Serija vebinara ‘Pravedne tranzicije na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini’ počinje 9. marta. Pokriće mogućnosti za oblasti zavisne od uglja u okviru procesa postepenog eliminisanja upotrebe tog fosilnog goriva kao i pouke iz dosadašnjih primera.
Inicijativa za regione uglja u tranziciji na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini okuplja ekspertkinje i eksperte koji rade na pravednoj tranziciji i predstavnike zajednica na koje ovaj proces utiče. Kako bi doprinela pravednoj energetskoj tranziciji, održaće niz vebinara počevši od sledećeg meseca.
Zamisao je da se perspektiva društvenih i privrednih promena predstavi iz ugla regiona zavisnih od uglja te da se analiziraju primeri iz Evropske unije i sa samog Zapadnog Balkana i iz Ukrajine. Inicijativa je pokrenuta radi pomoći državama i njihovim regionima u kojima dominira industrija uglja da ga odbace i razviju ugljenično neutralnu privredu.
Stanovništvu i firmama u riziku od posledica postepenog odbacivanja uglja neophodna su namenska sredstva, ekspertiza, pojednostavljenje administrativnog postupka i poslednja tehnologija
Zatvaranjem rudnika i postrojenja koja koriste ugalj ugrožava radna mesta i osnovne prihode stanovništva, uz nezanemarljiv uticaj i na nacionalnom nivou. Zato je od presudne važnosti obezbediti pravednu i inkluzivnu tranziciju za zaposlene, njihove porodice i cele lokalne zajednice.
Stanovništvu i firmama u riziku od posledica postepenog odbacivanja uglja neophodna su namenska sredstva, ekspertiza, pojednostavljenje administrativnog postupka i poslednja tehnologija, kako bi privreda mogla da doživi preokret. Uspeh u konstantnom smanjivanju uloge uglja ovisi od toga da li je istovremeno omogućena održiva budućnost.
Inicijativa će obezbediti pomoć krajevima vezanim za rudnike uglja i termoelektrane i toplane koje ga koriste u Bosni i Hercegovini, na Kosovu*, u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Ukrajini.
Zainteresovani za praćenje onlajn seminara, koji će biti na engleskom jeziku, mogu da se registruju ovde. Svi najavljeni događaji traju sat vremena i počinju u 15 sati. Pokriće sledeće teme:
- 9. mart: Planiranje pravedne tranzicije u svetlu energetske (ne)bezbednosti
- 30. mart: Uključivanje zainteresovanih strana u planiranje pravedne tranzicije: ko i kako?
- 27. april: Energetska tranzicija i kvalitet vazduha: rešenja i dobra praksa
- 25. maj: Mogućnosti za finansiranje energetskih tranzicija
- 14. jun: Regioni koji potenciraju postepeno odbacivanje uglja kao priliku za privredni razvoj
- 6. jul: Pouke iz prebacivanja sa uglja na obnovljive izvore energije
Učesnici i učesnice na prvom vebinaru će ispitati povezanost bezbednosti snabdevanja i energetske tranzicije te koje opcije na raspolaganju za postizanje bezbednosti snabdevanja jesu najpragmatičnije. Diskusija će obuhvatiti načine kako regioni uglja mogu da upravljaju vlastitom tranzicijom kao i pristupe kojima može da se osigura da tranzicije budu pravedne i da donesu najveću moguću korist po regionalni socioekonomski razvoj.
Na prvom vebinaru govore Mirza Kušljugić iz RESET-a i Rumjana Grozeva iz SZ REDA
Vebinar ‘Planiranje pravedne tranzicije u svetlu energetske (ne)bezbednosti’ otvara Katarina Hartman iz Generalnog direktorata za energiju (DG ENER) Evropske komisije. Ona je u okviru grupe za pravednu tranziciju u generalnom direktoratu zadužena za potrošače i lokalne inicijative.
Govoriće dr Mirza Kušljugić, predsednik Centra za održivu energetsku tranziciju RESET iz Bosne i Hercegovine, i dr Rumjana Grozeva iz Agencije za regionalni ekonomski razvoj Stara Zagora – SZ REDA u Bugarskoj.
Od marta do jula biće održano šest vebinara
Prvi vebinar će moderirati Selma Šehović, menadžerka projekta u FES SOE-u zadužena za klimatske promene i pravednu energetsku tranziciju.
Inicijativu za regione uglja u tranziciji na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini predvode Evropska komisija i šest međunarodnih partnera: Svetska banka, zatim Sekretarijat Energetske zajednice, Evropska banka za obnovu i razvoj – EBRD, Evropska investiciona banka – EIB, poljski Nacionalni fond za zaštitu životnu sredinu i upravljanje vodama i Evropski koledž u Natolinu.
