Životna sredina

U Evropi uklonjeno preko 200 brana tokom 2021. godine

U Evropi uklonjeno preko 200 brana tokom 2021. godine

Foto: © Rob KleinJans Photography

Objavljeno

16.05.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

16.05.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Reke u Evropi su pregrađene sa preko milion brana i barijera, od kojih su mnoge zastarele ili van funkcije. Izveštaj za 2021. navodi da je uklonjeno više 200 brana, što govori o porastu inicijativa za oslobođenje reka. Ekološke organizacije ističu da je nephodno hitno oslobađanje evropskih reka i vodotokova, a Crna Gora je prva u regionu preduzela inicijativu.

Prema godišnjem izveštaju koalicije Dam Removal Europe (DRE), tokom 2021. godine u 17 evropskih zemalja uklonjen je rekordan broj od 239 brana na rekama. Prednjači Španije, koja je uklonila 108 pregrada na rekama.

Ekološka koalicija DRE navodi da je 76 procenata uklonjenih rečnih barijera imalo nizak nagib, dok su 24 procenta činile brane od preko dva metra visine.

Najveća uklonjena brana prošle godine bila je visoka 13 metara i nalazila se u Španiji. Ova zemlja nastavlja da uklanja pregrade na rekama brže od ostalih, a time pokazuje važnost primene zakona koji sprovodi razgradnju zastarelih brana, navode ekolozi.

Portugal, Crna Gora i Slovačka su tokom prošle godine po prvi put uklonile branu sa svojih vodotokova, saopštio je DRE.

Crna Gora otpočela oslobađanje reka

Prva brana na Zapadnom Balkanu je uklonjena u oktobru 2021. godine u Crnoj Gori, radi poboljšanja ekološkog statusa rijeke Vezišnice.

Ovo je bio posebno interesantan slučaj, jer su za samo 9 meseci uklonjene tri nelegalne i nefunkcionalne brane, navodi se u izveštaju. Projekat su realizovali WWF Adria, Opština Pljevlja i Ministarstvo životne sredine Crne Gore, uz podršku Sportsko-ribolovnog kluba Lipljen-Pljevlja. Reka Vezišnica je u potpunosti vraćena u prirodan i slobodan tok.

Foto: WWF Adria / Uklanjanje barijere na reci Vezišnica, oktobar 2021.

U Crnoj Gori se takođe dešava i spor povodom izgradnje hidroelektrane na reci Komarnica. Ekološka udruženja ističu važnost očuvanja životne sredine, biodiverziteta i kanjona Nevidio. Ekolozi su podneli žalbu pred Sekreterijatom Bernske konvencije, povodom izdavanja koncesije za izgradnju hidroelektrane.

U Finskoj biodiverzitet dobio prvenstvo

U Finskoj je zatvorena hidroelektrana koja je bila u funkciji. Brana je demontirana zbog prevage i koristi za životnu sredinu, u odnosu na proizvodnju energije, ističu u DRE. Uklanjanje brane će omogućiti lososu da dođe u mrestilišta. To je prva od tri hidroelektrane na reci Hiitolanjoki, koje bi trebalo da budu uklonjene do 2024. godine.

Za Projekat su bila neophodna velika finansijska sredstva, kao i saradnja različitih aktera. Uklanjanje brane na reci Hiitolanjoki udružio je vlasti, fondacije, udruženja i preduzeća, napominje se u izveštaju DRE.

Cilj projekta je da se uklone prepreke na reci, kako bi se omogućila uzvodna migracija i očuvala najveća populacije lososa koja nema izlaz na more. To će ujedno i da omogućiti razvoj ribolovnog turizma i rekreativnih aktivnosti u ovoj oblasti.

Finska je među retkim evropskim zemljama koje uklanjaju aktivne hidroelektrane

Finska je jedna od najefikasnijih zemalja u pogledu uklanjanja rečnih barijera. Takođe, ova nordijska zemlja je među retkim evropskim državama koje uklanjaju aktivne hidroelektrane.

Slobodna reka u svakoj zemlji

Ekološki aktivisti napominju da je vraćanje najmanje 25 hiljada kilometara reka u stanje slobodnog toka označeno kao jedan od ključnih elemenata Strategije Evropske unije o biodiverzitetu za 2030. godinu, koja je deo Evropskog zelenog dogovora.

Vraćanje najmanje 25 hiljada kilometara reka u stanje slobodnog protoka je deo Evropskog zelenog dogovora

Ogroman broj od 1,2 miliona brana i barijera je fragmentirao evropske reke. Mnoge od njih su napuštene i zastarele. Reke su pregrađene ustavama, branama i raznim drugim barijerama, u dosta slučajeva i duže od jednog veka.

Ove razmere fragmentacije reka i vodotokova prati i podatak o padu i drastičnom smanjenju populacije slatkovodnih migratornih riba u Evropi, za čak 93 procenta u poslednjih 50 godina. Stoga je neophodno hitno otvaranje slobodnog protoka reka, kažu ekološke organizacije.

Neophodno je hitno otvaranje slobodnog protoka reka zbog očuvanja populacije riba

„Smatramo da će 2022. biti bolja od 2021. Stvara se finansijska pomoć koja pomaže u pokrivanju troškova uklanjanja, kao što je novi program Open Rivers, koji će uložiti 42,5 miliona evra u narednih šest godina, da pomogne u uklanjanju rečnih barijera u Evropi“, kazao je za Guardian menadžer projekta iz Svetske fondacije za migraciju riba Pao Fernandez Garido.

Pomak bi predstavljalo i to da postoji barem po jedna potpuno slobodna i zdrava reka u svakoj zemlji Evrope, naglasio je Garido.

Ukloniti zastarela postrojenja

Sve veštačke rečne barijere u nekom trenutku nadžive svoj upotrebni vek i ne služe više svojim ekonomskim funkcijama. Takođe, brane mogu da postanu i bezbednosna pretnja, navodi DRE u izveštaju.

Uklanjanje brana i barijera je ispativ i efikasan način za obnovu reka

Troškovi popravke i restauracije takvih objekata su znatno veći od troškova rušenja. Uklanjanje brana i barijera je ispativ i efikasan način za obnovu reka. Namera koalicije DRE je da se to uspostavi kao uobičajena praksa širom Evrope u narednih nekoliko godina, počevši od starih i zastarelih barijera koje su van upotrebe, ili više nemaju ekonomsku funkciju.

Ima najmanje 150 hiljada starih, zastarelih i „besmislenih barijera“, koji zatvaraju tokove evropskih reka

Organizacije navode da ima najmanje 150 hiljada starih, zastarelih i „besmislenih barijera“, koji zatvaraju tokove evropskih reka. Tokom 2020. godine uklonjeno je ukupno 101 brana i drugih barijera. Porast u 2021. pokazuje širenje pokreta za slobodne reke i interesovanje za obnavljanje prirodnih vodotokova u Evropi, napominju ekolozi.

„Jasno je da smo tek na početku pomaka ka uklanjanju brane, dok se ta tema i dalje smatra veoma kontroverznom u mnogim zemljama“, napominju u DRE, koju čini kolacija sedam ekoloških organizacija koje se zalažu za povratak slobodnih vodotokova na rekama u Evropi.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Okrugli sto mapiranje solarnih potencijala Srbije_

OIE

Mapiranje održivih lokacija za jedan gigavat solarnih elektrana u Srbiji

16. maj 2022. - Identifikovanje lokacija za razvoj solarnih elektrana treba da se sprovodi u skladu sa principima održivog razvoja, poručili su eksperti okupljeni oko projekta "Pametno planiranje za održivi razvoj – Mapiranje solarnih potencijala Srbije"

Eko strazin protest prebrojavanja cist vazduh kriticne mase

Eko stražin protest prebrojavanja za čist vazduh – korak ka dostizanju kritične mase

16. maj 2022. - Eko straža želi da okupi kritičnu masu zbog koje bi država počela da radi svoj posao u pogledu popravljanja kvaliteta vazduha

Protest SEOS-a protiv litijuma: blokada i kampovanje ispred Vlade Srbije

Protest SEOS-a protiv litijuma: blokada i kampovanje ispred Vlade Srbije

16. maj 2022. - SEOS je u nedelju započeo novi protest i blokadu ispred Vlade Srbije na kojem se zahtevaju ostavke na svim nivoima i oslobođenje RTS-a

sanitarna deponija vinca upravljanje otpadom sepa izvestaj

Regionalna deponija Vinča popravila rezultat Srbije u upravljanju otpadom u 2021.

16. maj 2022. - Deponija je počela da radi, kako se navodi na sajtu Beo Čiste Energije, firme koja njome upravlja, od avgusta 2021.