Životna sredina

Mnogi gradovi u Srbiji već dostigli zakonske limite zagađenja vazduha za celu 2022. godinu

U nizu gradova Srbiji prekoraceni limiti zagadenja vazduha 2022

Foto: Novi Pazar (Babaroga / Wikimedia Commons – copyrighted free use)

Objavljeno

07.02.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

07.02.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Na aplikaciji xEco vazduh se vidi da je od 1. januara vazduh u u Novom Pazaru i Valjevu 35 dana bio prekomerno zagađen česticama PM10, čime je već dosegnut zakonski limit za celu godinu. To su podaci iz državnih mernih stanica, a iz mreže građanskog monitoringa dolaze indicije da su brojna druga mesta u Srbiji u istoj ili goroj situaciji. Zvanična prekoračenja za 2022. su u drugim segmentima već zabeležena u Boru i na lokacijama Mostar i Dr. Dragiša Mišović u Beogradu.

Zaključno sa 6. februarom, dakle za 37 dana od početka godine, vazduh u Novom Pazaru i Valjevu je već po 35 dana bio prekomerno zagađen mikroskopskom prašinom tipa PM10, pokazuju podaci sa državnih mernih stanica koje prenosi aplikacija xEco vazduh. Toliko puta je premašena srednja dnevna vrednost od 50 mikrograma po kubnom metru, čime je dostignuto ograničenje propisano Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha.

Slede Kosjerić i Pirot sa po 25 dana, Obrenovac i stanica Smederevo Radinac sa po 23 i Užice i Čačak sa po 22 dana. To znači da bi ti gradovi i još nekoliko njih bi mogli da dostignu zakonski limit već do kraja meseca.

nizu gradova Srbiji prekoraceni limiti zagadenja vazduha 2022

Indeks kvaliteta vazduha nije alat?

Na zahtev Eko straže da se televizijskim stanicama uvede obaveza obaveštavanja javnosti kada je vazduh prekomerno zagađen, Vlada Srbije je prošle nedelje odgovorila da indeks kvaliteta vazduha ukazuje na „kratkoročno stanje“, a da se „dugoročna situacija može značajno razlikovati“. Taj pokazatelj „nije alat za proveru usklađenosti sa graničnim vrednostima“, tvrde u kabinetu premijerke Ane Brnabić.

Tvorac aplikacije xEco vazduh Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) ukazuje na član 74 Ustava Srbije: Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. On je ukazao i na to da je država ratifikovala Arhusku konvenciju i da se njome propisuje da sve informacije o zdravlju ljudi i stanju životne sredine moraju biti dostupne i da se transparentno prenose građanima.

Ustav i Arhuska konvencija takođe obavezuju državu da blagovremeno obaveštava građane o zagađenosti vazduha

Zvanični godišnji izveštaj se obično objavljuje tek u septembru naredne godine, budući da se čekaju informacije institucija koje rade takozvani manuelni monitoring, dodaje Lekić. Međutim, indikacije iz mreže građanskog monitoringa kvaliteta vazduha pokazuju da je u nizu gradova situacija slična kao u Novom Pazaru i Valjevu.

Po neverifikovanim podacima iz ličnih analizatora, Šabac, Zaječar, Gornji Milanovac, Leskovac, Brodarevo kod Prijepolja, Negotin, Borča-Greda i Čačak i nekoliko drugih mesta su od početka godine takođe prekoračili ili su na rubu da prekorače granicu od 35 dana prekomernog zagađenja česticama PM10, ističe Lekić za Balkan Green Energy News.

Šabac, Zaječar, Gornji Milanovac, Leskovac, Brodarevo kod Prijepolja, Negotin, Borča-Greda i Čačak su među mestima najugroženijim prisustvom suspendovanih čestica PM10

NEA je na početku godine objavila dostupne informacije za 2021. godinu i upozorila da državna mreža ne pokriva 17 od 29 gradova Srbije s više od 50.000 stanovnika. Novi Pazar i Valjevo su bili prvi i po broju dana i srednjoj godišnjoj vrednosti za PM10 i PM2.5.

Obaveštavanje javnosti nije zadovoljavajuće ukoliko ga nema u medijima

Po pomenutoj uredbi, Agencija za zaštitu životne sredine i nadležne pokrajinske i lokalne institucije su dužne da, kada dođe do prekoračenja tolerantne vrednosti bilo kojeg od praćenih zagađivača, o tome obaveštavaju javnost „i putem drugih elektronskih ili pisanih medija.“

Eko straža je tražila da se te informacije objavljuju na televiziji tako što će se prikazivati i vrednosti zagađujućih materija i indeks kvaliteta. On je osmišljen tako da se, pojednostavljeno, u nekoliko boja označava koliko je vazduh zagađen.

Bor blizu godišnjeg limita za SO2

Zagađenost u Srbiji i okolnim zemljama je najveća tokom grejne sezone, a za nju su zaslužni neefikasni uređaji u domaćinstvima i korišćenje uglja i mazuta u toplanama i industrijskim postrojenjima, a ona su pritom takođe u ogromnom broju slučajeva zastarela. Situaciju mogu da pogoršaju meteorološki uslovi, pogotovo u gradovima u kotlinama gde ima manje vetra.

Novi Pazar je kvotu od 35 dana za PM10 ispunio još 5. februara, a spisak se tu ne završava. Naime, u istom gradu je već tri puta premašena srednja dnevna granična vrednost od 85 mikrograma azot-dioksida (NO2) po kubnom metru, a zakonski, ili bolje rečeno teoretski, ne toleriše se nijedno prekoračenje. Jedan dan u crvenom je zabeležila i državna stanica Beograd Mostar, koja se 2021. kotirala najgore u tom segmentu, kako je prenela NEA.

U Novom Pazaru je premašen i godišnji zakonski limit za broj dana s prekomernom zagađenošću vazduha azot-dioksidom

Azotni oksidi, označeni simbolom NOx, dolaze uglavnom iz motora s unutrašnjim sagorevanjem, dakle saobraćaja, ali i iz hemijske industrije i drugih izvora. Slično i štetni prizemni ozon, O3, potiče najviše iz izduvnih gasova. Zasad je u Srbiji jedan zvanični uređaj, kod kliničko-bolničkog centra Dr. Dragiša Mišović na Dedinju, registrovao prekoračenje od sto mikrograma po kubiku u toku jednog dana i tako prešao limit za 2022. godinu.

Sve ove zagađujuće materije ugrožavaju javno zdravlje i životnu sredinu. Što se tiče opasnog sumpor-dioksida (SO2), najgore je već godinama u Boru, gde Zijin upravlja topionicom bakra.

Novi Pazar i Valjevo su na putu da prvi u Srbiji prekorače i propisani broj sati tokom kojih koncentracije NO2 mogu da budu povišene

Stanica Gradski park je od početka godine zabeležila 11 prekoračenja srednje časovne granice od dozvoljenih 24 tokom kalendarske godine. S dnevnim skokovima je situacija još gora, jer je granična vrednost SO2 u Boru nadmašena već dva puta, a toleriše se samo tri puta po godini.

Novi Pazar i Valjevo su u vrhu tužne top-liste i kad je reč o nedozvoljenim koncentracijama NO2 po satu, sa 11 odnosno pet slučajeva od 18, koliko je dozvoljeno godišnje.

Stanje u Valjevu je prošle godine bilo gore nego što je zvanično prikazano

Aktivista Vladimir Pantić iz organizacije Lokalni odgovor iz Valjeva izjavio je za naš portal da je po podacima iz stanica u nadležnosti gradske uprave prošle godine bilo 163 dana s prekomernim koncentracijama suspendovanih čestica tipa PM10. „Međutim, po nezvaničnim informacijama iz Zavoda za javno zdravlje je u novembru bilo još devet nezabeleženih dana, pa bi konačan broj bio 173. Po podacima iz državne mreže je bilo samo 151 prekoračenje“, dodao je.

Po nezvaničnim informacijama, u Valjevu je 2021. bilo 173 dana s opasnim nivoima PM10 u vazduhu

Lokalne samouprave u kojima se beleži prekomerna zagađenost vazduha imaju zakonsku obavezu da usvoje planove kvaliteta vazduha. Pantić napominje da je prošli petogodišnji plan je važio zaključno sa minulom godinom.

„Grad je u avgustu objavio da je počeo izradu dokumenta za period od 2022, ali još uvek nije ni formirao radnu grupu. Prošli plan nije imao ni administrativnu saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine, a nije ni dao bilo kakve rezultate. Vršimo pritisak da uključimo javnost u izradu novog plana i da lokalna samouprava počne blagovremeno da izveštava građane“, rekao je Pantić.

Lokalni odgovor je dobio zvanične podatke od Krušika po kojima kotlarnica u toj fabrici, stara skoro stotinu godina, sagorevanjem uglja i mazuta redovno prekoračuje propisane dnevne nivoe zagađenja, napominje naš sagovornik.

Uloga energetskog siromaštva

Po rezultatima jednog istraživanja, dve trećine domaćinstava u Valjevu koja bi trebalo da menjaju izvore grejanja i peći i kotlove i da ulažu u energetsku efikasnost ne mogu to da priušte, čak ni uz subvencije.

„Energetsko siromaštvo pogađa ogroman broj građana. Pritom još nije objavljena ni konačna lista korisnika subvencija za prošlu godinu, a za 2022. je u tu svrhu namenjeno 30 miliona dinara. Kompletni fijasko. To je deprimirajuće“, podvukao je Pantić.

S energetskim siromaštvom dolazi i do sagorevanja neadekvatnog goriva kao što su sirovi ugalj, otpadna guma, plastika i nameštaj, pa čak i iskorišćeno mašinsko i motorno ulje. Za ogrevno drvo je najbolje da se suši godinu dana da bi se smanjila njegova vlažnost, ali socijalno ugrožena domaćinstva obično nemaju adekvatnog prostora niti sredstava da ga kupuju toliko unapred.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Naucnici kisnica nigde nije bezbedna za pice

Naučnici upozorili da kišnica nigde nije bezbedna za piće

11 августа 2022 - Ako se gleda po najstrožim standardima, kišnica svuda na svetu sadrži previše večnih hemikalija (PFAS), čiji štetni uticaj još nije dovoljno poznat

Sume_statistika_jugoistocna Evropa_posumljenost po glavi stanovnika

Za šest decenija smanjila se površina šuma po glavi stanovnika za 60 procenata

11 августа 2022 - Tokom proteklih 60 godina, u svetu je nestalo 80 miliona hektara šume što je površina...

Rio Tinto rad studiji izvodljivosti projekat Jadar

SEOS ukazuje da je obustavljanje projekta Jadar farsa, investitor nastavlja po planu i čeka formiranje nove vlade

10 августа 2022 - Rio Tinto je saopštio da u skladu s ranije preuzetim obavezama namerava da završi internu studiju izvodljivosti za projekat Jadar

Prijavite krivolov prepelica i zaštitite ugrožene ptice u Srbiji

08 августа 2022 - Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije poziva ljubitelje prirode i sve građane da prijave...