Ministarka ekonomije Crne Gore je u novogodišnjim intervjuima za domaće medije naglasila, između ostalog, da će potrošnja domaćinstava do 300 kilovat-sati mesečno i dalje biti izuzeta od plaćanja naknada za struju iz obnovljivih izvora. Dalje, napominje Dragica Sekulić, prošlogodišnja direktiva o podsticajima za tu vrstu proizvodnje električne energije i visokoefikasnu kogeneraciju omogućila je da zagađivači budu ti koji plaćaju.
Novac za stimulans ubiraće se od akciza na ugalj i ići u budžet, po njenim rečima. Sekulić je podsetila da je vlada ovaj sistem uspostavila po preporuci Svetske banke i da će nastaviti da ga unapređuje. Računi se neće menjati i do tri godine, tvrdi ministarka i kaže da je rešenje prelazno, u susret uvođenju kredita za emisije ugljenika.
Prihod je predviđen da se koristi za podršku energetskoj tranziciji, inovacijama, energetskoj efikasnosti i merama zaštite životne sredine, objasnila je. Sekulić je izjavila da je vlada odlučila da upotrebi tu alatku da obori troškove građana na ime električne energije.
Male hidroelektrane
Od 77 malih hidrocentrala sa dozvolama ili koncesijama, 14 su u pogonu, jedna je ušla u probni rad, 24 se grade, u 11 slučajeva tehnička dokumentacija je u pripremi, osam koncesija je poništeno, dok je u toku deset postupaka za mogući obostrani raskid, otkrila je. Crna Gora i njeni pravni i finansijski savetnici pregovaraju o šest kontroverznih projekata, podvukla je Sekulić i nagovestila da bi tekuća analiza mogla da dovede do prekida još nekih planova.
Ona je istakla da je stimulans za one koji dobiju privremeni status 2020. spušten deset odsto i da će on svake godine biti niži za po deset procentnih poena. Po ministarkinom viđenju, državna pomoć za hidroelektrane i postrojenja na vetar zaslužna je za nova radna mesta i otela je zemlju „iz ekonomski iscrpljujućeg zagrljaja uvozničkog lobija“.
Solarni projekti
Tok priprema za solarni park od 250 megavata na Briskoj gori kod Ulcinja zadovoljavajući je, a radovi bi mogli početi ove godine, izjavila je. Ugovor za zakup 660 hektara zemljišta na toj lokaciji potpisan je pre godinu dana s konzorcijumom koji čine državni proizvođač struje EPCG, finski Fortum i indijska kompanija Sterling and Wilson.
Sekulić je kazala da je zabeleženo veliko interesovanje za izgradnju fotonaponske jedinice na Veljem brdu u Podgorici i da se priprema tender, s ciljem da se ove godine potpiše sporazum. Na 69 hektara se planira sistem od 50 megavata, od čega će 41 megavat biti prva faza. Dokumenti pokazuju ambiciju da solarna elektrana proizvodi 53,3 gigavat-sata godišnje.
Komarnica i Pljevlja
Prvi koraci ka podizanju hidroelektrane Komarnica se očekuju pre kraja decembra, rekla je ministarka. Zacrtano je 168 megavata uz godišnji učinak od 231,8 gigavat-sati. Troškovi poduhvata su procenjeni na 237,9 miliona evra.
Rekonstrukcija Termoelektrane Pljevlja biće pokrenuta tokom sledećeg redovnog zastoja, na proleće, rekla je ministarka ekonomije. Ona je saopštila da će izvod za grejanje grada biti instaliran već u prvoj fazi. EPCG će tako moći da vrati deo svog višedecenijskog duga Pljevljima, dodala je Sekulić.
Crna Gora je pre dve godine odlučila da ne izgradi drugi blok na ugalj i opredelila se za obnovu starog, s naglaskom na zaštitu okoline.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.