da rebalansom budžeta izvršenim pre nedelju dana nisu obuhvaćene mere za smanjenje zagađenja vazduha.

Inertnost lokalne samouprave je motivisala Lokalni odgovor da se okrene zajednici

Inertnost lokalne samouprave je motivisala Lokalni odgovor da se okrene zajednici, po Pantićevim rečima. Zajedno sa Zavodom za javno zdravlje grada Valjeva pokrenut je program edukacije dece u dve osnovne škole. Deca pokazuju veliko interesovanje za problem zagađenja i to uliva nadu u promene, naveo je.

„Do sada javno zagovaranje nije urodilo plodom. Sada imamo ideju da idemo od naselja do naselja i da razgovaramo sa ljudima, kako bi promenili način grejanja“, naglašava ovaj aktivista. Kako Pantić ističe, zagađenost vazduha u Valjevu prvenstveno potiče od individualnih ložišta, a način na koji firme koriste energente i doprinose zagađenju ostaje nepoznanica za javnost.