Fridrik Larsen, profesor na Univerzitetu Island u Rejkjaviku, stručnjak za brendiranje i autor knjiga o energetskom brendiranju, smatra da su glavne prepreke za energetsku tranziciju pre svega emocije i rasuđivanje ljudi, a ne tehnološka rešenja koja će je omogućiti. To saznanje podrazumeva da energetske kompanije shvate da moraju da se približe svojim kupcima i promene dosadašnji način komunikacije s njima.
Fridrik Larsen u svom tekstu za Recharge piše da je kao profesor i stručnjak za brendiranje poslednjih 15 godina proučavao kako energetske kompanije komuniciraju sa internom i eksternom publikom i pomogao im da razviju svoje brendove.
Njegov zaključak je kratak i jasan: Globalna energetska industrija ima problem u komunikaciji.
Kao dokaz, osnivač, kako kaže, posebne studijske oblasti pod nazivom energetski brending, navodi dva primera.
Prvi je rezultat istraživanja u kojem su učestvovale evropske energetske kompanije iz Evrope, državni monopoli koji su propisima primorani da izađu na tržište. Naime, one nisu svoje klijente posmatrale kao klijente i kupce, već kao „brojila“, merne uređaje na drugoj strani dalekovoda. Tu se završavao svaki dalji odnos sa kupcima.
Energetske kompanije žive u prošlosti
Drugi primer je rezultat ankete, koja je dosad doživela 14 izdanja, sa direktorima sektora za marketing. Naime, iako su po potrošenom novcu za marketing pri dnu u poređenju sa drugim industrijama, direktori energetskih firmi smatraju da mnogo bolje razumeju marketing od drugih.
Ovakvi stavovi su, kako kaže Larsen, savršeno razumljivi u staroj paradigmi centralizovanih energetskih sistema, pokretanih monopolističkim ili državnim kompanijama. Zašto se brinuti o tome šta se dešava iza „brojila“ ako prodajete robu koju na kraju svako mora da kupi? I svakako zašto bacati novac na oglašavanje?
Stari monopoli zamenjeni su legijama „osvajača svemira“
Ali, stara paradigma polako ide u istoriju. Stari monopoli zamenjeni su legijama „osvajača svemira“, novim učesnicima na tržištu koji se bore za svakog potrošača u svakom podsektoru energetskog poslovanja, od proizvodnje i prenosa do maloprodaje i usluga.
Iako je energija roba, i gorivo i struja, sada se ispostavlja da su neke vrste energije daleko bolje od drugih, ističe Larsen. Prelazak sa fosilnih na obnovljive izvore je svakako neizbežan, ali će zahtevati veći stepen individualnog i društvenog učešća. To znači da energetske kompanije moraju da postanu mnogo bolje u komunikaciji sa kupcima.
Evolucija u sledeću eru proizvodnje energije zahtevaće od nas da otvorimo svoje domove i zajednice virtuelnim elektranama, uređajima za skladištenje i mrežama za punjenje
Na kraju krajeva, evolucija u sledeću eru proizvodnje električne energije koja je korisna za klimu zahtevaće od nas da otvorimo svoje domove i zajednice virtuelnim elektranama, uređajima za skladištenje i mrežama za punjenje, a to nije izazov u tehnološkom smislu, nego da se pokrene u srcima i glavama ljudi, poručuje Larsen.
On podseća na knjigu Marka Džejkobsona „Čuda nisu potrebna“. Svet, kako je autor napisao, već ima pristup svim tehnologijama – vetar, solar, elektrolizeri za vodonik i novi modeli skladištenja energije – potrebnim za potpunu dekarbonizaciju planete.
Ali, da bi se to sprovelo u delo energetska industrija ne može sebi da dozvoli neuspehe u komunikaciji, potrebno je da nauči da komunicira, i to brzo, poručio je Larsen.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.