Rezerve vode u Evropi opasno niske zbog šeste uzastopne sušne godine

Zima samo što se završila, a Evropu već pogađa suša. Kopernikova Služba za posmatranje klimatskih promena C3S potvrdila je u godišnjem izveštaju da je 2022. bila druga po visini temperature od početka merenja u Evropi. Čini se da će 2023. biti još toplija. Zbog premalo padavina i visokih temperatura, rezerve vode su neviđeno niske. Francuska, Italija i Španija su počele da ograničavaju potrošnju.

Od 2018. godine Evropa je pogođena sušom. Prema rezultatima novog istraživanja Instituta za geodeziju Tehnološkog univerziteta u Gracu, Evropa se suočava sa nedostatkom vode, jer su podzemne rezerve iscrpljene. Mala količina padavina u toku zime bila je nedovoljna da se one obnove.

Stručnjaci tvrde da čak ni kišno proleće ne bi moglo da nadomesti deficit podzemnih voda, ali da bi pomoglo poljoprivrednicima. Francuska, Španija i Italija su trenutno najteže pogođene. Ceo evropski kontinent je pogođen sušom, verovatno težom od prošlogodišnje.

Posledice suše iz 2022. na ljude i prirodu su brojne. Neke životinjske vrste su izgubile svoja staništa. Suvo zemljište je zadalo mnogo glavobolje poljoprivrednicima. Istovremeno, suša je pogoršala energetsku krizu. Nuklearkama u Francuskoj je nedostajalo vode za hlađenje, a ni hidroelektrane nisu mogle da ispunjavaju svoju funkciju.

Zimska suša u Francuskoj

Nada da će zima doneti olakšanje nije se ostvarila. Francuska je zabeležila 32 uzastopna dana bez padavina u januaru i februaru. To je najsuvlja zima u poslednjih 60 godina, a u nekoliko sela nema vode sa česme.

Francuski ministar ekološke tranzicije i kohezije teritorija Kristof Beši rekao je da vlada radi na planu za rešavanje krize nastale zbog suše. Dodao je da potrošnja 150 litara vode po osobi dnevno nije održiva i pozvao industriju da ograniči svoju upotrebu.

Otvorena sezona požara u Španiji

Udruženje farmera iz Španije je u svom izveštaju navelo da dugoročna suša nanosi nepovratnu štetu na 3,5 miliona hektara useva uključujući orašaste plodove, vinograde i maslinjake.

Prosečni nivoi akumulacija u Kataloniji su na 27 odsto kapaciteta

Prošla godina je bila šesta po jačini suše i visini temperature u Španiji od početka merenja, što se odrazilo na rezerve vode. Akumulacija u Andaluziji, najvažnijem regionu Španije za izvoz hrane, ima samo 30 odsto vode od kapaciteta rezervoara. U regionu severoistočne Katalonije, prosečna količina vode u akumulacijama je na 27 odsto kapaciteta. Nivo veštačkog jezera Sau, iz kojeg se Barselona snabdeva vodom za piće, toliko je nizak da je riba uklonjena kako bi se izbeglo uginuće, što bi dovelo do zagađenja.

U Španiji su uvedene restrikcije za upotrebu vode u poljoprivredi i industriji i zabranjeno je puniti bazene i prati automobile vodom za piće.

Krajem marta, požar na istoku Valensije je progutao 4.300 hektara šume

Može se činiti prerano, ali sezona požara je već počela. Požari obično postaju jaki u junu, međutim ove godine je krajem marta vatrena stihija na istoku Valensije progutala 4.300 hektara šume, a preko 1.800 ljudi je moralo da napusti svoje domove.

„Požari koje vidimo, posebno početkom godine, još jedan su dokaz vanredne klimatske situacije koja je zadesila čovečanstvo i koja posebno pogađa i pustoši zemlje kao što je naša“, rekao je španski premijer Pedro Sančez, prenosi Rojters.

Situacija je svakim danom ekstremnija, pa je tako na aerodromu u Kordobi zabeležena temperatura od 38,8 stepeni Celzijusa, čime je verovatno oboren rekord za april na nivou cele Evrope.

Scorching and it is only April. Heatwave in North Africa and Iberia is shattering records by large margins.

Córdoba airport in Spain 🇪🇸 just recorded 38.7°C, pulverizing previous monthly record by nearly 5°C. This provisionally breaks the European hottest temperature in April. pic.twitter.com/CKGcMTKlR2

— Scott Duncan (@ScottDuncanWX) April 27, 2023

Najduža reka Italije se pretvara u polje peska

Reke i jezera Italije pretvaraju se u polja peska jer nema padavina. Reka Po, duga 652 kilometra, najduža je u Italiji. Nedavno je zabeležen protok vode od samo 350 kubnih metara u sekundi, kao u toku najgore suše u julu prošle godine.

Nizak vodostaj čini plovidbu gotovo nemogućom, što je zastrašujuće. Štaviše, količine snega u slivu reke Po, iz kojih inače i leti dolazi voda, smanjile su se za 75 odsto.

Velik broj ljudi živi od reke Po. Ona prolazi kroz najgušće naseljeni, najindustrijalizovaniji i najintenzivnije obrađeni deo zemlje, poznat kao italijanska dolina hrane.

Jadransko more se izliva u rečna korita

Nizak vodostaj omogućava Jadranskom moru da prodire u korita reka Po i Adiđe i to desetinama kilometara. Slana voda ugrožava useve, farme školjki i kvalitet vode za piće u nekim selima.

Jezero Garda je dostiglo najniži zimski nivo vode u poslednjih 30 godina

Jezero Garda je dostiglo istorijski minimum u avgustu. Nedostatak padavina ga je zatim spustio do najnižeg zimskog nivoa u poslednjih 30 godina. Druga alpska jezera Komo i Mađore takođe beleže vrlo nizak nivo vode.

Italijanski ministar životne sredine Đilberto Pičeto Fratin rekao je da vlada priprema paket od 7,8 milijardi evra kako bi pomogla zemlji da se izbori za krizom u snabdevanju vodom.

Evropska vodena kriza

Sveukupno gledano, Evropa ima ogroman problem. Klimatske promene se jače nego ikada ranije osećaju na ovom kontinentu, počev od suše koja traje već šestu godinu. Glečeri koji napajaju evropske reke i jezera, gotovo su se istopili, a porast temperature dovodi do isparenja vode. Ostaje da se vidi, da li će preduzete akcije od strane država bili dovolje u prevazilaženju samo jedne krize u okviru mnogo većeg „problema“ klimatskih promena.