U Srbiji je počelo da radi postrojenje za dobijanje energije iz otpada: ko će ga i kako kontrolisati

Pre mesec ipo u Srbiji je započelo spaljivanje otpada zarad dobijanja električne i toplotne energije – aktivnost koja je novina za ceo region, s obzirom da je ovo prvo takvo postrojenje za energetsko iskorišćenje otpada, zbog čega izaziva veliku pažnju javnosti. Postrojenje je, zasad, u režimu probnog rada, a do juna se očekuje zvaničan početak proizvodnje energije.

Balkan Green Energy News je pitao Beo Čistu Energiju, firmu koja upravlja postrojenjem za dobijanje energije iz otpada, koje je dozvole potrebno da dobiju za početak rada, kakav otpad će se spaljivati, kako će se kontrolisati emisije iz postrojenja za energetsko iskorišćenje otpada i gde će završiti ostaci od spaljivanja.

Inače, Beo Čista Energija, koja sprovodi projekat za sanaciju stare i izgradnju nove deponije na lokaciji Vinča, je u vlasništvu francuske kompanije Veolia, japanske kompanije Itochu i infrastrukturnog fonda Marguerite. Između investitora i Grada Beograda 2017. godine je  sklopljen ugovor o javno-privatnom partnerstvu (JPP) na 25 godina.

Do zvaničnog početka rada Beo Čista Energije mora da pribavi još dosta dozvola

U fimi Beo Čista Energije kažu za Balkan Green Energy News da do zvaničnog početka rada moraju da pribave još dosta dozvola.

Dužni su, kako kažu, da pribave Potvrdu o puštanju u probni rad za energanu, Privremenu dozvolu za upravljanje otpadom i Energetsku dozvolu pre nego što energana bude u potpunosti puštena u rad.  Od tog trenutka, dodaju, imaju rok od jedne godine da pribave integrisanu dozvolu.

Sve aktivnosti u vezi sa izdavanjem dozvola su u toku, ali zbog međusobne povezanosti različitih postupaka, pribavljanje svih neophodnih dozvola traje duže, kažu u ovoj firmi.

Spaljivaće se samo novi komunalni otpad

Bilo je dosta pitanja o tome koji će se otpad spaljivati, na šta u Beo Čistoj Energiji kažu da je energana projektovana za spaljivanje komunalnog čvrstog otpada koji JKP Gradska čistoća dopremi u Centar za upravljanje otpadom u Vinči.

Spaljivaće se samo novi komunalni otpad koji se dopremi u Vinču, dogovaraju u ovoj firmi.

Na osnovu procenjene toplotne vrednosti otpada od 8,5 MJ/kg i maksimalnog kapaciteta energane od 340.000 tona godišnje, odnosno 43,6 tona/sat, istovremeno će moći da se proizvodi 22 MWel električne energije i 56,50 MWth toplotne energije, odnosno samo 30,24 MWel električne energije.

Na pitanje da li će se spaljivati otpad koji može da se reciklira, odgovaraju da neće, osim ako ga JKP Gradska čistoća ne dopremi u sklopu komunalnog otpada, već pomešanog sa komunalnim otpadom u javnim kontejnerima.

Drugim rečima, odgovornost je na gradskoj firmi i Gradu Beogradu, pa ostaje da se vidi da li će gradske vlasti obezbediti uslove da se recikabilni otpad reciklira, umesto da završi u energani.

Izveštaji o praćenju otpadnih gasova biće dostavljeni SEPA

Na pitanje koje kolike emisije će postrojenje imati u Beo Čistoj Energiji kažu da su ugradili tehnologiju prečišćavanja dimnih gasova koja je u skladu sa sadašnjim propisima Srbije, kao i sa strožijom Direktivom EU iz 2019 (Referentni dokument o najboljim dostupnim tehnikama za spaljivanje otpada). Kada se srpsko zakonodavstvo bude uskladilo sa ovom Direktivom, ovo postrojenje će već ispunjavati sve zahteve, dodaju u ovoj firmi.

Sistem za praćenje emisija u skladu sa tom Direktivom, kako navode, pratiće otpadne gasove koji nastaju sagorevanjem otpada.

SEPA će dobiti izveštaje akreditovane laboratorije i interne izveštaje Beo Čiste Energije

„Paralelno sa tim, akreditovana laboratorija će redovno proveravati performanse i rezultate našeg sistema za praćenje i dostavljati nezavisne izveštaje. Kada energana bude u potpunosti puštena u rad, izveštaji o praćenju biće dostavljeni Agenciji za zaštitu životne sredine Srbije (SEPA) u skladu sa zakonom“, dodaju u Beo Čistoj Energiji.

Na pitanje ko je angažovao tu laboratoriju, i da li se ona nalazi u Srbiji ili inostranstvu, u ovoj firmi odgovaraju da će oni angažovati akreditovanu laboratoriju u Srbiji, a za ispitivanje vrednosti dioksina i furana uzorci će biti dostavljeni akreditovanoj  laboratoriji u inostranstvu.

SEPA će, kako se dodaje, dobiti izveštaje tih laboratorija, kao i interne izveštaje Beo Čiste Energije.

Nusproizvodi spaljivanja biće deponovani u Vinči

Spaljivanje će ostavljati iza sebe neke nusproizvode. Na pitanje šta će se raditi sa pepelom koji ostane u ovoj firmi kažu da insineracijom komunalnog otpada nastaje nekoliko vrsta nusproizvoda, poput šljake i pepela (eng. incinerator bottom ash – IBA) i ostataka nakon prečišćavanja otpadnih gasova (eng. air pollution control residues – APCR).

Što se tiče šljake i pepela, prvo se, kako kažu, izvlače metali, a zatim se ostavlja na posebnoj platformi radi sazrevanja, pre nego što se odloži na namenske ćelije deponije koje su već izgrađene. Različite frakcije stabilizovane šljake i pepela mogu se potencijalno ponovo koristiti za izgradnju podloge za puteve.

Nadzor nad sastavom pepela obavljaće se u u skladu sa važećim propisima u Republici Srbiji

„Kada je reč o ostacima nakon prečišćavanja otpadnih gasova, oni se prvo stabilizuju dodavanjem cementa, a zatim deponuju u namenske ćelije. Procedne vode koje nastanu u tim namenskim ćelijama će se pratiti i prečišćavati“, uveravaju u Beo Čistoj Energiji.

Na pitanje ko će kontrolisati sastav ovih ostataka i da li je u skladu sa standardima EU i propisima Srbije, u ovoj firmi kažu da će kontrolu tretiranog pepela, nastalog nakon prečišćavanja otpadnih gasova, obavljati, takođe, akreditovana laboratorija.

„Beo Čista Energija odnosno Veolia Waste Vinča operator je definisala interne procedure kojima su utvrđeni postupci nadzora sastava pepela u skladu sa važećim propisima u Republici Srbiji“, poručuju u Beo Čistoj Energiji.