Tri ključne reči o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji 2021: katastrofa, istina i odgovornost

Nacionalna ekološka asocijacija (NEA) pozvala je Vladu Srbije da primeni nedavno usvojen Program zaštite vazduha od 2022. do 2030. godine jer predviđa dobre mere za smanjenje zagađenja vazduha. Program je prvi zvaničan dokument u kojem je država priznala da je kvalitet vazduha loš i tako potvrdila sve ono što godinama unazad pričaju građani, stručnjaci i nevladine organizacije. Država je, takođe, priznala da je zagađen vazduh uzrok prevremenih smrtnih slučajeva, i to oko 11.000 u 2015. godini.

Nacionalna ekološka asocijacija je zajedno sa Centrom za održivi razvoj Srbije i nevladinim organizacijama iz Bora, Smedereva i Valjeva, gradova sa najvećim zagađenjem vazduha u Srbiji, organizovala  događaj „Javno čitanje izveštaja o kvalitetu vazduha u Republici Srbiji: Rečeno i prećutano“ kako bi ukazala na propuste i neistine u Godišnjem izveštaju o kvalitetu vazduha u 2021, koji je pripremila Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA).

Zagađen vazduh odgovoran za oko 11.000 prevremenih smrtnih slučajeva u 2015.

Dejan Lekić, jedan od osnivača NEA, izjavio je da usvajanje Programa zaštite vazduha do 2030. dokaz da je država priznala sve ono na šta su prethodnih godina upozoravale nevladine organizacije, građani i stručna javnost – da je vazduh zagađen. U tom dokumentu, kako je rekao, su navedeni podaci koji demantuju sve državne službenike koji su mislili da će lagajući o zagađenju sačuvati svoje pozicije, i oni bi sada trebalo da snose odgovornost.

Podaci iz Programa govore da se situacija pogoršava, a objavljen je i podatak da je oko 11.000 ljudi prevremeno umrlo u 2015. zbog zagađenja vazduha, naveo je on.

Usvajanjem Programa zaštite vazduha do 2030. od strane Vlade Srbije ostvaren je nikada ranije viđeni društveni konsenzus: Vlada, stručna javnost i nevladin sektor su saglasni oko činjenice da je stanje vazduha u Srbiji katastrofalno.

A oni koji su lagali? Odgovornost. pic.twitter.com/EjCFnitSDh

— Dejan Lekić (@djnlkc) December 20, 2022

Lekić je naglasio da je rešenje jasno, a to je primena mera koje su detaljno obrađene u Programu i Akcionom planu.

„Molim Vladu Srbije da dokument koji je usvojila i sprovede. Molim da krenete na posao“, poručio je Lekić.

Usvajanje Programa, prema rečima profesora dr Vladimira Đurđevića, sa beogradskog Fizičkog fakulteta, je posledica pritiska javnosti, i taj vid delovanja građani moraju da koriste i dalje.

Program je prvi nacionalni dokument u kojem je država priznala da je kvalitet vazduha loš i da je to izazvalo oko 11.000 prevremenih smrtnih slučajeva, poručio je on.

Jovanović: zagađenje vazduha izaziva sedam vrsta raka

Đurđević je istakao da Godišnjem izveštaju koji priprema SEPA nedostaje analiza uticaja zagađenja vazduha na zdravlje – prevremene smrti, bolesti, i naglasio da takva analiza mora da postane parametar za ocenu da li je kvalitet vazduha dobar ili ne, time mora da počinje svaki izveštaj.

Vidimo da su ugoženi i mladi i deca, moramo da težište pažnje i brige prebacujemo na uticaj vazduha na javno zdravlje, posebno jer je sve više dokaza da zagađenje vazduha utiče veoma loše na zdravlje ljudi, naglasio je Đurđević.

Kao prilog tome, Dragana Jovanović, član NEA, navela je da je ove godine po prvi put dokazan genetski uticaj PM2.5 čestica odnosno direktna povezanost njihove koncentracije na nekoliko vrsta karcinoma, i to i eksperimentalno i u ljudskoj populaciji.

Povećan nivo PM2.5 povećava rizik od sedam vrsta raka, i to pluća, plućne maramice, mozga, usne duplje i ždrela, grla, analnog dela i tankog creva, navela je ona.

Jovanović: SEPA poredi Beograd sa gradovima od 3.000 stanovnika

Milenko Jovanović, uz Dejana Lekića jedan od osnivača NEA, rekao je da Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u 2021, koji je pripremila SEPA, sadrži informacije koje nisu adekvatno objašnjene, zatim da ne sadrži određene informacije koji bi trebalo, kao i da sadrži podatke koji nisu do kraja protumačeni.

Među glavnim nedostacima je, kako je Jovanović rekao, to što je Izveštaj za 2021. objavljen u novembru 2022, što je nedopustivo, i dešava se u trenutku kada je interesovanje javnosti veliko. Kašnjenje izaziva sumnju, kako je dodao, da postoje neki drugi razlozi jer je to rutinski posao koji je odavno završen.

Podaci iz Izveštaja pokazuju da se nastavlja negativan trend rasta zagađenja vazduha iako zvaničnici govore suprotno

U ovom dokumentu se uporno ponavlja da Srbija i Vojvodina imaju vazduh I kategorije – čist ili neznatno zagađen, osim pojedinih gradova, što je problematično jer ti gradovi čine tu zonu i u njima živi veliki broj stanovnika, naveo je on.

Kada je reč o III kategoriji – prekomerno zagađen vazduh, ona je dodeljena aglomeracijama Beograd, Novi Sad, Niš, Bor, Pančevo, Smederevo, Kosjerić i Užice ili, kako je naveo Jovanović, svim aglomeracijama.

Podaci iz Izveštaja pokazuju i da se nastavlja negativan trend rasta zagađenja vazduha iako zvaničnici govore drugačije, pa se postavlja pitanje da li oni imaju neke druge podatke, zapitao je Jovanović.

Hvale se sa pet planova za kvalitet vazduha, a gde su ostale lokalne samouprave

Zanimljivost iz Izveštaja je i da je po prvi put objavljen podatak da je prošle godine pripremljeno pet planova za kvalitet vazduha i to se predstavlja kao uspeh. Te planove su lokalne samouprave zakonski obavezne da donesu kada imaju vazduh III kategorije, ali ih je od 2013. doneto samo sedam.

„To je skandalozno! Nigde se ne navodi da li su kažnjene lokalne samouprave koje imaju vazduh III kategorije jer nisu donele takve planove“, dodao je on.

U nameri da se situacija pokaže boljom nego što jeste, u Izveštaju je objavljeno i poređenje Beograda i dva grada: Alkoutima iz Portugala sa 3.000 stanovnika i turskog Igdira za 36.000, što opet nema smisla.

Bolje da su Beograd poredili sa gradovima koji imaju milion i vše stanovnika u Evropi i to poređenje bi im pokazalo da je glavni grad Srbije najzagađeniji, naveo je Jovanović.

Lekić: Vazduh je još zagađeniji u 2022. u odnosu na 2021.

Kako građani ne bi morali da čekaju godinu dana na sledeći godišnji izveštaj o kvalitetu vazduha za 2022, Dejan Lekić probao je da sumira dosad poznate podatke za ovu godinu.

Sve govori da je 2022. vazduh lošiji nego 2021, rekao je on.

Zagađenje vazduha posledica je povećanja koncentracija suspendovanih čestica PM10 i PM2,5, ali stanje je verovatno još gore jer se u 17 od 29 gradova sa više od 50.000 stanovnika zvanično ne mere vrednosti za ove čestice.

Na 25 lokacija u Srbiji vrednosti čestica PM2.5 su veće nego u gradu u kojem su koncentracije najveće u Evropskoj uniji

Kao primer on je naveo koncentracije čestica PM2.5 koje su u Srbiji na 25 lokacija više nego u najzagađenijem gradu u EU, poljskom Novom Saču. Zanimljivo je, kako je naveo, da državne merne stanice pokazuju veće koncentracije PM čestica od privatnih.

To govori da građani objavljivanjem svojih podataka ne obmanjuju javnost, već to radi neko drugi, zaključio je Lekić.

O problemima građana u tri grada sa velikim zagađenjem vazduha govorili su Viša Tasić, predstavnik NEA iz Bora, Nikola Krstić, iz smederevskog Pokreta Tvrđava i Vladimir Radosavljević, iz valjevske organizacije iRevolucija.