Mobilnost

Punjenje električnih vozila u Hrvatskoj i dalje jeftinije od goriva nakon uvođenja naplate na punionicama

Foto: AKrebs60 from Pixabay

Objavljeno

26.01.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

26.01.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Odluka Hrvatske elektroprivrede da počne da naplaćuje punjenje električnih vozila na svojim punjačima ponovo je otvorila polemiku da li je jeftinije voziti auto na električnu energiju, dizel ili benzin. Sa trenutnim cenama u Hrvatskoj vožnja električnog automobila, uz vođenje računa gde se i kada puni, je ipak povoljnija, u određenim situacijama i skoro tri puta.

Hrvatska elektroprivreda (HEP) je odlučila da od 24. januara naplaćuje punjenje električnih vozila na više od 30 lokaciji sa 46 punjača, dok će na preostalih više od 50 to uraditi za nekoliko nedelja. HEP je prvi punjač otvorio 2010, ali je njihov broj drastično povećao posle 2016, pa sada ova kompanija ima mrežu koja se zove ELEN. Inače, najviše javnih stanica za električna vozila u Hrvatskoj ima Hrvatski telekom – 125, sa 170 punjača.

Vlasnici električnih automobila su obilato koristili besplatno punjenje

Objašnjavajući početak naplate, Josip Lebegner, iz sektora e-mobilnost u HEP-u, izjavio je da je ovaj potez bio najavljen, kao i da je potrošnja električne energije na lokacijama na kojima je prvo uvedene bila izuzetno velika. Naravno, ta potrošnja možda i ne bi bila toliko problematična da cene energije poslednjih nekoliko meseci ne dostižu rekordne nivoe zbog energetske krize.

Kada je reč o računici šta se više isplati, on je naveo da se električni automobili mogu puniti i kod kuće jer je svaka utičnica punjač. Cena jednog kilovat-sata za domaćinstva, kako je istakao, je oko jednu kunu (0,13 evrocenti), što je oko tri puta niže od cene na punjačima ELEN-a, preneo je N1.

Najjeftinije punjenje tokom noći

Prema cenovniku za ELEN e-punjače, najniža cena je 0,31 evrocent za kilovat-sat, a najviša 0,66 evrocenta. Cene zavise od snage punjača, koja je važna jer smanjuje vreme punjenja, i od vremena punjenja jer je jeftinija tarifa u periodu od 21 sat uveče do sedam ujutru.

Računica kaže da je za punjenje električnog vozila, koje troši oko 20 kilovat-sati na 100 kilometara po najnižoj ceni potrebno 6,2 evrocenta, po srednjoj 9,2, a po najvišoj 13,2 evra. Ali, ako se to radi kod kuće cena je samo 2,6 evra. Punjenje kod kuće uz dopunu na stanicama ELEN-a u proseku bi moglo da košta 4-6 evra.

Na drugoj strani, za punjenje rezervoara dizelom, uz potrošnju od pet litra i trenutnu cenu od 1,54 evra, potrebno je 7,7 evra, a benzinom, uz potrošnju od šest litara i cenu od 1,54 evra, 9,2 evra.

tabela elektricna vozila dizel benzin

Ako godišnje prelazite 10.000 kilometara računica je sledeća: na benzin ćete potrošiti oko 920 evra, na dizel oko 770 evra, a na električnu energiju 400-600 evra ili, ako ste veoma pažljivi sa punjenjem, samo 260.

Troškovi goriva, ali i održavanja, jer su električni automobili mnogo manje zahtevni od benzinaca i dizelaša, mogu delom da kompenzuju veći trošak za kupovinu auta na struju.

Naime, prosečna cena električnih automobila je oko 30.000 evra, mada se mogu naći modeli i za 15.000 evra. U proseku su skuplji oko 40 odsto od dizelaša i benzinaca, ali sa subvencijama države se taj procenat se može smanjiti ispod 30 odsto. Naravno, ima i modela koji su veoma pristupačni, kao što je, na primer, model Dačija Spring koji se uz pomoć države u Rumuniji može nabaviti za samo 7.700 evra. Takođe, cene električnih automobila će narednih godina ići samo na dole.

Nije sve u novcu kod električnih automobila ili, ipak, jeste?

Cene električne energije, održavanja, kupovine, daju sliku iz ugla troškova korišćenja električnih vozila. Ali, suština ovih četvorotočkaša je da smanje emisije štetnih gasova koje izazivaju klimatske promene i zagađenje vazduha.

Zato je važno naglasiti da korišćenje električne energije iz obnovljivih izvora prilikom punjenja i održivo dobijanje sirovina koje se koriste u njihovoj proizvodnji omogućuje da električni automobili ispune svoju svrhu.

Ali, ovde se opet vraćamo na troškove i novac jer nije teško izračunati koliko koštaju posledice klimatskih promena, poput suša i poplava, ili zagađenja vazduha, kao što su bolesti i prevremene smrti ljudi.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

srbija madjarska mali sijarto gas dalekovod saradnja energetska kriza

Mađarska i Srbija dogovorile jačanje energetske saradnje

26 маја 2022 - Dve zemlje planiraju da ojačaju energetske veze kako bi obezbedile stabilno snabdevanje energijom u vremenu energetske krize

Grcka restrikcije struje Rusija isporucuje gas

Grčka uvodi restrikcije struje ukoliko Rusija prestane da isporučuje gas

24 маја 2022 - Ako se prekine dotok gasa iz Rusije, Grčka će velikim industrijskim potrošačima električne energije uvesti restrikcije

rumunija srbija mihajlovic popescu djerdap

Rumunija i Srbija razgovaraju o Đerdapu 3, značajnom energetskom povezivanju

24 маја 2022 - Rumunski i srpski ministri energetike sastali su se dva puta u samo nekoliko dana i razgovarali o struji, gasu, nafti

ceka nas vrelo leto sa cestim nestasicama struje - Bloomberg

Svet čeka vrelo leto sa čestim nestašicama struje – Bloomberg

24 маја 2022 - Visoke cene energenata i energije, ali i drugih roba, pogodile su ljude širom sveta, ali stvari bi mogle da postanu još gore