Rumunski novinari otkrili projekat ogromnog energetskog kompleksa na granici sa Srbijom

Neaktivni projekat reverzibilne hidroelektrane, vetroparka i fotonaponskog pogona procenjen na 1,9 milijardi evra upao je u vidokrug portala Economica.net. Taj kompleks je trebalo da bude izgrađen na Dunavu na granici Rumunije sa Srbijom.

O jednoj ogromnoj planiranoj investiciji u energetskom sektoru u Rumuniji nikad nije javno raspravljano, javlja Economica.net. Novinari tog portala su primetili da je operator sistema prenosa električne energije te zemlje, Transelectrica, sa svoje veb stranice sklonila projekat reverzibilne hidroelektrane ne manje od jednog gigavata. Ispostavilo se da je deo nacrta kompleksa za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora od zapanjujućih 2,42 gigavata.

Lokacija je u okrugu Karaš-Severin na zapadu zemlje, na granici sa Srbijom. Nalazi se pored Banatske Palanke i prekoputa Rama. Trebalo je da zauzme 1.080 hektara na teritoriji Komune Sokol, a ona bi odobrila koncesiju. U planu je bilo i izdavanje prostornoplanskog dokumenta.

Redakcija je došla do prezentacije iz 2019. po kojoj je hibridna elektrana u Sokolu trebalo da uključuje vetrofarmu od 920 megavata i fotonaponsko postrojenje od 500 megavata.

Vrednost planirane reverzibilne hidrocentrale procenjena je u prezentaciji iz 2019. na 300 miliona evra, a vetroparka na 1,1 milijardu evra

Ideja za reverzibilnu hidroelektranu je bila da optimizuje proizvodnju i pruža usluge balansiranja za nacionalni elektroenergetski sistem. Imala bi gornju akumulaciju od 18 miliona kubnih metara, a za donju bi poslužilo Đerdapsko jezero, kojeg koristi hidrocentrala Đerdap 1 na Dunavu. Nju Rumunija deli sa Srbijom.

Pritom, Srbija planira izgradnju reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3.

U to vreme, projekat hibridne elektrane je procenjen na 1,9 milijardi evra. Bilo je zamišljeno da se nadzemnim ili podzemnim dalekovodom spoji sa interkonektorom koji ide od Rešice u Rumuniji do Pančeva u Srbiji, stoji u članku. Ta veza je deo Transbalkanskog elektroenergetskog koridora.

Bila je predviđena godišnja proizvodnja 2,6 teravat-sati, uz uštedu emisija ugljen-dioksida od 920.000 tona.

Firma koja je pokrenula projekat je nameravala da kompleks u Sokolu poveže sa interkonekcijom Rešica-Pančevo

Troškovi instaliranja reverzibilne hidroelektrane, za koju su bili predviđeni ciklusi pumpanja i ispuštanja vode od po šest do osam sati, bili su procenjeni na 300 miliona evra. Projekat vetroelektrane bi navodno vredeo 1,1 milijardu evra, solarni park 400 miliona, a povezivanje sa glavnim dalekovodom 84 miliona evra.

Poduhvat je pokrenula firma MOE-HPG Timișoara, registrovana u Sokolu, koja je 2021. ugašena, otkriva izveštaj. Njeni predstavnici su 2019. obavestili Ministarstvo energetike da računaju na investicione fondove, zajam od Evropske investicione banke, grantove Evropske unije, finansiranje iz državnog investicionog fonda koji je tada bio u planu kao i na mogućnost dobijanja sredstava iz mehanizama za smanjivanje emisija CO2.

Rumunske kompanije su poslednjih meseci oživele niz napuštenih projekata za hidroelektrane.