Šest ključnih projekata u Energetskoj zajednici napreduje bez kašnjenja

Većina projekata na prvoj listi Projekata od interesa Energetske zajednice je u ranoj fazi razvoja, i postoji niz izazova koji mogu uticati na planirani vremenski okvir implementacije, ocenio je Regulatorni odbor Energetske zajednice.

Regulatorni odbor Energetske zajednice pripremio je izveštaj o sprovođenju projekata od interesa Energetske zajednice (Projects of Energy Community Interest – PECI) sa liste za 2024. godinu.

Izveštaj obuhvata šest projekata, pet za prenos električne energije i jedan za skladištenje energije:

• Zatvaranje 400 kV unutrašnjeg prstena Albanije;
• Povećanje kapaciteta postojeće 220 kV interkonekcije između Bosne i Hercegovine i Crne Gore, 220 kV dalekovod Trebinje–Perućica;
• Transbalkanski koridor, dvostruki dalekovod 400 kV Bajina Bašta (Srbija) – Višegrad (BiH) / Pljevlja (Crna Gora);
• Rekonfiguracija 400 kV mreže i nova 400 kV interkonekcija Albanija–Kosovo*;
• Dalekovod 330 kV Balti (Moldavija) ​​– HE Dnjestrovsk-2 (Ukrajina);
• DTEK baterijski sistem za skladištenje energije (225 MW).

Oni su, podseća Sekretarijat, identifikovani kao ključni za jačanje prekograničnih interkonekcija, poboljšanje bezbednosti snabdevanja i podršku integraciji obnovljivih izvora energije u Energetskoj zajednici.

Do sada je jedan projekat (interkonekcija BiH-Crna Gora) obezbedio direktno finansiranje od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), dok su dva (albanski unutrašnji prsten i interkonekcija Kosovo*-Albanija) dobila podršku Evropske komisije 2025. godine kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), naveo je Sekretarijat Energetske zajednice.

Izveštaj pokazuje da je većina projekata trenutno u fazama projektovanja, izrade studija ili planiranja, sa rokovima implementacije koji se protežu do 2028–2032. Aktivnosti u 2025. godini su se prvenstveno fokusirale na studije izvodljivosti, pripremne radove, rad oko finansijskih aranžmana i regulatorno usklađivanje, ali ne na izgradnju.

Nisu utvrđena sistemska kašnjenja u implementaciji u odnosu na očekivan razvoj projekata prilikom dobijanja PECI statusa 2024. godine, navodi se u izveštaju.

Izveštaj ističe nekoliko strukturnih izazova

Istovremeno, evaluacija ističe nekoliko strukturnih izazova koji mogu uticati na blagovremenu implementaciju u kasnijim fazama:

• Administrativne i procedure izdavanja dozvola, posebno za prekograničnu infrastrukturu;
• Finansiranje i rastući troškovi investicija;
• Spoljašnji rizici, uključujući geopolitičke i bezbednosne faktore u slučaju Ukrajine.

Rana identifikacija i ublažavanje rizika u implementaciji biće ključni kako bi se osiguralo da projekti mogu efikasno preći u fazu izgradnje u narednim godinama, naglašava se u izveštaju.

Regulatorni odbor Energetske zajednice smatra da su stalni regulatorni nadzor i proaktivno angažovanje nacionalnih regulatornih tela neophodni kako bi se osiguralo da projekti efikasno napreduju ka implementaciji.

U martu je Sekretarijat pokrenuo javne konsultacije o osam projekata koji su kandidati za novu PECI listu.

Očekuje se da će izbor u skladu sa uredbom o TEN-E Energetske zajednice biti usvojen u decembru 2027. godine, nakon mišljenja Regulatornog odbora koje se očekuje do kraja avgusta 2026. godine.